Izvršni odbor UNESCO-a podržao je u sredu preporuku za prijem Kosova u članstvo te organizacije. Konačna odluka biće doneta na Generalnoj konferenciji u novembru.
Otkako je Kosovo apliciralo za članstvo u UNESCO, kosovski zvaničnici su lobirali u razne države sveta za podršku, dok se Srbija zalagala da spreči tako nešto. To je zato što Beograd smatra da je nepojmljivo da srpsko kulturno nasleđe na Kosovu bude deo neke druge, a ne srpske baštine.
Kosovski zvaničnici su na to odgovorili da bi prijemom Kosova u UNESCO srpske crkve bile zaštićenije.
Zamenik ministra spoljnih poslova Kosova, Petrit Seljimi, izjavio je da je Kosovo UNESCO-u dalo i pisane garancije da se ni na koji način neće menjati nazivi spomenika SPC, koja je ustavna kategorija u Ustavu Kosova, te da se to može desiti samo uz konsultacije sa Crkvom.
"Kosovo će imati više mehanizama za međunarodnu zaštitu tog nasleđa. Članstvo Kosova u UNESCO-u će samo unaprediti poziciju srpskog nasleđa na Kosovu. To će predstavljati most između Srbije i Kosova, a ne liniju podele", kazao je Seljimi.
Iz SPC na početku nisu hteli da se izjašnjavaju po pitanju članstva Kosova u UNESCO, ali nakon što je ono dospelo na agendu Izvršnog odbora, predstavnici Crkve izrazili su nezadovoljstvo po tom pitanju.
Iguman manastira Dečani, Sava Janjić, u izjavi za RSE navodi da je Crkva veoma zabrinuta zbog toga što je zamenik ministra spoljnih poslova, Petrit Seljimi, nedavno rekao da neće biti razgovora u Briselu o srpskoj kulturnoj baštini, na šta SPC insistira.
"Mi smo to doživeli kao odluku kosovske vlade da nije spremna za dijalog, i u takvom kontekstu, ulazak Kosova u UNESCO može da posluži kao sredstvo kulturne represije. Mi nismo protiv toga da se Kosovo razvija kao društvo, u smislu nauke, umetnosti i kulture, ali smo protiv pokušaja da se urade određeni diskriminatorni potezi protiv naše baštine, a dokaz za to imamo nedavni pokušaj da se prihvati i usvoji Zakon o kulturnoj zaštiti Kosova, koji celokupnu baštinu pretvara u vlasništvo, kako se tamo kaže, Republike Kosova. To je jedan anahron i neprihvatljiv model i zbog toga je taj zakon povučen. Ali, on pokazuje i određene namere ljudi u kosovskim institucijama. Zato je važno da se što pre otvori dijalog na tu temu u okviru briselskog sporazuma", kazao je Janjić.
On je dodao i da je Crkva začuđenja, kako je rekao, širenjem brojnih netačih informacija da na Kosovu nije bilo rušenja crkava i da su rušene samo džamije.
Trenutno su četiri spomenika na Kosovu na listi kulturne baštine UNESCO-a, - Visoki Dečani, Pećka patrijaršija, Gračanica i Bogorodica Ljeviška.
Iz Vlade Kosova su međutim poručili da članstvo Kosova u UNESCO nije usmereno protiv nijedne susedne zemlje, kao što nije usmereno ni protiv neke etničke zajednice na Kosovu.
"Država Kosovo, i društvo uopšte, neće zloupotrebiti ovu podršku i veru, upravo suprotno, bićemo još rigorozniji u poštovanju prava o obrazovanju, nauci i kulturi, svih građana, u skladu sa najvišim međunarodnim standardima", poručili su iz Vlade.
Zamenik kosovskog premijera, istovremeno i ministar spoljnih poslova, Hašim Tači, kazao je da će članstvo u UNESCO Kosovo naterati da još snažnije radi na očuvanju kulturne baštine, i na unapređenju obrazovanja i nauke.
"Kosovo je multietnička država, zemlja koja pripada svim njenim građanima", dodao je Tači.
Kosovske vlasti smatraju da će članstvom Kosova u UNESCO-u u mnogi drugi objekti kulturnog nasleđa Kosova uživati zaslužnu zaštitu na međunarodnom nivou.
Članstvom u UNESCO, Kosovo bi moglo da učestvuje u preko 70 programa UNESCO-a u oblasti obrazovanja, nauke i tehnologije već tokom prve godine članstva. To ide u veliku korist Kosova, s obzirom na veoma mladu populaciju kojoj su potrebne reforme i pomoć u obrazovanju.
Posebne koristi su u oblasti kulture i kulturnog nasleđa. Članstvo Kosova u UNESCO takođe sa sobom nosi i velike odgovornosti, uključujući i one finansijske.