Da li bi u Srbiji bilo moguće da se pojavi neka grupacija, koja bi poput Mosta u Hrvatskoj, na izborima napravila takvo iznenađenje i nametnula se kao nezaobilazan partner pri formiranju vlade ili barem kao ozbiljan igrač na političkoj sceni? Na kojoj, treba li podsećati, nema ozbiljnog korektiva vlasti u obliku opozicije.
Ima li uopšte mesta iznenađenju kada vladajući naprednjaci, potpuno sigurni u njihov ishod, tako često najavljuju mogućnost vanrednih izbora? Pitanje je više retoričko jer teško da im iz rascepkane i obamrle opozicije preti neka opasnost.
A, da li je moguće da se u doglednoj budućnosti u Srbiji pojavi neka nova politička snaga i energija koja bi na izborima napravila nešto slično poput Mosta u Hrvatskoj, ne misleći pri tome naravno na bukvalnu političku kopiju te opcije u Srbiji.
“Moguće je da se pojavi, ništa nije nemoguće. S tim što u Hrvatskoj Most nije neka snaga koju čine nepoznati ljudi. Osim toga i kada se neka snaga pojavi bitno je i da traje, da to ne bude neka zvezda padalica”, kaže sociolog Jovo Bakić, dodajući da je druga stvar što su strukturni uslovi za vođenje neke politike, koja se protivi ne samo domaćoj oligarhiji nego i međunarodnoj, vrlo skučeni.
U hrvatskom scenariju lekciju dvema dominantnim strankama očitala je nedavno formirana grupacija, koja će sa 19 mandata u budućem hrvatskom Saboru biti ne samo treća po snazi već i nezaobilazna za formiranje vlade. A njihovih nešto više od 300.000 glasova pojedini hrvatski analitičari vide kao primer tzv. protestnog glasanja.
Most, je kao grupacija nezavisnih lokalnih lidera i nekoliko eksperata, te bivšeg zamenika predsednika HDZ-a, imao dobrog selektora, kaže kolumnista Draža Petrović, primećujući da je srpska opoziciona i uopšte politička scena koncipirana tako da tu ima mnogo lidera koji sami sebe promovišu, a da srpskoj opoziciji nije potreban lider nego selektor, neko ko će selektovati određenu grupu ljudi i izvesti je na izbore. “To je ovde teško jer mi imamo politiku zasnovanu na strankama i liderima”, ocenjuje Petrović.
“Ovde bi to moglo da se desi, mi imamo jakih lokalnih lidera i takvih pokušaja je bilo, recimo Ujedinjeni regioni Srbije su bili sastavljeni od nekoliko jakih lokalnih lidera. Ako bi se stvarno pojavio neko ko bi shvatio da Srbiji nije potreban lider nego selektor, koji bi napravio jednu grupu, pre svega nekompromitovanih i novih ljudi a ne onih koje gledamo dvadesetak godina, to bi možda moglo da se uradi. I možda bi neki otpadnici iz Srpske napredne stranke, koji će se pojaviti u nekom narednom periodu, evo sad slobodno razmišljam, mogla bi jedna od tih da bude Zorana Mihajlović, koja je jako dominantna figura u stranci, koja inače nema tako istaknutih političkih figura osim premijera Vučića, pa da se pojave još neki lideri iz manjih sredina, da bi to eventualno mogla da bude dobitna kombinacija”, ocenjuje Petrović.
Međutim, zaključuje Petrović, problem je što su svi ti lideri iz manjih sredina trenutno u zapećku lidera svojih partija.
A nekadašnji poslanik, dramski pisac Nenad Prokić kaže da se nije pojavio mlad, vidljivo nekorumpiran čovek koji bi mogao da okupi različite individualnosti kao što je slučaj u Mostu.
“To je s jedne strane opasnost Mosta, sa druge strane jedino tako i može da se skupi jer sve ostalo vodi u neku vrstu populističkog okupljanja koje nam je preko glave”, ocenjuje Prokić.
Nije bez značaja i činjenica da su birači u Srbiji u dve godine dva puta izlazili na parlamentarne izbore, 2012. i 2014. godine. I to nije sve, nego tek nakon godinu i po dana mandata, u stožernoj partiji vladajuće koalicije, Srpskoj naprednoj stranci, novi vanredni parlamentarni izbori bili su ozbiljna tema za razmišljanje. Da bi lider stranke i premijer u oktobru saopštio da je njegova odluka da nema izbora još najmanje šest meseci jer bi to bilo neodgovorno, a da ne zna da li će ih biti posle toga.
“Mislim da je birač u Srbiji strahovito razočaran kada je politika u pitanju. I vi imate već jedan duži niz godina trend primetnog opadanja zainteresovanosti birača za politiku uopšte, jedno preziranje političara i politike. Na poslednjim izborima izlaznost je bila svega 52 posto. Tako da u tom smislu ovdašnjeg birača nije lako razuveriti da niste isti kao svi ostali”, zaključuje sociolog Jovo Bakić.
