U Bosni i Hercegovini su ove godine načinjeni mali pomaci u unapređenju političkih i ekonomskih sloboda, kao i vladavine prava, odnosno BiH ponovo kaska za svojim susjedima kada je u pitanju ova oblast. Ovo pokazuju rezultati "Barometra slobode" - publikacije koju je nedavno u Sarajevu predstavila Fondacija Friedrich Naumann.
Bosna i Hercegovina je skromno napredovala u oblasti političko-ekonomskih sloboda i vladavini prava. Tome su kumovali brojni događaji.
"Barometar slobode u ovoj godini, makar što se Bosne i Hercegovine tiče, pokazao je da se nije puno toga promijenilo. S druge strane, moramo uzeti u obzir činjenicu da je u Bosni i Hercegovini bilo dosta turbulencija i dosta događaja, od kojih bi naveo katastrofalne poplave i demonstracije u martu. To naravno ne znači da nema nade, Bosna i Hercegovina ima budućnost i mi u svakom slučaju vjerujemo u nju", kaže Charles du Vinage, direktor Fondacije Friedrich Naumann za slobodu za zemlje Zapadnog Balkana.
Član tima Barometar slobode, Dušan Gamšer, analizirao je stanje vladavine prava u Bosni i Hercegovini. I ovdje je došlo do određene stagnacije.
"Ali smo u poslednjem trenutku zapazili neke stvari koje će možda uticati na iduću godinu. To je pre svega u oblasti sudstva, izvesno poboljšanje u gonjenju ratnih zločina, smanjivanje zaostatka u suđenjima, izvesno poboljšanje i u suđenjima za ratne zločine silovanja, ali i dalje postoje brojni problemi u oblasti vladavine prava, naročito u oblasti ljudskih prava. Takođe, sveprisutnost govora mržnje koji često političari šire, i još uvek jedne atmosfere nekažnjivosti", ističe Gamšer.
Međutim, ovi podaci ne iznenađuju
"U raznim elementima razne zemlje imaju neku manju prednost, ali je uglavnom situacija dosta slična. Hrvatska, Grčka i Crna Gora, koja je najbliža ulasku u EU, nešto su malo ispred ostalih, ali to nije toliko bitno. I oni još toga puno imaju da urade, ali ipak se može reći da proces pridruživanja Evropskoj uniji utiče na poboljšanje vladavine prava", navodi Dušan Gamšer.
Ni ekonomske slobode, ne samo u Bosni i Hercegovini već u regiji, nisu na zadovoljavajućem nivou. Prisutna su brojna ograničenja.
"Imate visoku birokratiju koja je jako spora, često nepotrebna, i to sve usložnjava poslovanje. Pored toga, najveći pojedinačni problem u celom regionu, to takođe važi za svaku pojedinačnu zemlju osim Albanije, je visoka javna potrošnja. Da biste mogli da trošite između 47 i 48 bruto društvenog proizvoda, kao recimo u Srbiji i Hrvatskoj, takođe u Bosni i Hercegovini, vi morate imati visoke poreze", konstatuje ekonomski analitičar Mihailo Gajić i naglašava:
"Mislim da ova publikacija pokazuje ono što je već velikom broju ljudi jasno: da mi ne živimo ni u kakvom periodu neoliberalizma, jer ako država troši polovinu onoga što svaki od pojedinaca stvori tokom cele godine, onda to može biti samo neka vrsta društvenog sistema koja je mnogo bliža nekoj vrsti socijalizma nego kapitalizma."
Ti visoki porezi koji moraju da postoje kako bi se finansirao predimenzioniran i nepotrebni javni sektor, ističe Gajić, zapravo dovode do smanjenja ekonomskog rasta.
"Ne samo da se ljudima sada uzima dosta novca od onoga što oni zarade, nego se zapravo onemogućava da biznisi dobro i lako posluju, tako da će ti isti ljudi zbog toga zarađivati manje i u budućnosti. S druge strane, veoma su problematične za ceo region jako slabe tržišne institucije - vladavina prava i sigurnost privatne imovine. Postoji još uvek neko ograničenje u zemljama regiona, na primer, to se obično vezuje za pravo vlasništva na poljoprivrednim zemljištem, gde recimo strana fizička lica ne mogu da poseduju zemljište", ocijenjuje ovaj ekonomski analitičar.
Tim koji je sastavljao ovogodišnji Barometar slobode za zemlje Zapadnog Balkana i Grčke smatra da će nova vlada u Bosni i Hercegovini ipak učiniti korake naprijed ka reformama.
"Mi se nadamo da će nova vlada koja će se sada formirati nakon izbora učiniti hrabre korake na putu reformi. Mi ćemo, u svakom slučaju, kao liberali, pomoći u tome", zaključuje Charles du Vinage, direktor Fondacije Friedrich Naumann.
