Premijer Srbije Ivica Dačić je na iznenađujući način prokomentarisao inicijativu predsednika Republike Srpske Milorada Dodika da se hitno definišu nacionalni ciljevi svih pripadnika srpskog naroda u regionu.
"Čemu služi državno rukovodstvo nego da štiti srpski državni i nacionalni interes? Valjda je obaveza svih na državnim funkcijama da štite državni i nacionalni interes i, što se mene tiče, ta inicijativa nije bila potrebna", poručio je Dačić.
Da li je to najava drugačijeg odnosa Beograda i Banja Luke, ili je to samo jedan od veštih manevara političara sa dugim i veoma raznovrsnim političkim iskustvom?
Ta Dačićeva izjava se u javnosti prevodi kao prvo otvoreno 'ne' predsedniku Republike Srpske Miloradu Dodiku koji je ovu inicijativu izneo u prvom, nedavnom susretu sa novim predsednikom Srbije Tomislavom Nikolićem.
Iako je premijer Srbije odmah iza te rečenice dodao da očekuje dalje zbližavanje odnosa sa Republikom Srpskom, a u skladu sa Dejtonskim sporazumom.
Jovan Teokarević, profesor na Fakultetu političkih nauka, smatra ovu reakciju premijera Srbije mudrom.
„Mislim da je Dačić na ovaj način prilično efikasno sprečio brzopleto ulaženje u nešto što bi moglo da bude, bar potencijalno, avantura koja ni ovoj ni bilo kojoj drugoj vlasti u Srbiji ne treba. Ja bih rekao da sva trojica političara, i Dodik i Dačić i Nikolić, gledaju svoje unutrašnjepolitičke izazove. Verovatno Dodik očekuje novu vrstu pritisaka na RS, da se smanji njena autonomija u okviru BiH, Nikolić mora da pokaže svom biračkom telu i državi kao celini da se čvrsto drži nacionalnih interesa, a Dačić gleda da ne dođe u situaciju da nešto obeća pa da ne može da ispuni“, kaže Jovan Teokarević.
Nacionalni ciljevi Srba
„Ja mislim da je hitno da Srbija ovog trenutka završi vlastitu konsolidaciju, pronađe odgovore na svoja otvorena pitanja, kao što je pitanje Kosova i svog evropskog puta. To je ono što je ovoga trenutka hitno“, kaže Milorad Pupovac, jedan od lidera hrvatskih Srba.
Ako Dodik misli pod hitno podršku Srba, ako to Srbija želi u ostvarivanju tih ciljeva, onda tako nešto Pupovac razume. Ali, ako Dodik misli na preskakanje tih prioriteta, onda Pupovac misli da premijer Dačić ima pravo.
Pupovac bi, dakle, skinuo oznaku 'hitno' sa Dodikove inicijative ali nju ne odbacuje:
„Istovremeno je neophodno razmisliti što sa delovima srpskog naroda koji živi izvan granica Srbije. Kako i na koji način definirati odnos Srbije prema njima, kako ti delovi da participiraju u državama u kojima žive“, kaže Pupovac.
A šta je Dodik mislio pod nacionalnim ciljevima svih Srba u regionu? Naknadno,on je pokušao da pojasni svoju inicijativu:
„Ako pokušate bilo šta da kažete o srpskom nacionalnom interesu, onda mnogi ovdje skoče na tu priču i pokušavaju da kažu da se navodno Srbi opet nešto okupljaju. Ne. Ovo znači okupljanje na jednom mjestu oko tema koje su važne, kao što je jezik, pismo, kao što je politička sudbina naroda na prostoru bivše Jugoslavije, kao što su činjenice iz prošlosti“, rekao je Dodik za TV Republike Srpske.
Međutim, u nastavku, Dodik otkriva da očekuje jaču podršku Srbije u aktuelnoj politici prema Sarajevu koju definiše kao odbranu 'Dejtona', rekavši da je to tema oko koje „ćemo se morati okupljati“.
Da li ima razloga za strahovanja u regionu od svesrspkih nacionalnih ciljeva, s obzirom na 90-te godine i ratove koje je započeo Beograd u ime svih Srba?
„Ja mislim da ima razloga da se čovek zamisli nad tim, ako ne i zabrine“, kaže profesor Teokarević.
Ali, dodaje, "to ne znači da Srbija ne treba da ima, naprotiv, treba da ima određenu, specifičnu politiku prema delovima srpskog naroda u inostranstvu".
"Te manjine u sprskim zemljama treba da imaju pomoć od strane zemlje matice. Ali je pre svega važno da se u Crnoj Gori, BiH i Hrvatskoj stalno naglašava, kao što su doduše to naglašavali i Dačić i Nikolić, da to ne narušava ni teritorijalni integtitet ni suverenitet susednih zemalja“, kaže Teokarević.
"Čemu služi državno rukovodstvo nego da štiti srpski državni i nacionalni interes? Valjda je obaveza svih na državnim funkcijama da štite državni i nacionalni interes i, što se mene tiče, ta inicijativa nije bila potrebna", poručio je Dačić.
Da li je to najava drugačijeg odnosa Beograda i Banja Luke, ili je to samo jedan od veštih manevara političara sa dugim i veoma raznovrsnim političkim iskustvom?
Ta Dačićeva izjava se u javnosti prevodi kao prvo otvoreno 'ne' predsedniku Republike Srpske Miloradu Dodiku koji je ovu inicijativu izneo u prvom, nedavnom susretu sa novim predsednikom Srbije Tomislavom Nikolićem.
Iako je premijer Srbije odmah iza te rečenice dodao da očekuje dalje zbližavanje odnosa sa Republikom Srpskom, a u skladu sa Dejtonskim sporazumom.
Jovan Teokarević, profesor na Fakultetu političkih nauka, smatra ovu reakciju premijera Srbije mudrom.
„Mislim da je Dačić na ovaj način prilično efikasno sprečio brzopleto ulaženje u nešto što bi moglo da bude, bar potencijalno, avantura koja ni ovoj ni bilo kojoj drugoj vlasti u Srbiji ne treba. Ja bih rekao da sva trojica političara, i Dodik i Dačić i Nikolić, gledaju svoje unutrašnjepolitičke izazove. Verovatno Dodik očekuje novu vrstu pritisaka na RS, da se smanji njena autonomija u okviru BiH, Nikolić mora da pokaže svom biračkom telu i državi kao celini da se čvrsto drži nacionalnih interesa, a Dačić gleda da ne dođe u situaciju da nešto obeća pa da ne može da ispuni“, kaže Jovan Teokarević.
Nacionalni ciljevi Srba
„Ja mislim da je hitno da Srbija ovog trenutka završi vlastitu konsolidaciju, pronađe odgovore na svoja otvorena pitanja, kao što je pitanje Kosova i svog evropskog puta. To je ono što je ovoga trenutka hitno“, kaže Milorad Pupovac, jedan od lidera hrvatskih Srba.
Ako Dodik misli pod hitno podršku Srba, ako to Srbija želi u ostvarivanju tih ciljeva, onda tako nešto Pupovac razume. Ali, ako Dodik misli na preskakanje tih prioriteta, onda Pupovac misli da premijer Dačić ima pravo.
Pupovac bi, dakle, skinuo oznaku 'hitno' sa Dodikove inicijative ali nju ne odbacuje:
„Istovremeno je neophodno razmisliti što sa delovima srpskog naroda koji živi izvan granica Srbije. Kako i na koji način definirati odnos Srbije prema njima, kako ti delovi da participiraju u državama u kojima žive“, kaže Pupovac.
A šta je Dodik mislio pod nacionalnim ciljevima svih Srba u regionu? Naknadno,on je pokušao da pojasni svoju inicijativu:
„Ako pokušate bilo šta da kažete o srpskom nacionalnom interesu, onda mnogi ovdje skoče na tu priču i pokušavaju da kažu da se navodno Srbi opet nešto okupljaju. Ne. Ovo znači okupljanje na jednom mjestu oko tema koje su važne, kao što je jezik, pismo, kao što je politička sudbina naroda na prostoru bivše Jugoslavije, kao što su činjenice iz prošlosti“, rekao je Dodik za TV Republike Srpske.
Međutim, u nastavku, Dodik otkriva da očekuje jaču podršku Srbije u aktuelnoj politici prema Sarajevu koju definiše kao odbranu 'Dejtona', rekavši da je to tema oko koje „ćemo se morati okupljati“.
Da li ima razloga za strahovanja u regionu od svesrspkih nacionalnih ciljeva, s obzirom na 90-te godine i ratove koje je započeo Beograd u ime svih Srba?
„Ja mislim da ima razloga da se čovek zamisli nad tim, ako ne i zabrine“, kaže profesor Teokarević.
Ali, dodaje, "to ne znači da Srbija ne treba da ima, naprotiv, treba da ima određenu, specifičnu politiku prema delovima srpskog naroda u inostranstvu".
"Te manjine u sprskim zemljama treba da imaju pomoć od strane zemlje matice. Ali je pre svega važno da se u Crnoj Gori, BiH i Hrvatskoj stalno naglašava, kao što su doduše to naglašavali i Dačić i Nikolić, da to ne narušava ni teritorijalni integtitet ni suverenitet susednih zemalja“, kaže Teokarević.
