Poslanici Skupštine Srbije su u sredu, 15. septembra, jednoglasno su usvojili Zakon o upotrebi srpskog jezika u javnom životu i zaštiti i očuvanju ćiriličnog pisma.
Ta zakon izglasan je kako je i najavljeno – simbolično, na prošle godine ustanovljeni praznik Dan srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave, za koji je izabran 15. septembar, kada je počeo proboj Solunskog fronta 1915. godine.
U Srbiji i nekoliko gradova u Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori i Kosovu obeležava se Dan srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave. Zvaničnici Srbije i bh. entiteta Republike Srpske pozvali su građane da tog dana istaknu zastavu Srbije na svoje balkone.
Premijer Hrvatske Andrej Plenković ocenio je kao provokaciju to što je predsednik Srbije Aleksandar Vučić pozvao Srbe u regionu da 15. septembra na Dan srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave istaknu srpske zastave.
„Takve akcije nemaju drugi smisao osim provokacije“, rekao je Plenković novinarima u Zagrebu.
On je ocenio da su ožiljci režima Slobodana Miloševića u regionu „još živi“ i da je „svaka vrsta ovakve poruke zbog izazivanja negativnog efekta“.
I Narodna skupština bosanskohercegovačkog entiteta Republike Srpske (RS) usvojila je 15. septembra Predlog Zakona o zaštiti, očuvanju i upotrebi jezika srpskog naroda i ćiriličkog pisma.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić 26. avgusta u Beogradu uručio je prednacrt Zakona o zaštiti srpskog jezika i ćiriličkog pisma Miloradu Dodiku, članu Predsedništva Bosne i Hercegovine (BiH), a Vlade Srbije i RS utvrdile su Predlog ovog zakona 2. septembra, i to po hitnom postupku.
Nakon glasanja u srpskom parlamentu, na kojem je za Predlog zakona glasao 191 poslanik, usledio je gromoglasan aplauz, a predsednik Skupštine Ivica Dačić rekao je da su poslanici uveličali današnji praznik.
Zakonom se širi krug subjekata koji su u obavezi da koriste ćirilicu, i njime će biti obuhvaćeni državni organi kao i svi privredni subjekti koji posluju sa većinskim učešćem javnog kapitala.
Ćirilica će biti obavezna i u objavama strukovnih udruženja i javnih servisa, a kulturne manifestacije moraju imati logo na ćiriličkom pismu.
U zakonu je najavljena i mogućnost da se donesu mere poreskih olakšica za privredne subjekte koji odluče da koriste ćrilicu u svom poslovanju, ali to će biti uređeno poreskim zakonima.
Poslanici su razmatrali i tri amandmana koje je na Zakon podneo Savez vojvodjanskih Mađara. U svojim istupima, poslanici, međutim, nisu govorili o amandmanima, već o istoriji srpskog stradanja, neprijateljima iz okruženja i iz opozicije, srpskoj zastavi, Solunskom frontu, Draganu Đilasu i Borisu Tadiću, o Aleksandru Vučiću kao najvećem državniku i predsedniku svih Srba, o stvaranju "Srpskog sveta" koji će povezati sve Srbe koji o nacionalnim pitanjima "misle isto".
Ni ministarka kulture i informisanja Maja Gojković na kraju rasprave nije govorila o Zakonu, već o tome da je budžet za kulturu "nikad veći zahvaljujući podršci Aleksandra Vučića" i da ova vlada posebno obraća pažnju na zaštitu kulturnog nasleđa.
"Nikad nije bilo izdvojeno 350 miliona dinara za sufinansiranje projekta 'Građani u fokusu' i sada očekujem rezultate izgradnje i rekonstrukcije domova kulture u koje se nije ulagalo desetinama godina", rekla je ministarka i pojasnila da su gradovi novac uglavnom tražili za rekonstrukcje krovova.
Na samom kraju ona je zahvalila poslanicima na učešću u raspravi i ocenila da je Zakon izuzetno važan i donet u poslednjem momentu kad je ćirilica počela da gubi trku sa ostalim pismima.
"Želim da naglasim zbog svih koji kažu da se ovim zakonom ugrožava bilo čije pravo da koristi latinicu ili svoj jezik u komunikaciji - da to nije tačno", rekla je Gojković.
Zakon će stupiti na snagu za šest meseci.
