Donedavno je u Srbiji bila praksa da se zbog neslaganja unutar stranke funkcioneri preko noći pojave kod najljućih političkih protivnika. Međutim doskorašnji generalni sekretar Predsedništva Srbije Vladimir Cvijan, od četvrtka je novi član Srpske napredne stranke. I to je prvi slučaj u dvodecenijskoj parlamentarnoj praksi Srbije da neko iz levice pređe u desnicu.
Pojedini mediji preneli su da je Cvijan dao ostavku zbog primedbi na reformu pravosuđa i izbor sudija. Na konferenciji za novinare u sedištu Srpske napredne stranke Cvijan je kratko rekao:
„Ovo je moj prvi politički angažman. Ovo je prvi put da sam član neke partije i znam, siguran sam da sam na pravom mestu. Pošto je meni porodica na prvom mestu jedino čemu se nadam je da će moja porodica posle svega ovoga biti bezbedna. Za sada toliko, a biće prilike da razgovaram."
Cvijan nije želeo da navede razloge zbog kojih je 4. marta podneo ostavku na mesto generalnog sekretara Predsedništva. Razrešen je odlukom predsednika Borisa Tadića od 23. marta:
"Biće prilike da o tome razgovaramo, dođite do teksta moje ostavke i sve će vam biti jasnije. Po zakonu sam dužan da čuvam sve podatke do kojih sam dolazio osim onih koji ukazuju na moguća krivična dela.”
Vladimir Cvijan i Aleksandar VučićZamenik predsednika SNS Aleksandar Vučić, Cvijana je predstavio kao jednog od najboljih pravnika u Srbiji i jednog od najpriznatijih u Evropi i svetu:
"Mi nismo želeli nikome da zadajemo bilo kakav politički udarac, danas samo želim da se pohvalim i zahvaljujem Cvijanu na njegovom hrabrom potezu i mogu da kažem da nam je čast i da smo ponosni na to što u svojim redovima imamo jednog od najboljih pravnika u Srbiji."
Kapitalizacija promene dresa
Demokratska stranka je ekspresno potvrdila da Cvijan nije bio član partije. Da li ovakav postupak traži razumevanje ili ne, manje je bitno, ali za konkretan postupak potpredsednik Demokratske stranke Dragan Šutanovac kaže:
„Nema razumevanja ni za koga ko prelazi iz partije koja je izrazito levičarska u partiju koja je izrazito desničarska, odnosno nacionalna. Taj način političkog izražavanja meni ni na koji način nije blizak i zaista nemam razumevanja", kazao je Šutanovac i dodao:
„Ukoliko imate određene probleme u određenoj stranci, treba da tražite partiju koja je srodna sa politikom te stranke, a ne da idete u stranku u kojoj možete da profitirate nekim svojim ličnim pozicijama za šta sam siguran da je već napravljen dogovor za gospodina Cvijana. Ja sa njim nisam sarađivao."
Početkom devedesetih u Srbiji, politički trend pretrčavanja iz stranke u stranku, proizveo je takozvane poluprofesionalce, očito svesne da bez partijske knjižice nema društvenog, a ponekad ni imovinskog uspona. Politički analitičar Vladimir Goati primećuje da je redak slučaj bio da neko ko je obavljao visoku državnu funkciju u korist vladajuće partije pređe u suprotni tabor:
„Priznajem da u ovom momentu ne mogu da se setim nekog ko je na visokom uticajnom državnom položaju, koji se učlanjuje u opozicionu stranku. To je ipak dosta redak slučaj i tu moramo prihvatiti nešto što zdrav razum govori da ljudi imaju nekakva svoja lična ubeđenja i onoga momenta kada njihovo lično ubeđenje prevlada kao obrt, a drugo to ima. Drugo, to ima svakako veliku simboličku vrednost i svakako da će u toj trci između, za te dve mega stranke naprednja i demokrata to imati izuzetnu vrednost i to će medijski pokušati iskoristiti, da bi se možda i obrnuto dogodilo, dakle jedan pokušaj da se kapitalizuje ta vrsta promene dresa."
Za javnost u Srbiji pokazala je praksa vrlo često nije toliko važno šta se stvarno dogodilo i koji su razlozi izlaska nekog funkcionera iz stranke, nego na koji način je taj prelazak iskomuniciran sa biračima.
Pojedini mediji preneli su da je Cvijan dao ostavku zbog primedbi na reformu pravosuđa i izbor sudija. Na konferenciji za novinare u sedištu Srpske napredne stranke Cvijan je kratko rekao:
„Ovo je moj prvi politički angažman. Ovo je prvi put da sam član neke partije i znam, siguran sam da sam na pravom mestu. Pošto je meni porodica na prvom mestu jedino čemu se nadam je da će moja porodica posle svega ovoga biti bezbedna. Za sada toliko, a biće prilike da razgovaram."
Cvijan nije želeo da navede razloge zbog kojih je 4. marta podneo ostavku na mesto generalnog sekretara Predsedništva. Razrešen je odlukom predsednika Borisa Tadića od 23. marta:
"Biće prilike da o tome razgovaramo, dođite do teksta moje ostavke i sve će vam biti jasnije. Po zakonu sam dužan da čuvam sve podatke do kojih sam dolazio osim onih koji ukazuju na moguća krivična dela.”
"Mi nismo želeli nikome da zadajemo bilo kakav politički udarac, danas samo želim da se pohvalim i zahvaljujem Cvijanu na njegovom hrabrom potezu i mogu da kažem da nam je čast i da smo ponosni na to što u svojim redovima imamo jednog od najboljih pravnika u Srbiji."
Kapitalizacija promene dresa
Demokratska stranka je ekspresno potvrdila da Cvijan nije bio član partije. Da li ovakav postupak traži razumevanje ili ne, manje je bitno, ali za konkretan postupak potpredsednik Demokratske stranke Dragan Šutanovac kaže:
„Nema razumevanja ni za koga ko prelazi iz partije koja je izrazito levičarska u partiju koja je izrazito desničarska, odnosno nacionalna. Taj način političkog izražavanja meni ni na koji način nije blizak i zaista nemam razumevanja", kazao je Šutanovac i dodao:
„Ukoliko imate određene probleme u određenoj stranci, treba da tražite partiju koja je srodna sa politikom te stranke, a ne da idete u stranku u kojoj možete da profitirate nekim svojim ličnim pozicijama za šta sam siguran da je već napravljen dogovor za gospodina Cvijana. Ja sa njim nisam sarađivao."
Početkom devedesetih u Srbiji, politički trend pretrčavanja iz stranke u stranku, proizveo je takozvane poluprofesionalce, očito svesne da bez partijske knjižice nema društvenog, a ponekad ni imovinskog uspona. Politički analitičar Vladimir Goati primećuje da je redak slučaj bio da neko ko je obavljao visoku državnu funkciju u korist vladajuće partije pređe u suprotni tabor:
„Priznajem da u ovom momentu ne mogu da se setim nekog ko je na visokom uticajnom državnom položaju, koji se učlanjuje u opozicionu stranku. To je ipak dosta redak slučaj i tu moramo prihvatiti nešto što zdrav razum govori da ljudi imaju nekakva svoja lična ubeđenja i onoga momenta kada njihovo lično ubeđenje prevlada kao obrt, a drugo to ima. Drugo, to ima svakako veliku simboličku vrednost i svakako da će u toj trci između, za te dve mega stranke naprednja i demokrata to imati izuzetnu vrednost i to će medijski pokušati iskoristiti, da bi se možda i obrnuto dogodilo, dakle jedan pokušaj da se kapitalizuje ta vrsta promene dresa."
Za javnost u Srbiji pokazala je praksa vrlo često nije toliko važno šta se stvarno dogodilo i koji su razlozi izlaska nekog funkcionera iz stranke, nego na koji način je taj prelazak iskomuniciran sa biračima.
