Czernowitz na nemačkom, Cernauti na rumunskom, Chernivtsi na ukrajinskom. Ovaj grad u podnožju Karpata jugozapadne Ukrajine zna priče mnogih kultura.
Ove priče ispričane su na mnogim jezicima, nemačkom, hebrejskom, jidišu, rumunskom, ukrajinskom. Kroz istoriju ovaj centar kulture i arhitekture nazivan je i Malim Bečom i Jerusalimom ispod Pruta, po pritoci Dunava koja protiče kroz ovaj grad.
Ovaj multikulturalni grad je trenutno domaćin festivala poezije "Meridian Czernowitz." Jedan od učesnika i organizatora festivala je pisac i pesnik
Igor Pomerantsev, koji više od 20 godina radi radi za RSE.
Irena Chalupa, direktor ukrajinskog servisa RSE pokušala je da sazna od njega u čemu je tajna Chernivtsi kada daje tako mnogo talenata.
”Za mene Chernivtsi je grad a Czernowitz je knjiga. Svaki grad ima svoju sliku. Kada govorimo o Veneciji, to je staklo, voda i filmske zvezde. Parma, međutim asocira na šunku. Osim toga, oba ova grada imaju festivale u septembru. U Parmi je to festival šunke, u Veneciji filma”, objašnjava Pomerantsev.
Kaže da ga Czernowitz najpre asocira na knjigu zato što je to grad u kome se marljivo čitaju knjige i podseća da je pesnikinja iz Czernowitza Rosa Auslander u svojim memoarima opisala Czernowitz kao grad čiji stanovnici govore samo o intelektualnim temama i čitaju Schopenhauera i Marxa.
“Sećam se da sam jednom razgovarao sa jednom starijom damom iz Czernowitza – bila je priatelj Paula Celana, sjajnog pesnika iz Czernowitza— i ona mi je rekla, "Vidite, Igore, mi smo još u tridesetim godinama prošlog veka davali prednost Kafki u odnosu na Thomasa Manna," ispričao je Pomerantsev. „Nama je već tada Kafka bio draži of Tomasa Mana.“
”Czernowitz je malo mesto. Ne znam kako se desilo da je tolika kreativna energija skoncentrisana na ovako malom prostoru. Imam svoju ideju o tajni Czernowitza. Povezujem je sa kosmopolitiskim duhom grada, uz istovremeno prisustvo mnogih jezika. I ako odrastate uz raznolikost jezika onda imate drugačiji osećaj akustike. Ja generalno mislim da je kultura lingvistički fenomen”, kazao je on.
Igor Pomerantsev u Czernowitzu
U veoma dirljivom eseju o Czernowitzu, "Memoari utopljenog čovjeka," Igor Pomerantsev pisao je o pesniku Paulu Celanu, koji je takođe rođen u ovom gradu, i njegovu poeziju okarakterisao kao poeziju pauze.
”Paul Celan je bio veoma, veoma delikatan pesnik. Mislim da je to povezano sa sudbinom njegovih roditelja koji su stradali od nacista. Zapravo, mislim da je iskustvom u rumunskom radnom logoru njegova psiha bila istraumatizovana do kraja života. I na kraju je počinio samoubistvo”,kaže Pomerantsev.
“Kada sam čitao njegove pesme, shvatao sam te pauze kao pauze uništene, nervozne psihe. To je razlog zašto vas njegov opus oduševljava. Njegova sintkasa je možda najimpresivnija u drugoj polovini 20, veka”, kaže naš sagovornik.
Povratak utopije
Pomerantsev je napustio Chernivtsi kao mlad i nije se vraćao 40 godina. Koliko je poneo od ovog grada?
“Kada sam odlazio u Tursku, Grčku ili Italiju odmah sam osećao kao da sam ranije tamo bio iako nisam. Kao sovjetski građanin, to jednostavno nisam mogao sebi da priuštim. I onda sam shvatio da je to eho Czernowitza," objašnjava pisac i pesnik iz ovog grada Igor Pomerantsev. “Czernowitz je uvek bio arhitektonski disident u Sovjetskom savezu. Njegova arhitektura je modernistička a sve modernističke arhitekture mogu mladog čoveka daleko da odvedu. Dakle, bez ikakve moje namere, modernizam u arhitekturi je veoma uticao na moje formiranje. Nemci kažu da je arhitektura zamrznuta muzika, a ja mislim da sam tu zamrznutu muziku čak i čuo.”
Koliko se grad razlikuje od onog što je ostavio pre 40 godina?
“Vozio sam se kolima ulicom koju sam voleo u detinjstvu, koja je dobila ime po heroju građanskog rata boljševiku Shchorsu. Moj omiljeni bioskop bio je u toj ulici. Proveo sam mesece u tom bioskopu. I vidim da ulica više nema ime, verovatno nepostojećeg boljševika, kojeg su izmislili Staljin i filmski režiser Dovzhenko. Sada ulica nosi ime po mitropolitu Andrey Sheptycky.”
"Za mene je je to bilo veoma važno jer Sheptycky je veliki i plemeniti ukrajinski heroj, i pomislio sam da sam se ja igrao u ulicama Shchorsovoj i Lenjinovoj, a da se deca sada igraju u ulici Sheptycky. Mislim da su toponimi važni, imena ulica prodiru čak i u detinjstvu” kaže Pomerantsev.
Czernowitz – danas, Chernivtsi – je fascinantno mesto zato što je to grad mnogih kultura, priča, različitih ljudi, mnogih slika, pesama i muizike. Kombinacija svega toga stvara gotovo mističnu energiju ili atmosferu koja daje kreativne ljude. Iako ima mnogo festivala poezije u Ukrajini ipak se "Meridian Czernowitz" razlikuje.
“Mislim da živimo u novoj Evropi, i neka stara magnetska polja su se aktivirala, I postoji termin u istoriji kulture – retrospektivna utopija”, objašnjava Pomerantsev. "Definitvno postoji retrospektivna utopija o Austro-ugarskom carstvu. Ona je više razvijena u bivšim kolonijama tog carstva. To je mit, san, povratak ove utopije. U Austriji također postoji čudan osećaj – mala Austrija, koja sebe zove carstvom, Rajhom.“
”To je vrsta uzajamnog procesa. Ako Austrija pronađe svoje bivše sastavne delove, i sastavni delovi pronađu Austriju ponovo, oni bi mogli da stvore novi stari kulturni prostor. Postoji dodir utopije, ali to je velika motivacija. Ja lično nemam ove utopijske ideje, ali ipak mislim da se Ukrajina distancira politički od Zapadne Evrope ali drušrvo i normalni ljudi žele da komuniciraju i razmenjuju sa Evropom. To je instiktivni osećaj povratka u Evropu, to je ovaj festival poezije”, kaže on.
“U svim komunističkim zemljama došlo je do prekida kulturnog i istorijskog pamćenja, i jedan od ciljeva ovog festivala je da se obnovi ta memorija. Videćemo da li će se to desiti ali je svakako vredno pokušati”, zaključuje Igor Pomerantsev.
Ove priče ispričane su na mnogim jezicima, nemačkom, hebrejskom, jidišu, rumunskom, ukrajinskom. Kroz istoriju ovaj centar kulture i arhitekture nazivan je i Malim Bečom i Jerusalimom ispod Pruta, po pritoci Dunava koja protiče kroz ovaj grad.
Ovaj multikulturalni grad je trenutno domaćin festivala poezije "Meridian Czernowitz." Jedan od učesnika i organizatora festivala je pisac i pesnik
Igor Pomerantsev, koji više od 20 godina radi radi za RSE.
Irena Chalupa, direktor ukrajinskog servisa RSE pokušala je da sazna od njega u čemu je tajna Chernivtsi kada daje tako mnogo talenata.
”Za mene Chernivtsi je grad a Czernowitz je knjiga. Svaki grad ima svoju sliku. Kada govorimo o Veneciji, to je staklo, voda i filmske zvezde. Parma, međutim asocira na šunku. Osim toga, oba ova grada imaju festivale u septembru. U Parmi je to festival šunke, u Veneciji filma”, objašnjava Pomerantsev.
Imam svoju ideju o tajni Czernowitza. Povezujem je sa kosmopolitiskim duhom grada, uz istovremeno prisustvo mnogih jezika, kaže Igor Pomerantsev.
Kaže da ga Czernowitz najpre asocira na knjigu zato što je to grad u kome se marljivo čitaju knjige i podseća da je pesnikinja iz Czernowitza Rosa Auslander u svojim memoarima opisala Czernowitz kao grad čiji stanovnici govore samo o intelektualnim temama i čitaju Schopenhauera i Marxa.
“Sećam se da sam jednom razgovarao sa jednom starijom damom iz Czernowitza – bila je priatelj Paula Celana, sjajnog pesnika iz Czernowitza— i ona mi je rekla, "Vidite, Igore, mi smo još u tridesetim godinama prošlog veka davali prednost Kafki u odnosu na Thomasa Manna," ispričao je Pomerantsev. „Nama je već tada Kafka bio draži of Tomasa Mana.“
”Czernowitz je malo mesto. Ne znam kako se desilo da je tolika kreativna energija skoncentrisana na ovako malom prostoru. Imam svoju ideju o tajni Czernowitza. Povezujem je sa kosmopolitiskim duhom grada, uz istovremeno prisustvo mnogih jezika. I ako odrastate uz raznolikost jezika onda imate drugačiji osećaj akustike. Ja generalno mislim da je kultura lingvistički fenomen”, kazao je on.
U veoma dirljivom eseju o Czernowitzu, "Memoari utopljenog čovjeka," Igor Pomerantsev pisao je o pesniku Paulu Celanu, koji je takođe rođen u ovom gradu, i njegovu poeziju okarakterisao kao poeziju pauze.
”Paul Celan je bio veoma, veoma delikatan pesnik. Mislim da je to povezano sa sudbinom njegovih roditelja koji su stradali od nacista. Zapravo, mislim da je iskustvom u rumunskom radnom logoru njegova psiha bila istraumatizovana do kraja života. I na kraju je počinio samoubistvo”,kaže Pomerantsev.
“Kada sam čitao njegove pesme, shvatao sam te pauze kao pauze uništene, nervozne psihe. To je razlog zašto vas njegov opus oduševljava. Njegova sintkasa je možda najimpresivnija u drugoj polovini 20, veka”, kaže naš sagovornik.
Povratak utopije
Pomerantsev je napustio Chernivtsi kao mlad i nije se vraćao 40 godina. Koliko je poneo od ovog grada?
“Kada sam odlazio u Tursku, Grčku ili Italiju odmah sam osećao kao da sam ranije tamo bio iako nisam. Kao sovjetski građanin, to jednostavno nisam mogao sebi da priuštim. I onda sam shvatio da je to eho Czernowitza," objašnjava pisac i pesnik iz ovog grada Igor Pomerantsev. “Czernowitz je uvek bio arhitektonski disident u Sovjetskom savezu. Njegova arhitektura je modernistička a sve modernističke arhitekture mogu mladog čoveka daleko da odvedu. Dakle, bez ikakve moje namere, modernizam u arhitekturi je veoma uticao na moje formiranje. Nemci kažu da je arhitektura zamrznuta muzika, a ja mislim da sam tu zamrznutu muziku čak i čuo.”
Koliko se grad razlikuje od onog što je ostavio pre 40 godina?
“Vozio sam se kolima ulicom koju sam voleo u detinjstvu, koja je dobila ime po heroju građanskog rata boljševiku Shchorsu. Moj omiljeni bioskop bio je u toj ulici. Proveo sam mesece u tom bioskopu. I vidim da ulica više nema ime, verovatno nepostojećeg boljševika, kojeg su izmislili Staljin i filmski režiser Dovzhenko. Sada ulica nosi ime po mitropolitu Andrey Sheptycky.”
"Za mene je je to bilo veoma važno jer Sheptycky je veliki i plemeniti ukrajinski heroj, i pomislio sam da sam se ja igrao u ulicama Shchorsovoj i Lenjinovoj, a da se deca sada igraju u ulici Sheptycky. Mislim da su toponimi važni, imena ulica prodiru čak i u detinjstvu” kaže Pomerantsev.
U svim komunističkim zemljama došlo je do prekida kulturnog i istorijskog pamćenja, i jedan od ciljeva ovog festivala je da se obnovi ta memorija, rekao je Igor Pomerantsev.
“Mislim da živimo u novoj Evropi, i neka stara magnetska polja su se aktivirala, I postoji termin u istoriji kulture – retrospektivna utopija”, objašnjava Pomerantsev. "Definitvno postoji retrospektivna utopija o Austro-ugarskom carstvu. Ona je više razvijena u bivšim kolonijama tog carstva. To je mit, san, povratak ove utopije. U Austriji također postoji čudan osećaj – mala Austrija, koja sebe zove carstvom, Rajhom.“
”To je vrsta uzajamnog procesa. Ako Austrija pronađe svoje bivše sastavne delove, i sastavni delovi pronađu Austriju ponovo, oni bi mogli da stvore novi stari kulturni prostor. Postoji dodir utopije, ali to je velika motivacija. Ja lično nemam ove utopijske ideje, ali ipak mislim da se Ukrajina distancira politički od Zapadne Evrope ali drušrvo i normalni ljudi žele da komuniciraju i razmenjuju sa Evropom. To je instiktivni osećaj povratka u Evropu, to je ovaj festival poezije”, kaže on.
“U svim komunističkim zemljama došlo je do prekida kulturnog i istorijskog pamćenja, i jedan od ciljeva ovog festivala je da se obnovi ta memorija. Videćemo da li će se to desiti ali je svakako vredno pokušati”, zaključuje Igor Pomerantsev.
