Judy Dempsey iz Carnegi instituta za Evropu, ekspert za NATO i EU integracije, u intervjuu za RSE kaže da je pozivnica Crnoj Gori za priključenje važna kao poruka da se proširenje neće zaustaviti, a za Crnu Goru da je proces nepovratan i pored protivljenja Rusije. U obezbjeđivanju veće podrške javnog mnjenja za članstvo Vlada mora uspostaviti kontakt sa civilnim sektorom, a i EU bi morala učiniti više u Crnoj Gori, poručuje Dempsey.
RSE: Šta jutrošnja odluka znači za obje strane, za NATO i Crnu Goru?
Dempsey: Za NATO svakako to znači slanje signala da nastavlja da prima nove članice i da se politika proširenja neće zaustaviti i takođe daje NATO-u, rekla bih, snažan osjećaj proširenja stabilnosti na taj dio Evrope i, kao treće, daje signal ostalim zemljama na Zapadnom Balkanu da je NATO članstvo moguće i za njih u budućnosti.
Za Crnu Goru to je potpuno druga stvar. Oni su željeli da uđu u NATO već neko vrijeme i zanimljivo je da Alijansa stalno insistira da te zemlje moraju biti demokratske sa snažnom vladavinom prava i funkcionalnom vladom, što se ne bi moglo reći za Crnu Goru. Još uvijek je prilično korumpirana zbog čega je vlada prilično slaba, a dio medija pod pritiskom. Tako da tu ima malo duplih standarda. Ali u svakom slučaju, sa tačke gledišta odbrane, Crna Gora izgleda spremna. Ja mislim da je mnogo važnije, veoma važno za Crnu Goru, da bude u NATO-u kao dio njihove evroatlanske strategije koju crnogorska vlast provodi već neko vrijeme i, svakako, biće to veliko iznenađenje za Rusiju koja je u posljednje vrijeme uložila znatan pritisak na Crnu Goru da se ne pridruži NATO-u.
RSE: Rusija je, kao što kažete, iskazala posebno posljednjih par mjeseci snažno protivljenje NATO pozivnici za Crnu Goru i proces je još uvijek na polovini, ma koliko današnji dan i pozivnica bio značajan. Da li mislite da postoji prostor do kraja ovog procesa u kojem bi Rusija mogla učiniti bilo šta?
Dempsey: Ja mislim da je to sada nepovratan proces. Mislim da je ova pozivnica završen posao i da će se Crna Gora priključiti NATO-u.
RSE: Sami ste rekli da Crna Gora ima ozbiljnih problema sa vladavinom prava, sa korupcijom. Takođe je i pred samom Crnom Gorom proces ratifikacije, a čekaju je i parlamentarni izbori sljedeće godine. Koliko će taj proces biti težak u samoj Crnoj Gori, imajući na umu ruski faktor? Na primjer, posljednjih par istraživanja javnog mnjenja pokazala su da, iako vladajuća stranka ima snažnu podršku biračkog tijela, ostale stranke koje takođe imaju snažnu podršku birača su one koje se protive NATO-u i pod ruskim su uticajem, a ostale stranke koje podržavaju NATO integracije za sada jedva da mogu ući u paralament. Koliko taj proces može biti težak?
Dempesey: To zaista može biti prilično teško pitanje. Vlada o tome ima ozbiljnu debatu i ona se mora okrenuti civilnom društvu. Civilno društvo može igrati veliku ulogu u tome, to je prvo. I drugo, Evropska unija mora zapravo da učini više u Crnoj Gori da objasni šta približavanje Evropi znači. To nije samo priča o trgovini i ekonomiji, to je priča o uslovima koji se tiču vladavine prava i Crna Gora mora odlučiti u kojem pravcu želi da ide. Priključenje NATO-u je jasan cilj sa stanovišta bezbjednosti i to treba da bude okidač za reformiste da kažu - to je dio evroatlantskih integracija.
Hoću reći, Rusija ima snažne ekonomske interese u Crnoj Gori, ali ovo je vrijeme za crnogorsko društvo da odluči u kojem pravcu želi da ide. Zapadni Balkan je sam za sebe nestabilan i sad je još krhkiji sa ovim problemom izbjeglica i to nije vrijeme za Crnu Goru da talasa. Ona mora biti veoma jasna i Vlada i opozicija moraju biti veoma čvrsti u tome da njihov izbor mora ići prema Zapadu, u suprotom se vraćaju unazad.
RSE: Tokom ovog procesa Crna Gora nije imala snažnu podršku javnog mnjenja za NATO integracije. Javna podrška je počela da raste u posljednje vrijeme. Koliko je to zaista važno? I gospodin Stoltenberg je jutros naglasio da je veoma važno nastaviti rad na obezbjeđivanju snažnije javne podrške NATO integracijama.
Dempsey: Jeste zaista i to mora biti javna kampanja unutar Crne Gore i to se može promijeniti kada Crna Gora bude blizu priključenju NATO-u. Raspoloženje se može promijeniti, ali osjećaj za NATO nije naročito visok čak ni među članicama NATO-a. Prilično je ambivalenatan, nije anti-NATO, ali ima određenu dozu anitamerikanizama u nekim zemljama EU. I kada govorimo o tome, to je neka vrsta antiamerikanizma i treba biti vrlo oprezan na koji način se sa tim nositi. Jer Amerikanci su ti koji drže dio Zapadnog Balakana veoma stabilnim i Crna Gora to ne bi trebala da zaboravi.
RSE: Postoji snažna debata u Crnoj Gori o tome na koji način treba da bude donesena odluka o članstvu: na referendumu ili u parlamentu. Koji bi način, po vašem mišljenju, bio bolji, kakva je praksa u drugim državama članicama NATO-a?
Dempsey: To je uglavnom odobrenje u parlamentu.
