Još ima šansi za postizanje trgovinskog sporazuma između Evropske Unije (EU) i Velike Britanije, ali je "put ka njemu veoma uzak", izjavio je glavni evropski pregovarač Mišel Barnije (Michele Barnier), nakon što je britanski premijer Boris Džonson (Johnson) upozorio da je scenario bez dogovora "vrlo verovatan," ukoliko EU "znatno" ne promeni svoju poziciju.
Pregovori dve delegacije nastavljaju se u petak u Briselu nakon telefonskog razgovora predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen (von der Leyen) sa Džonsonom u četvrtak veče.
Ona je istakla da je prevazilaženje "velikih razlika", naročito o pravima na ribolov, "veoma izazovno", dok je britanski premijer konstatovao da su razgovori u veoma "ozbiljnoj situaciji".
U međuvremenu, zbog neizvesnog ishoda pregovora, velike su gužve u britanskim lukama, a u najvećoj Dover stvorena je kolona kamiona duga 35 kilometara.
Za najhitniji prevoz iz francuske luke Kale se koriste i helikopteri.
‘Trenutak istine’
Barnije je izjavio u petak u Evropskom parlamentu da se obe strane suočavaju sa "trenutkom istine", jer je ostalo samo još nekoliko časova za dogovor “ako želite da ovaj sporazum stupi na snagu 1. januara”.
Evropski parlament je odredio kao krajnji rok za sporazum nedelju u ponoć da bi ostalo dovoljno vremena za njegovu ratifikaciju.
Velika Britanija je izašla iz EU 31. januara, ali poštuje njena trgovinska pravila dok pregovara o novom sporazumu.
Ukoliko se dogovor ne postigne do 31. decembra, nakon toga će se primenjivati pravila Svetske trgovinske organizacije (STO). To podrazumeva uvođenje carina i tarifa na uvoz što bi dovelo do povećanja cena roba i usluga.
Barnije je precizirao da je Velika Britanija odredila pomenuti rok, a da je Evropska Unija bila spremna da produži prelazni period do sledeće godine kako bi mogli da se nastave pregovori.
Džonson insistira da će njegova zemlja "prosperirati" sa ili bez trgovinskog sporazuma sa EU.
Ribolov glavna tačka sporenja
Barnije nastavlja pregovore sa šefom britanske delegacije lordom Dejvidom (David) Frostom u pokušaju da postignu dogovor o spornim pitanjima.
Među njima su definisanje granica voda za ribolov i ravnopravna konkurencija, jer EU ne želi da britanski privrednici steknu nefer prednost time što neće poštovati pravila evropskog bloka, poput onih koji se odnose na borbu protiv klimatskih promena, podseća BBC.
Barnije je rekao da ako Velika Britanija želi da iskoristi "suverenitet" nad svojim vodama kako bi ograničila pristup ribarima iz EU, „onda Evropska unija takođe mora da zadrži svoje suvereno pravo da reaguje ili nadoknadi prilagođavanjem uslova za pristup njenom jedinstvenom tržištu".
On je dodao da treba da postoji "poštena konkurencija".
"Ako bi suverena Velika Britanija želela da se odstupi od tih standarda, to je njeno pravo, ali sa sobom nosi posledice kada je reč o pristupu našim tržištima bez carina ili kvota," istakao je Barnije.
Britanska vlada je saopštila u četvrtak da "činimo sve napore da udovoljimo razumnim zahtevima EU za jednakim uslovima, ali iako je jaz smanjen, u nekim osnovnim oblastima situacija je i dalje teška".
Kada je reč o ribarstvu, "premijer je naglasio da Velika Britanija ne može da prihvati situaciju da bude jedina suverena država na svetu koja ne može da kontroliše pristup sopstvenim vodama tokom dužeg perioda i da se suočava sa kvotama za ribarstvo koje znatno ugrožavaju njenu industriju".
Britanska vlada ističe da stav EU u ovoj oblasti "nije razuman i trebalo bi da ga znatno promeni da bi se postigao sporazum."
Zvanični London je saopštio da nakon prelaznog perioda želi ekskluzivni pristup zoni šest do 12 nautičkih milja (jedna milja – 1,85 kilometra) od britanske obale i isporučivanje 60 odsto ulova evropskih zemalja u britanskim vodama.
Francuska i belgijska flota su vekovima lovile u blizini britanske obale i Barnije je rekao da nije moguće ispuniti zahteve Londona za kvotama.
Francuska, Danska, Holandija i još nekoliko članica EU ostvaruju 40 odsto ulova ribe u britanskim vodama.
Istovremeno, ulov ribe čini samo 0,03 odsto britanskog bruto društvenog proizvoda, a njena prerada 0,1 procenta.
Dosada su kvote za ribolov raspodeljivane među zemljama članicama. Pošto Britanija nije imala mogućnosti da iskoristi svoje kvote, polovinu je prodavala stranih kompanijama.
U slučaju izostanka dogovora, prema Konvenciji Ujedinjenih nacija o pravu mora, Velika Britanija bi imala ekskluzivnu ekonomsku zonu do 200 kilometara od svoje obale, ili do polovine morskog puta prema drugoj zemlji.
Ribolov u funkciji ‘suvereniteta’
Kako ocenjuje BBC, za Džonsonovu vladu trajna vezanost za pravila EU poništava svrhu Bregzita i predstavljalo bi izrugivanje proklamovanom nastojanju o "ponovnom preuzimanju kontrole" zvaničnog Londona nad svojim suverenitetom.
Evropska Unija, pak, ne želi da dozvoli narušavanje svog unutrašnjeg tržišta omogućavanjem britanskim privrednicima povlašćeni pristup u odnosu na sopstvene.
Ursula fon der Lajen tvrdi da su dve strane napravile značajan iskorak jer su se dogovorile o "snažnom mehanizmu" koji bi osigurao da ni jedna ni druga neće sniziti ekološke ili standard socijalne zaštite. Međutim, preostalo je još da postignu kompromis koliko mogu da odstupe od njih u budućnosti.
Kako javlja BBC iz Brisela, mnoge evropske diplomate su smatrale da nije bilo pitanje da li će, već kada rešen spor oko ribolova. Međutim, ovo pitanje se pokazalo komplikovanijim nego što se prvobitno mislilo.
Prema izvorima na koje se poziva ova medijska kuća, Barnije je objasnio početkom sedmice objasnio evropskim ambasadorima da ako se postigne dogovor o ribolovu, onda će ubrzo biti pronađeno rešenje i za ostala sporna pitanja.
Međutim, za sada nema naznaka da će biti postignut dogovor o ribolovu i EU otvoreno upozorava da se može pokazati da je to nemoguće.
Međutim, BBC navodi da u ovoj najintenzivnijoj fazi razgovora svako javno obraćanje zvaničnika u Briselu i Londonu se koristi u cilju jačanja sopstvene pregovaračke pozicije.
Gužve u britanskim lukama
U međuvremenu, zbog neizvesnog ishoda pregovora osećaju se posledice na terenu.
U strahu od nestašica, mnoga britanska preduzeća nastoje da obezbede zalihe, pa su stvorene neviđene gužve u lukama. Tako je u Doveru, najvećoj trajektnoj luci koja najbrže povezuje Britaniju sa evropskim kopnom preko koje se transportuje 17 odsto robe u celoj zemlji, stvorena kolona kamiona duga oko 35 kilometara.
Ovi poremećaji prete kašnjenjem božićnih porudžbina i rastom cena čak i pre nego što isticanja prelaznog sporazuma Velike Britanije sa EU.
Britanska poslovna udruženja upozoravaju da kompanije zbog toga gube milione funti, prenosi CNN.
Nekoliko britanskih maloprodajnih lanaca prijavilo je bankrot ove godine, uključujući najveću robnu kuću u zemlji Debenhams, a izgubljeno je više od 170.000 radnih mesta u toj grani, navodi Centar za istraživanje maloprodaje.
Luke u Velikoj Britaniji su prometnije nego obično zbog porasta potražnje za kontejnerskim brodarstvom širom sveta, jer kompanije obnavljaju zalihe uoči praznične sezone nakon pada trgovine zbog blokade izazvane korona virusom. Potrošači takođe troše više na trajnu robu, a znatan deo dolazi iz Azije.
"Kada istekne prelazni period posle Bregzita, luke u Velikoj Britaniji biće pod još većim pritiskom“, navodi se u saopštenju britanskog maloprodajnog konzorcijuma i Federacije za hranu i piće.
Mnoge britanske kompanije prave zalihe određenih proizvoda strahujući da će zastoji na graničnim prelazima i druge prepreke poremetiti lance snabdevanja koji se oslanjaju na tačno termine za isporuke.
Honda privremeno obustavila proizvodnju
Tako je Honda (HMC) bila primorana da obustavi proizvodnju na tri dana prošle sedmice zbog kašnjenja rezervnih delova izazvanog problemima u transport. Ova fabrika je nastavila rad u ponedeljak, ali preti opasnost od novog zatvaranja u januaru, naročito ako ne bude sporazuma Velike Britanije i EU.
U međuvremenu, švedska Ikea se izvinila u ponedeljak potrošačima zbog kašnjenja u isporukama i nestašica prouzrokovanih zastojima u britanskim lukama.
Džon Alen (John Allen), čelnik najvećeg britanskog lanca supermarketa Tesko, kazao je prošle sedmice za Blumberg (Bloomberg) da njegova kompanija skladišti što je više moguće hrane pre isteka prelaznog sporazuma, upozoravajući da bi u ograničenom periodu moglo doći do nestašice svežih namirnica.
"Proizvođači hrane i pića izuzetno su zabrinuti zbog kašnjenja u lukama," izjavio je u četvrtak glavni operativni direktor Federacije za hranu i piće Tim Rajkroft (Rycroft). Zastoj onemogućava pojedine firme da naprave zalihe.
"Božićne porudžbine bi mogle biti odložene, a trgovcima na malo ne preostaje ništa drugo nego da povećaju cene," upozorava izvršna direktorka britanskog maloprodajnog konzorcijuma Helen Dikinson (Dickinson).
"Ova pitanja se moraju hitno rešiti," dodala je.
Helikopteri za prevoz robe preko Lamanša
Direktor grupacije velikih britanskih luka Tim Moris (Morris) ističe da je u bliskim kontaktima sa vladom i da nema "magičnih rešenja."
Za pojedine kompanije, helikopteri bi mogli biti krajnje rešenje, prenosi CNN.
Britanska transportna kompanija Alcaline, koja isporučuje delove za proizvođače automobila kao što je Jaguar Land Rover, investirala je u poslednje dve godine u dva helikoptera zbog rizika od Bregzita.
Potrebno je samo 20 minuta da se preleti Engleski kanal Lamanš između Dovera i francuskog grada Kalea, kao ključnoj saobračajnici. U luci Dover je u 2019. godini pretovareno 2,4 miliona kamiona, a još 1,6 miliona je prošlo kroz obližnji Evrotunel ispod La Manša.
Menadžer operacija Alcaline Dejvid Začeo (David Zaccheo) rekao je za CNN da mnogi njeni klijenti skladište zalihe od septembra. "Ali u poslednje tri nedelje imali smo nebrojene porudžbine", dodajući da to nije povezano sa pandemijom već da se radi o "čistom stvaranju zaliha".
"U ovom trenutku smo morali da odbijemo mnoge porudžbine ... U hitnim slučajevima, koristimo helikoptere," istakao je Začeo.
Facebook Forum