Predstavnici stranaka koje okupljaju Crnogorce sa Kosova pozdravili su uspostavljanje diplomatskih odnosa Podgorice i Prištine. Oni su upozorili da crnogorska zajednica živi u teškim uslovima te zatražili da budu uvršteni u Ustav Kosova.
Povratak svojim domovima, pravo na imovinu te bolja institucionalna zastupljenost su glavni zahtevi crnogorske zajednice na Kosovu. Vesna Spalević je predstavnica Narodne crnogorske partije Kosova u regionu Peći gde je kako se veruje živelo najviše Crnogoraca.
Njena najveća briga je kako da vrati svoje sunarodnike. Ona kaže da je u Crnoj Gori 16100 interno raseljenih lica a od toga se 5000 deklarišu kao Crnogorci.
“Došli smo do zaključka da treba da otvorimo u Peći regionalnu kancelariju partije, jer svi u rasejanju nalaze se zbunjeni, ne znaju gde da se obrate i kome da se obrate i smatramo da mi moramo to da im omogućimo, da im to bude prva početna tačka radi organizovanja njihovog povratka u svoju rodnu grudu”, izjavila je ona.
Predstavnici Crnogoraca, okupljeni na konferenciji za novinare u Medija centru u Čaglavici, ocenili su da se danas svi problemi mogu rešavati, ako na tome više insistira zvanična Podgorica, te ako institucije Kosova uvrste crnogorsku zajednicu u Ustav.
Prema poslednjem popisu stanovništva iz 1981. godine na Kosovu je živelo nešto više od 28 000 Crnogoraca. Novih podataka nema. Mnogi su 1999. godine napustili svoje domove i sada žive kao raseljena lica u Crnoj Gori, Srbiji i unutar Kosova.
Želeći da počne rešavanje problema Crnogorci su formirali dve stranke, izašli na novembarske lokalne izbore te u jednoj opštini učestvuju u vlasti. Oni očekuju da se nakon uspostavljanja diplomatskih odnosa Podgorice i Prištine poboljša život zajednice.
BEZ ULTIMATUMA
Lazar Radulović, predsednik Narodne crnogorske partije Kosova ukazao je na težak položaj zajednice, ali i šansu kako da se to promeni.
“Problema je puno, počevši od prvog i najvećeg da se crnogorska zajednica uvrsti u Ustav i zakone Kosova, kako bila ravnopravna sa svim zajednicama, zatim povratak izbeglih, povratak imovine i održiv život onih koji su ostali na Kosovu," kaže Radulović.
On je pozdravio odluku crnogorskih i kosovskih vlasti o uspostavljanju diplomatskih odnosa.
“Smatramo da je Vlada Crne Gore ovoga puta donela odluku u interesu države i zajednice koja živi na Kosovu. Svedoci smo izjava i ministra Roćena, premijera Đukanovića kao i predsednika Vujanovića da ni u jednoj izjavi nisu zaboravili nas Crngorce koji živimo na Kosovu,” rekao je Radulović.
I Snežana Karadžić iz Crnogorske demokratske stranke veruje da će vlada Crne Gore na najbolji način pomoći rešavanju problema crnogorske zajednice na Kosovu. Ona je istakla da su izlaskom na izbore Crnogorci odlučili da učestvuju u institucionalnom životu, pa će imati svoje predstavnike u opštini Kosovo Polje.
“Bavićemo se samo jednim jedinim pitanjem da život Crnogoraca postane kvalitetan, da uživamo sva ljudska prava, bez ultimatuma na jedan miran, dostojanstven način, integracijom, realizacijom zajedničkih projekata u normalnom procesu koji će crnogorski narod uvrstiti u ustavni narod Kosova”, izjavila je ona.
POSETA POMOĆNICE MINISTRA INOSTRANIH POSLOVA
Međutim u ovoj partiji je došlo do raskola kada se deo članstva nije složio sa stavom predsednika stranke Slobodana Vujičića da se izlazak na izbore i uspostavljanje odnosa Podgorice i Prištine uslovi uvrštenjem Crnogoraca u Ustav Kosova. Iz stranke očekuju da ovaj problem reše nadležne institucije.
Crna Gora i Kosovo su prošle nedelje uspostavili diplomatske odnose razmenom pisama ministara inostranih poslova Milana Roćena i Skendera Hisenija, što je u skladu sa odlukom crnogorske Vlade o priznanju Kosova iz oktobra 2008. godine.
Skender Hiseni je rekao da crnogorska strana nikada nije uslovljavala razmenu amabasadora rešavanjem pitanja crnogorske manjine na Kosovu. On je kazao da nezavisno od tih zahteva Vlada ionako radi na izgradi multietničkog Kosova, pa će se samim tim posvetiti posebna pažnja i Crnogorcima koji žive na Kosovu i koji su njegovi građani.
Posle razmene pisama uslediće i prvi kontakti crnogorskih i kosovskih zvaničnika. Naime, u sredu 20. januara na Kosovo dolazi pomoćnica ministra inostranih poslova Crne Gore Irena Radović.
Očekuje se da ona sa kosovskim zvaničnicima razgovara o detaljima diplomatskih odnosa i najavi da će uskoro uslediti razmena ambasadora. Predstavnica zvanične Podgorice razgovaraće i sa crnogorskim partijama, izjavio je Radulović.
“Od nas je zatražila mišljenje o trenutnoj političkoj situaciji i kako da unapredimo naš položaj”, rekao je on.
Povratak svojim domovima, pravo na imovinu te bolja institucionalna zastupljenost su glavni zahtevi crnogorske zajednice na Kosovu. Vesna Spalević je predstavnica Narodne crnogorske partije Kosova u regionu Peći gde je kako se veruje živelo najviše Crnogoraca.
Njena najveća briga je kako da vrati svoje sunarodnike. Ona kaže da je u Crnoj Gori 16100 interno raseljenih lica a od toga se 5000 deklarišu kao Crnogorci.
“Došli smo do zaključka da treba da otvorimo u Peći regionalnu kancelariju partije, jer svi u rasejanju nalaze se zbunjeni, ne znaju gde da se obrate i kome da se obrate i smatramo da mi moramo to da im omogućimo, da im to bude prva početna tačka radi organizovanja njihovog povratka u svoju rodnu grudu”, izjavila je ona.
SPALEVIĆ: Došli smo do zaključka da treba da otvorimo u Peći regionalnu kancelariju partije, jer svi u rasejanju nalaze se zbunjeni, ne znaju gde da se obrate i kome da se obrate i smatramo da mi moramo to da im omogućimo
Predstavnici Crnogoraca, okupljeni na konferenciji za novinare u Medija centru u Čaglavici, ocenili su da se danas svi problemi mogu rešavati, ako na tome više insistira zvanična Podgorica, te ako institucije Kosova uvrste crnogorsku zajednicu u Ustav.
Prema poslednjem popisu stanovništva iz 1981. godine na Kosovu je živelo nešto više od 28 000 Crnogoraca. Novih podataka nema. Mnogi su 1999. godine napustili svoje domove i sada žive kao raseljena lica u Crnoj Gori, Srbiji i unutar Kosova.
Želeći da počne rešavanje problema Crnogorci su formirali dve stranke, izašli na novembarske lokalne izbore te u jednoj opštini učestvuju u vlasti. Oni očekuju da se nakon uspostavljanja diplomatskih odnosa Podgorice i Prištine poboljša život zajednice.
BEZ ULTIMATUMA
Lazar Radulović, predsednik Narodne crnogorske partije Kosova ukazao je na težak položaj zajednice, ali i šansu kako da se to promeni.
“Problema je puno, počevši od prvog i najvećeg da se crnogorska zajednica uvrsti u Ustav i zakone Kosova, kako bila ravnopravna sa svim zajednicama, zatim povratak izbeglih, povratak imovine i održiv život onih koji su ostali na Kosovu," kaže Radulović.
On je pozdravio odluku crnogorskih i kosovskih vlasti o uspostavljanju diplomatskih odnosa.
“Smatramo da je Vlada Crne Gore ovoga puta donela odluku u interesu države i zajednice koja živi na Kosovu. Svedoci smo izjava i ministra Roćena, premijera Đukanovića kao i predsednika Vujanovića da ni u jednoj izjavi nisu zaboravili nas Crngorce koji živimo na Kosovu,” rekao je Radulović.
I Snežana Karadžić iz Crnogorske demokratske stranke veruje da će vlada Crne Gore na najbolji način pomoći rešavanju problema crnogorske zajednice na Kosovu. Ona je istakla da su izlaskom na izbore Crnogorci odlučili da učestvuju u institucionalnom životu, pa će imati svoje predstavnike u opštini Kosovo Polje.
“Bavićemo se samo jednim jedinim pitanjem da život Crnogoraca postane kvalitetan, da uživamo sva ljudska prava, bez ultimatuma na jedan miran, dostojanstven način, integracijom, realizacijom zajedničkih projekata u normalnom procesu koji će crnogorski narod uvrstiti u ustavni narod Kosova”, izjavila je ona.
POSETA POMOĆNICE MINISTRA INOSTRANIH POSLOVA
Međutim u ovoj partiji je došlo do raskola kada se deo članstva nije složio sa stavom predsednika stranke Slobodana Vujičića da se izlazak na izbore i uspostavljanje odnosa Podgorice i Prištine uslovi uvrštenjem Crnogoraca u Ustav Kosova. Iz stranke očekuju da ovaj problem reše nadležne institucije.
Crna Gora i Kosovo su prošle nedelje uspostavili diplomatske odnose razmenom pisama ministara inostranih poslova Milana Roćena i Skendera Hisenija, što je u skladu sa odlukom crnogorske Vlade o priznanju Kosova iz oktobra 2008. godine.
Skender Hiseni je rekao da crnogorska strana nikada nije uslovljavala razmenu amabasadora rešavanjem pitanja crnogorske manjine na Kosovu. On je kazao da nezavisno od tih zahteva Vlada ionako radi na izgradi multietničkog Kosova, pa će se samim tim posvetiti posebna pažnja i Crnogorcima koji žive na Kosovu i koji su njegovi građani.
Posle razmene pisama uslediće i prvi kontakti crnogorskih i kosovskih zvaničnika. Naime, u sredu 20. januara na Kosovo dolazi pomoćnica ministra inostranih poslova Crne Gore Irena Radović.
Očekuje se da ona sa kosovskim zvaničnicima razgovara o detaljima diplomatskih odnosa i najavi da će uskoro uslediti razmena ambasadora. Predstavnica zvanične Podgorice razgovaraće i sa crnogorskim partijama, izjavio je Radulović.
“Od nas je zatražila mišljenje o trenutnoj političkoj situaciji i kako da unapredimo naš položaj”, rekao je on.
