"Novi list u političkim odnosima", tako je svoju prvu zvaničnu posetu Srbiji 10. jula opisao predsednik Crne Gore, Jakov Milatović.
Beograd je za Milatovića prva stanica u regionu, tri meseca nakon što je na predsedničkim izborima pobedio dotadašnjeg šefa crnogorske države, Mila Đukanovića.
U fokusu dvodnevnih susreta sa zvaničnicima Srbije bila su otvorena pitanja – između ostalog, imenovanje ambasadora u Podgorici i Beogradu.
Milatović je u zajedničkom obraćanju sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem istakao da je "paradoksalno" da Srbija i Crna Gora kao značajni ekonomski partneri, koje povezuju "istorija i tradicionalna bliskost", nemaju diplomatske predstavnike.
Vučić je najavio da bi novi ambasador u Podgorici mogao biti imenovan "za desetak dana", dok se očekuje da crnogorski ambasador u Beogradu bude imenovan nakon što se u toj državi formira vlada.
'Nepoželjni ambasadori'
Imenovanje ambasadora opterećuje odnose dve države gotovo tri godine.
Dosadašnji ambasador Srbije Vladimir Božović je 2020. proglašen "personom non grata", a kao razlog je navedeno mešanje u unutrašnje stvari Crne Gore.
Dve godine kasnije su mu crnogorske vlasti zabranile ulazak u zemlju zbog "malignog uticaja" u korist Ruske Federacije.
Srbija je nepoželjnim proglasila crnogorskog ambasadora u Beogradu Tarzana Miloševića, ali je naknadno povukla tu odluku.
Politički analitičar iz Podgorice Zlatko Vujović ocenio je za Radio Slobodna Evropa (RSE) da je imenovanje ambasadora "potpuno vještački problem".
"Srbija je mogla da imenuje drugog ambasadora i mi ne bismo imali nikakav problem. Međutim, Srbija insistira na nečemu što nije praksa, da Crna Gora povuče odluku o proglašenju 'persone non grata'. Taj problem se vrlo lako rešava, samo je potrebno da Srbija odredi novog ambasadora u Crnoj Gori", smatra Vujović.
Vladimir Božović je na mesto ambasadora Srbije u Podgorici imenovan u decembru 2019. godine, ukazom predsednika Aleksandra Vučića.
Iako ga je godinu kasnije, novembra 2020, vlast Demokratske partije socijalista (DPS) Mila Đukanovića proglasila nepoželjnim i zatražila da napusti Crnu Goru, srpske vlasti su se oglušile o tu odluku.
Vučić je poručivao "nema razloga zašto se ambasador Srbije Vladimir Božović ne bi vratio u Podgoricu".
I pored smene vlasti, DPS-ova odluka nije promenjena.
I za vreme vlade Vlade Zdravka Krivokapića, izabrane krajem 2020. glasovima proruskog Demokratskog fronta (DF), Demokrata i Građanskog pokreta URA, ostala je odluka da je Božović nepoželjan.
Ipak, Božović je sve vreme redovno boravio u Crnoj Gori prisustvujući brojnim manifestacijama Srpske pravoslavne crkve. Na društvenim mrežama takođe se predstavljao kao ambasador Srbije u Crnoj Gori.
Krajem septembra 2022. Božović se našao na spisku stranaca koji su označeni kao "nosioci malignog uticaja sprovedenog za interese stranih službi". Uskraćen im je boravak i zabranjen ulazak u Crnu Goru.
Bez detalja o slučaju Marović
Među pitanjima koja duže vreme opterećuju odnose dve zemlje je i izručenje bivšeg predsednika državne zajednice Srbije i Crne Gore Svetozara Marovića Podgorici.
Marović je u Crnoj Gori pravosnažno osuđen na zatvorsku kaznu zbog višemilionskih malverzacija u rodnoj Budvi.
Nakon što je priznao da je bio vođa kriminalne grupe, Marović je, umesto na odsluženje kazne, polovinom 2016. otišao u Beograd zbog navodnog bolničkog tretmana.
Od tada se nije vraćao u Crnu Goru.
[RSE/Video: Priča o Svetozaru Maroviću, o njegovom usponu na vrh političke moći, a zatim o padu u jednu od ćelija zatvora u Spužu, maj 2017.]
Marović već sedmu godinu boravi u Beogradu, iako crnogorske vlasti uporno traže njegovo izručenje. Srbija na te zahteve ne reaguje.
Crnogorski predsednik Jakov Milatović je preneo da je sa Vučićem razgovarao o slučaju Marović.
"Svako ko je krivično kažnjen treba izrečenu kaznu i da odsluži, dobio sam uverenje od predsednika Vučića da će se Srbija odgovorno odnijeti povodom toga", rekao je Milatović.
Vučić je poručio da će Srbija "uzeti u razmatranje sve o čemu govori Milatović i pružiti odgovarajuće, na ozbiljan način utemeljene odgovore".
Nije pružio više detalja.
- Šest godina ignorisanja zahteva za izručenje Marovića Crnoj Gori
- Zašto Srbija ne izručuje Svetozara Marovića Crnoj Gori?
Odnose dveju zemalja opterećuje i tretman pojedinih crnogorskih poslanika na graničnim prelazima u Srbiji.
Granična policija Srbije je šest crnogorskih poslanika izlagala višesatnim zadržavanjima i pretresima, uprkos diplomatskom pasošu, zbog toga što su 2021. glasali za usvajanje Rezolucije o zabrani negiranja genocida u Srebrenici.
O tome nije bilo reči u zvaničnom obraćanju Vučića i Milatovića.
U fokus je stavljena ekonomska i infrastrukturna saradnja – najave o završetku autoputa Beograd-južni Jadran, revitalizacija pruge Beograd-Bar, kao i povezivanje dve države na polju energetike.
Iskazano je očekivanje da se uspostavi direktni platni promet između Srbije i Crne Gore, a dosadašnju situaciju lideri obe države opisali su kao " prepreku u razvoju biznisa i ekonomskih odnosa".
Platni promet Crne Gore sa Srbijom se sada obavlja na isti način i pod istim uslovima kao i sa svakom drugom zemljom – posredstvom stranih korespondentskih banaka.
Kome odgovara poseta Milatovića Beogradu?
Zlatko Vujović smatra da ova poseta više znači novom predsedniku Crne Gore kome je potrebna Vučićeva podrška u postizbornim kombinatorikama sa "prosrpskim partijama", nego što će imati uticaja na odnose Srbije i Crne Gore.
"Tako da u tim planovima podrška Vučića, podrška medija pod kontrolom Vučića i drugih struktura koje kontroliše srpski predsjednik u Crnoj Gori je od izuzetnog značaja. To govorimo iz njegove (Milatovićeve) perspektive", ocenjuje Vujović.
Crna Gora trenutno nema Vladu, pošto su vanredni parlamentarni izbori u toj zemlji održani 11. juna, ali nijedna partija ni koalicija nije osvojila dominantnu većinu.
Milatovićev izbor Beograda za prvu destinaciju zvanične posete na Zapadnom Balkanu za Zlatka Vujovića je "neuobičajen potez", s obzirom na to da je Crna Gora članica NATO saveza.
"I do sada su uvijek oni koji su bili na vlasti davali prednost našim saveznicima unutar NATO alijanse, a ne Srbiji, koja jeste regionalni akter, možda i najuticajnija zemlja u regionu, ali nije bila makar do 2020. a bogami i kasnije prioritet u tim odnosima (srpsko-crnogorskim)", ocenjuje Vujović.
Prema njegovim rečima, eventualne promene u državnoj politici Srbije i Crne Gore zavise pre svega od toga kakva će vlada u Podgorici biti formirana.
"Inicijativa će biti na Srbiji da li će ti odnosi biti puni tenzija ili će se doći od nekog ublažavanja", ocenjuje Vujović.
'Simbolični' značaj posete
Vesna Mališić, novinarka beogradskog nedeljnika NIN, rekla je za RSE da Milakovićeva poseta Beogradu ima više "simbolični" značaj.
Mališić ističe da je "postđukanovićevska" vlast pokazala da neće odstupiti od dosadašnje spoljne politike "u smislu eventualnog povlačenja priznanja nezavisnosti Kosova ili procesa napuštanja NATO".
Crna Gora je 2008. godine priznala nezavisnost Kosova, koju zvanični Beograd ne priznaje i na Kosovo i dalje gleda kao na deo svoje teritorije.
"Mislim da Crna Gora ide ka tome da Vladu sastavi od partija koje neće dovoditi u pitanje tekovine Demokratske partije socijalista (DPS), evropski i NATO put Crne Gore koja poštuje sve dogovore sa EU i prema Rusiji i prema svemu drugom", smatra Vesna Mališić.
DPS, na čijem je čelu bio bivši predsednik Crne Gore Milo Đukanović, izgubio je 2020. godine izbore u Crnoj Gori, posle trideset godina na vlasti.
Poseta između EU i NATO susreta
Prethodna dva premijera Crne Gore, Dritan Abazović i Zdravko Krivokapić, bili su u zvaničnim posetama Srbiji.
Abazović je glavni grad Srbije posetio u junu 2022. godine, a mesec i po dana kasnije je potpisao Temeljni ugovor sa patrijarhom Srpske pravoslavne crkve (SPC) Porfirijem.
Tim ugovorom se reguliše odnos crnogorske države i te verske zajednice, što je bilo jedno od otvorenih pitanja.
[RSE/Video: Potpisavanje Temeljnog ugovora između Crne Gore i Srpske pravoslavne crkve, koji reguliše odnose države i te verske zajednice, Podgorica, 3. avgust 2022.]
Novi predsednik Crne Gore Jakov Milatović je susret sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem imao početkom juna, na marginama samita Evropske političke zajednice u Kišinjevu, glavnom gradu Moldavije.
Vučić je tada na Instagramu napisao da je imao "dobar susret" sa Milatovićem.
Vučić je 20. maja prisustvovao inauguraciji Milatovića i tom prilikom na Instagramu napisao da je "Srbija, kao i uvek do sada, posvećena jačanju političkog dijaloga i sveobuhvatne saradnje sa Crnom Gorom na dobrobit svih naših građana i celog regiona".
Poseta predsednika Crne Gore Srbiji, kako je podvučeno u najavi Milatovićevog kabineta, prva je nakon zvaničnih poseta Briselu i institucijama Evropske unije.
Prema ranijim najavama crnogorskog predsednika, on će se iz Beograda uputiti na samit NATO u Viljnusu, u Litvaniji, 11. i 12. jula.
Facebook Forum