Da li će srpska opozicija preživeti aprilske izbore?

U Mostu RSE razgovaralo se o tome kakve su šanse opozicije na vanrednim aprilskim izborima u Srbiji. Sagovornici su bili Vladimir Vuletić, profesor beogradskog Filozofskog fakulteta, i Saša Ilić, književnik i politički analitičar iz Beograda.

U ovom polemičkom dijalogu bilo je reči o tome u kojoj meri je proevropska opozicija uspela da se oslobodi negativne slike koja je prati od poraza na izborima 2012. godine, zašto je malo novih, nekompromitovanih ljudi među opozicionim liderima, da li bi opozicija postigla bolji rezultat kada bi nastupila kao jedinstveni blok, da li bi se moglo desiti da antievropska desnica na izborima prođe bolje od proevropske opozicije, kao i o tome da li će aprilski izbori biti fer ili će vladajuća Srpska napredna stranka voditi agresivnu kampanju u kojoj neće prezati ni od pritisaka na birače.

Omer Karabeg: U kojoj meri je opozicija uspela da se oslobodi negativne slike koja je prati od gubitka izbora 2012. godine, to jest da su njeni lideri karijeristi, nesposobni i korumpirani?

Vladimir Vuletić: Postoje dva problema sa opozicijom, ili bar sa ovim njenim delom koji je vezan za Demokratsku stranku. Prvi je što se ta politička partija razbila na nekoliko manjih stranaka i biračima je danas teško da prepoznaju o kojoj je Demokratskoj stranci reč. Drugo, Demokratska stranka nije uspela da se u potpunosti oslobodi priče da je sve ono loše što se dešavalo nakon 5. oktobra vezano za nju, mada ona sama nije bila odgovorna za sve to.

Saša Ilić: Čini mi se da opozicija, pre svega Demokratska stranka, još uvek vuče repove iz perioda kada je njome upravljao Boris Tadić. Demokratska stranka nije jedina opozicija, mada je vladajuća stranka markira kao naojopasniju. Ono što je ostalo od te stranke je, zapravo, jedina politička struktura u Srbiji koja bi mogla da ugrozi Srpsku naprednu stranku na narednim izborima, s obzirom da ta partija ima jaču infrastrukturu od drugih stranaka i veće glasačko telo.

Omer Karabeg: Da li su sadašnje opozicione partije toliko slabe zato što se u njima godinama vrte isti ljudi? Da li oni svojim ostajanjem u politici blokiraju mesta koja bi mogla da zauzmu novi, nekompromitovani ljudi koji bi doneli novi polet na političku scenu Srbije?

Vladimir Vuletić: To jeste jedan od ozbiljnih problema, ali mislim da je veći problem što nijedna od opozicionih stranaka, koje su nastale iz Demokratske stranke, nije bila u stanju da izađe sa nekim alternativnim programom, sa nečim što bi bilo prepoznatljivo i za šta bi ljudi mogli da se vežu. Oni se ponašaju na način koji, po meni, nije adekvatan. Dakle, bićemo protiv svega što uradi vlada i što uradi Vučić i to je onda znak da smo opozicija.

Međutim, kad dođu izbori, ljudi očekuju da od opozicije čuju nešto novo. Njihov glavni problem je što su Vučić i Srpska napredna stranka preuzeli sve one centralne teme kojima se godinama bavila Demokratska stranka - i evropski put, i ekonomske reforme, i Kosovo - sve ono što je ta stranka trebalo da uradi, a nije. Srpska napredna stranka je to uradila, bila je efikasnija. S druge strane, proevropska opozicija nije izašla sa nekom pričom koja bi bila drugačija. Niko nije imao hrabrosti da učini zaokret. Imao je Borko Stefanović, ali ga je Demokratska stranka odbacila.

Saša Ilić: To što se se stalno vrte isti ljudi - zaista jeste jedan od glavnih problema. Sada vidimo neko čudno pregrupisavanje na opozicionoj političkoj sceni. Boris Tadić se ponovo vraća u arenu i pravi savez sa liderima koji su bili prisutni i ranije, kao što su Čeda Jovanović i Nenad Čanak. Zovu Demokratsku stranku da pristupi toj koaliciji. Mislim da bi to bila katastrofalna greška Demokratske stranke. Ljudi koji su tu stranku doveli do debakla sada su u nekim drugim, minornim strankama. Mi ne znamo njihove programe, ne znamo šta hoće. Samo smo čuli da neki od njih žele da budu nosioci izbornih lista. Mislim da bi Demokratska stranka morala da bude oprezna prilikom stvaranja eventualnih koalicija.

Omer Karabeg: Sada se vode pregovori o tome da li da proevropska opozicija izađe na izbore kao jedinstveni blok. Ti pregovori idu dosta teško, mada bi opozicione partije bolje prošle ako na izbore izađu jedinstveno, nego odvojeno. Zašto je tako teško doći do jedinstvenog opozicionog bloka? Da li je opozicionim liderima najvažnije da se domognu parlamenta i privilegija koje donosi status poslanika? Da li su u pitanje sujete?

Vladimir Vuletić: Ključno je pitanje - ko treba da se ujedini. Da li oni isti ljudi koji su nekada bili zajedno u Demokratskoj stranci? Ako su postojali nekakvi razlozi da se oni raziđu, sada se postavlja pitanje - a koji su to razlozi zbog kojih bi trebalo da se ujedine. Ako je jedini razlog to što će na taj način lakše ući u parlament, onda to za građane ne mora biti neki ubedljiv argument, jer šta se njih tiče da li će neko ući u paralement, ukoliko taj nema jasan politički program. Ako je cilj da se što više oslabi Srpska napredna stranka, onda se postavlja pitanje - a zašto onda ne bi išli zajedno i sa opozicijom koja predstavlja desni spektar, a to su Demokratska partija Srbije i Dveri. U tom smislu postoji očigledno mnogo nedoumica.

Još jedan problem koji slabi opoziciju je i to što se postavlja pitanje - ko će biti glavni opozicionar. Više se Demokratska stranka borila protiv Tadićeve Socijaldemokratske stranke, nego protiv Vučićevog režima. U tom smislu ne mislim da bi bilo pametno da idu zajedno, jer među njima postoji toliko nepoverenje da bi ono pre ili kasnije moglo da ugrozi bilo kakvu koaliciju.

Omer Karabeg: Pa ipak, zar građani ne bi pre glasali za njih ako su zajedno, nego ako svako od njih ide odvojeno?

Vladimir Vuletić: Ako je verovati anketama, velike šanse da pređu cenzus imaju i koalicija okupljena oko Socijaldemokratske stranke, Lige socijademokrata Vojvodine i Liberalno demokratske stranke - kao i koalicija oko Demokratske stranke. I kada se sve to sabere, ne verujem da bi, da idu zajedno, imali mnogo više.

Saša Ilić: Mislim da bi bilo veoma loše da Demokratska stanka ide zajedno sa Tadićem, Jovanovićem i Čankom. Ta stranka je imala velike probleme nakon gubitka izbora 2012. godine, kada je morala da se izbori sa nasleđem korupcije iz vremena vladavine Borisa Tadića i njegovih ljudi - da bi se tek nakon izvesnog vremena konsolidovala i počela da se suprodstavlja politici Aleksandra Vučića.

Ja mislim da bi bilo mnogo pametnije da Demokratska stranka kaže u čemu se njen proevropski program razlikuje od program Srpske napredne stanke, pre svega kad su u pitanju spoljna politika, ekonomske reforme i odnos prema Kosovu. Za Demokratsku stranku je mnogo važnije da jasno profiliše svoj proevropski program, nego da stvara koaliciju sa partnerima koji bi joj doneli samo loše stvari.

Vladimir Vuletić: Nikako se ne bih mogao složiti s tim da su u onome delu koji je ostao od Demokratske stranke sve neki čistunci. Mnogo više afera se vezuje za ljude poput Šutanovca i Pajtića, koji su ostali u toj stranci, nego za Tadića i ljude oko njega. Ljudi oko Tadića, pa i sam Tadić, su bez mrlje.

Saša Ilić: Nije tačno da su Boris Tadić i ljudi koji su ga okruživali bez mrlje i da je većina loših ostala u Demokratskoj stranci. Naprotiv, Boris Tadić je zajedno sa Đilasom i Šaperom, koji je bio mag za marketing, radio sve ono što je kasnije radio Vučić. Vučić je od njega preuzeo mehanizam državne kontrole medija, a sam Tadić i njegovi ljudi su dobrim delom doprineli stvaranju Srpske napredne stranke.

Omer Karabeg: Kako to da se Vučićev rejting već godinama ne menja. Prema istraživanju agencija za javno mnjenje on stalno ima podršku preko 50 posto, iako čak 44 posto građana kaže da sada žive gore nego ranije? Vučić im je smanjio plate i penzije, a oni ga opet podržavaju. Zar to nije čudno?

Vladimir Vuletić: Vučić je uspeo da se nametne onom delu biračkog tela koje nije ugroženo ovim o čemu vi govorite, a to su niži društveni slojevi. Smanjenje plata i penzija pogađa pripadnike srednjih slojeva. Činjenica je da je Demokratska stanka, dok je vladala, vodila dosta računa o srednjim slojevima, a cenu tranzicije su, pre svega, plaćali niži društveni slojevi. Sada vidimo da nižim društvenim slojevima nije mnogo bolje, ali ni gore, zato što cenu plaćaju srednji slojevi.

S druge strane, treba reći da je Vučić uspeo da o sebi stvori sliku čoveka koji kontroliše one centre moći koji su nekada kontrolisali politiku, tako da ostavlja utisak jakog, čvrstog lidera. To je ono što imponuje ljudima koji glasaju za njega. Lideri koji u vremenima krize uspeju da se nametnu i da stvore sliku o svojoj čvrstini imaju dobru šansu da se održe na vlasti, a Vučić se nametnuo onog trenutka kada je na neki način, mogli bismo tako reći, porazio Miroslava Miškovića.

Saša Ilić: Kada uspostavite toliku kontrolu nad javnim mnjenjem kakvu je uspostavio Vučić, kada preko agencija koje distribuiraju reklame napravite pritisak na medije i kada istraživanja govore u vašu korist, onda se stvara slika da imate neverovatnu podršku. S takvom kontrolom medija i javnosti moguće je proizvesti sliku neverovatne podrške koju danas, tobože, Vučić uživa.

Omer Karabeg: Vi, znači, mislite da istraživanja agencija, u kojima se govori da Vučić ima podršku od preko 50 procenata, ne odražavaju stvarno raspoloženja?

Saša Ilić: Ta podrška nije toliko jaka kako se servira. Morate imati u vidu da vlast uvek ima jak uticaj na istraživanja javnog mnjenja koja često i naručuje. Setimo se da je i Demokratska stranka Borisa Tadića uoči izbora 2012. godine prema istraživanjima agencija imala sjajan rejting, pa je izgubila izbore.

Vladimir Vuletić: Ja sam dugo radio istraživanja i moram reći da imam poverenja u svoje kolege koji to rade i siguran sam da oni to rade veoma kvalitetno. Istraživanja rade nezavisne kuće i ona pokazuju približno iste rezultate. Možemo da se pravimo slepi i da zatvaramo oči pa da kažemo da Demokratska stranka ima podršku 50 posto, a da istraživanja to neće da pokažu zato što ih kontroliše Vučić, ali ne treba uopšte imati dileme da su ova istraživanja o popularnosti političara tačna. Mislim da oni koji žele dobro opoziciji pre svega moraju da se suoče sa činjenicama i problemima koji opoziciju, pre svega Demokartsku stranku i stranke oko nje, pritiskaju.

Setimo se izbora 2012. godine. Demokratska stranka je zajedno sa Socijalističkom partijom Srbije, sa kojom je bila u koaliciji pre tih izbora, imala čak i više mesta u parlamentu nego pre. Politički rulet je takav da se stvari menjaju. Demokratska stranka tada nije ušla u vladu kao što je mogla i da uđe. Borisa Tadića sada krive oni koji su ga gurnuli na marginu, iako je on podigao stranku za 13 posto u odnosu na ono što je ona bila.

Moj kolega sociolog, Jovo Bakić, kaže da opoziciona stranka koja želi da se nametne, mora da se oslobodi ljudi koji su prepoznati kao ljudi iz prošlosti i za koje se vezuje ono što je loše i da izađe sa novim i hrabrim idejama. To je recept opozicije. To se ne može postići preko noći, ali u jednom dužem periodu opozicija može da izraste u snagu koja će, zaista, da predstavlja alternativu Srpskoj naprednoj stranci. Trenutno takve alternative u Srbiji nema i ja sam zbog toga siguran da će Srpska napredna stranka i sada pobediti, i to ubedljivo, sve svoje oponente. To je osnovni problem, a ne da li ankete pokazuju ovo ili ono, da li neko kontroliše ili ne kontroliše agencije, medije i tako dalje.

Saša Ilić: Ne slažem se da opozicija ima prostora za aktivnost na sadašnjoj političkoj sceni u Srbiji. Naprosto ga nema. Demokratska stranka ne može da dođe do javnosti. S druge strane, mislim da je ideja Jove Bakića nešto što nema veze sa političkom realnošću.

Kada se priča o potrebi da se jave neki novi ljudi bez rđave političke prošlosti, treba se samo setiti izbornog uspeha sadašnjeg premijera i predsednika, ljudi sa veoma mračnom političkom prošlošću, koji su preuzeli politiku Demokratske stranke. Oni danas, tobože, sprovode proevropsku politku, ali ta politika u njihovoj izvedbi ima mnogo problema. Zbog toga bi opozicija trebalo da se usredsredi na ono u čemu se ona razlikuje u odnosu na taj proevropski program Aleksandra Vučića.

Omer Karabeg: Mislite li da će aprilski izbori biti fer i pošteni, da neće biti nasilja, da neće biti pritisaka na birače? Skoro smo imali nasilno preuzimanje vlasti u Beloj Crkvi, pa bi to mogla biti najava da će vladajuća Srpska napredna stranka slične metode primenjivati i u predizbornoj kampanji.

Saša Ilić: Mislim da je u Srbiji takva atmosfera da ne možemo očekivati fer i poštene izbore. Slučaj u Beloj Crkvi je alarmantan, a tu su i mnoge druge stvari koje ukazuju na nefer odnos vlasti prema opoziciji. Zanimljivo je da vladajuća partija ulazi u kampanju sa pričom da se o Srpskoj naprednoj stranci i premijeru govore najgore stvari, da strana mašinerija vrši nekakav atak, da su opet krivi neki nezavisni intelektualci i mediji. Stranka koja gotovo sve kontroliše nastupa sa pričom da je ona ugrožena od opozicije i kritike. To stvara vrlo negativnu atmosferu. U takvom ringu ne možete imati mnogo šanse na izborima, ako dolazite iz opozicije.

Vladimir Vuletić: Ja mislim da će izbori biti fer i to iz dva razloga. Prvi je što su od 5. oktobra naovamo svi izbori bili pošteni, pa i ovi poslednji - kada su na vlasti bili naprednjaci i socijalisti. Drugi i važniji razlog je taj što bi u situaciji, kada sva istraživanja pokazuju da vladajuća stranka ima toliku nadmoć, bilo ravno političkom samoubistvu da pravite nekakve scene nasilja ili bilo šta drugo, što bi moglo da ugrozi legitimitet izbora. Ako je nekome stalo da ti izbori budu fer i pošteni, onda je to sigurno najmoćnija stranka. Da li će tako i biti - ostaje da se vidi.

Saša Ilić: Srpskoj naprednoj stranci je samo deklarativno u interesu da izbori budu fer, a suštinski ne. Tako se radi u Srbiji u vreme Aleksandra Vučića, on govori jedno, a drugo se radi na terenu. On smeni ministra, a onda taj ministar Gašić ostane do daljnjeg, jer dolaze izbori. Mislim da se ovde vodi politika dvostrukih aršina - s jedne strane imamo zagovaranje pravne države, uređenog sistema i demokratskih izbora, a s druge strane kamenovanje Kuće ljudskih prava, dramatične sukobe u Beloj Crkvi i razne afere ministara.

Omer Karabeg: Da li bi se moglo desiti da antievropska desnica, koju predstavljaju Srpska radikalna stranka, Dveri i Srpska demokratska stranka, na izborima prođe bolje od proevropske opozicije?

Vladimir Vuletić: Ne očekujem da će se to desiti. Oni će ući u parlament, ali ne očekujem da će biti nadmoćni i da će imati više mesta u parlmentu od proevropske opozicije. Te stranke će preći cenzus, ali neće imati veći broj mandata nego što to sadašnja istraživanja pokazuju.

Saša Ilić: I ja mislim da se teško tako nešto može dogoditi. Desnica u Srbiji je pod kontrolom, naročito Srpska radikalna stranka. To je sada jedna kooperativna stranka koja se sa Srpskom naprednom strankom ne slaže samo po pitanju ulaska u Evropsku uniju. Oni neće napraviti ne znam kakav izborni rezultat, ali svakako je moguće da će preći cenzus.

Omer Karabeg: Visoki funkcioner Socijalističke partije Srbije Dušan Bajatović nedavno je izjavio da će građanske stranke u Srbiji nestati i da će ostati samo dve stranke - Socijalistička partija Srbije kao levi centar i Srpska napredna stranka kao desni centar. Verujete li da bi se nakon aprilskih izbora Srbija mogla da približi tom modelu?

Vladimir Vuletić: Mislim da ne. Rekao bih da je ta Bajatovićeva izjava više projekcija njegovih želja, s obzirom da njegova stranka i nema baš potpuno jasan sopstveni identitet. On priželjkuje takav razvoj situacije, ali to se neće desiti.

Saša Ilić: Mislim da to nema veze sa stvarnošću, to je naprosto puka želja Bajatovića. Trebalo bi imati u vidu da Socijalistička partija Srbije nema jasan profil nakon pada Miloševića i da je prilikom svih izbora nakon 2000. godina uglavnom funkcionisala kao dodatak na vagi. Oni sa levicom, zapravo, nemaju veze, jedina zajednička tačka moglo bi biti protivljenje rehabilitaciji Nedića, ali u svim drugim tačkama njihovog programa, ako on uopšte i postoji, nema elemenata evropske levice. Do polarizacije na levi i desni centar možda će u budućnosti i doći, ali stranka levog centra bi tek trebalo da se profiliše u Srbiji.

Omer Karabeg: I na kraju, kakve su šanse proevropske opozicije na izborima? Da li će ona popraviti svoj položaj u parlamentu ili će nakon izbora biti još više marginalizvana nego do sada?

Saša Ilić: Mislim da su njene šanse male i da će se ona boriti da sačuva ono što trenutno ima. Svaki iskorak iznad toga bi bio pravo iznenađenje u ovim uslovima, koji danas vladaju u Srbiji.

Vladimir Vuletić: Biće u istoj situaciji kao i do sada. Ona će preći cenzus i imaće određeni broj poslanika u parlamentu - to je ono što očekujem. Sve u svemu, neće proći baš sjajno.