Vanja iz Kraljeva je prodavačica u privatnoj bakalnici koja radi 28 dana mesečno za 28.000 dinara. Po dogovoru sa poslodavcem ima pravo na 14 dana godišnjeg odmora.
"Meni nije težak posao, ali raditi 13 dana bez slobodnog dana psihički čovek ne može da izdrži", kaže Vanja.
"Prosto nemam vremena za društveni život. Niti kod nekoga idem, niti nam neko dolazi, niti imam vremena za svoju porodicu. Zbog toga sam ponekad depresivna, ponekad umorna i ljuta što moram tako da radim", dodaje ona.
Naša sagovornica kaže da država "uopšte ne posvećuje pažnju nama običnim smrtnicima".
Četiri slobodna dana u mesecu
Kragujevčanka Marija, prodavačica u jednom trgovinskom lancu kaže za RSE da tokom meseca ima četiri slobodna dana, odnosno jedan dan u nedelji, ali da ni to nije dovoljno da se oporavi od iscrpljujućeg šestodnevnog rada.
"Jedan dan nedeljno uopšte nije dovoljan za oporavak od napornog rada. Svakoga dana s posla dolazim preumorna i narednog dana odlazim na posao umorna. Radno vreme je sedam sati, ali ja moram da dođem bar sat ranije da bih sve pripremila, a vrlo često ostajem po sat duže. Najgore mi je kada pred kraj smene stigne kamion sa robom koju treba istovariti, a u supermarketu su sve žene. Niko meni ne naredi konkretno da moram da ostanem duže, ali se prosto podrazumeva da se posao završi. Jako je naporno, a ponekad iscrpljujuće", kaže Marija.
Ona dodaje da se vreme provedeno pre i posle regularnog rasporeda nigde ne evidentira, iako ponekad mesečno to bude više od 20 sati.
Marija radi 26 dana u mesecu za platu od 36.000 dinara, i ima godišnji odmor od 22 dana.
Prosečna plata u Srbiji, prema podacima Zavoda za statistiku, iznosila je u avgustu 54.115 dinara.
Socijalno-ekonomski savet grada Kragujevca pokrenuo je prošle sedmice inicijativu za zabranu rada nedeljom u trgovinskoj delatnosti, a pre godinu dana sličan zahtev Vladi Srbije uputio je i Samostalni sindikat trgovine.
Oba predloga baziraju se na činjenicama da zaposleni u trgovini mukotrpno rade za plate koje su manje od republičkog proseka, da im se ne obračunava prekovremeni rad i da neretko imaju samo dva slobodna dana mesečno.
Prema zvaničnim podacima u Srbiji, u trgovini radi više od 200.000 zaposlenih, od čega su 70 odsto žene. Oni očekuju da im država tom merom i primenom Zakona o radu, obezbedi prava koja proističu iz njega, uključujući i jedan slobodan dan tokom radne nedelje.
Prema informacijama iz Samostalnog sindikata, veliki trgovinski lanci se pridržavaju svojih standarda i uglavnom poštuju odredbe zakona, ali i kod njih ima problema. Mnogo teža situacija je sa manjim privatnim prodavnicama, bakalnicama i mini šopovima koji rade non stop.
Čekajući odluku države
Po oceni Jugoslava Ristića, predsednika Gradskog odbora Samostalnog sindikata i predsedavajućeg Socijalno-ekonomskog saveta Kragujevca, pokretača prošlonedeljne inicijative za ukidanje rada nedeljom, sadašnja raspodela radnog vremena sa minimalnim brojem slobodnih dana štetno deluje na porodice i zdravlje zaposlenih u trgovini i da je ovo poslednji trenutak da država uvede red u ovoj oblasti, ako želi dobro tim ljudima.
"Ovakvo radno vreme sa samo dva slobodna dana mesečno, uništava porodični i društveni život, jer ljudi nemaju vremena ni za porodicu ni za prijatelje, a takav i toliki rad ostavlja posledice i na zdravlje, pa zaposleni ne mogu da izdrže ceo radni vek. Zbog svega toga država mora da uredi tu oblast, ako hoće da zadrži ljude u zemlji i ako hoće da ima zdrave ljude koji normalno rade i žive", naglašava Ristić.
Država, međutim, još vaga dobre i loše strane eventualne odluke o ukidanju rada trgovina nedeljom.
Ministarstvo trgovine nije odgovorilo Radiju Slobodna Evropa na pitanje kakav je njihov stav o inicijativi da prodavnice nedeljom budu zatvorene, ali nam je nezvanično rečeno da se "ta ideja ozbiljno i pažljivo analizira".
Treći socijalni partner - Unija poslodavaca Srbije čeka da se o inicijativi pokrenutoj u Kragujevcu, izjasni njen sektor za trgovinu, a počasni predsednik Nebojša Atanacković za RSE kaže da je na osnovu sadašnjeg raspoloženja, već izvesno da će oni podržati zahtev sindikata.
"Ne bih ništa da prejudiciram, jer će sektor trgovine dati definitivnu odluku po tom pitanju, ali prema nagoveštajima mislim da neće biti problema da se poslodavci slože sa predlogom sindikata, s tim što bi zabrana morala da važi za sve, bez izuzetaka, jer bi u suprotnom to značilo stvaranje nelojalne konkurencije", kaže naš sagovornik i objašnjava da ta odluka ne bi važila za apoteke i benzinske pumpe, kao i za delove šoping centara koji bi bili otvoreni i nedeljom.
"Tržni centri su istovremeno i zabavni centri sa brojnim bioskopima, restoranima, poslastičarnicama i igraonicama i naravno da to ne treba zatvarati, ali bi supermarketi u njima bili zatvoreni", dodaje Atanacković.
On odbacuje i tvrdnje pojedinih analitičara da bi zabrana rada nedeljom umanjila profit trgovinskim lancima i poreske prihode države, ističući da će potrošači "ono što ne mogu da kupe u nedelju, kupiti u ponedeljak ili nekog drugog dana".
"Mi, naravno, ne možemo da se poredimo sa zemljama poput Nemačke i Francuske koje imaju mnogo veći BDP od nas i u kojima su plate nekoliko puta veće od naših, ali neka potrošačka pravila su univerzalna. Količina prometa ne zavisi od toga kada se nešto prodaje, nego da li potrošaču nešto treba i da li ima para to da kupi. Znači, on može da potroši onoliko koliko ima i na ono što mu treba", zaključuje Atanacković.
Da li će potrošači biti na gubitku?
Zoran Nikolić, potpredsednik Nacionalne organizacije potrošača Srbije, u prvi plan ističe potrebe i interes zaposlenih u delu trgovinskog sektora koji će biti zatvoren nedeljom.
"Moramo da se zapitamo da li ljudi koji rade u tim trgovinama, da bi nama omogućili ostvarivanje naših potreba koje su izražene baš nedeljom, imaju svoje potrebe i svoje porodice, i da li je i njima nedelja dobrodošla kao dan za odmor", kaže Nikolić za RSE i dodaje da ta organizacija nema nikakvih dilema po pitanju ukidanja rada trgovinama nedeljom.
"Ja uopšte ne mislim da će potrošači biti na gubitku, jer će se samo prilagoditi radnom vremenu. Apsolutno smatram da je to dobra inicijativa koja nam je potrebna da se i mi kao jedno potrošačko društvo malo zaustavimo. Samo ću podsetiti da i u zemljama Evropske unije, čak i u toku radnog dana, radno vreme u hipermarketima i šoping molovima je do 19 ili 20 sati, a ne kao kod nas do 23h", kaže Nikolić.
Rad trgovina nedeljom zabranjen je u devet zemalja Evropske unije, među kojima su Francuska, Nemačka i Poljska, a od nedavno ta mera se primenjuje i u Crnoj Gori.
Facebook Forum