Grčka je u sredu podnela zahtev Evropskom mehanizmu stabilnosti za novu finansijsku pomoć i kratkoročno prebrođivanje hitnih potreba u svežem novcu od nekoliko milijardi evra, od plaćanja rate kredita Evropskoj centralnoj banci 20. jula, pa do plata državnim službenicima i penzija.
Vođe evrozone su, uz snažno insistiranje Francuske i Italije, u utorak uveče Atini dali rok do četvrtka u ponoć da predstavi jasne, tehnički precizne predloge za mogući dogovor o daljoj finansijskoj podršci EU i Međunarodnog monetarnog fonda (MMF).
Grčki premijer Aleksis Cipras obratio se u sredu Evropskom parlamentu, dan nakon što su lideri evrozone postavili Grčkoj ultimatum da do kraja nedelje donese novi predlog reforme za mogući nastavak pregovora o finansijskoj pomoći zemlje.
"Poslali smo zahtev Evropskom stabilizacionom mehanizmu i nadamo se da možemo postići dogovor", kazao je.
Cipras je naveo da je Grčkoj neophodan dogovor sa susedima koji "pokazuje da postoji svetlo na kraju tunela" i obezbeđuje neophodne reforme.
Poslednjih pet godina, rekao je grčki premijer, reforme su sprovođene tako da su su predstavljale teret za grčki narod.
"Moramo imati bazu na osnovu koje možemo uspešno doći do održivog razvoja."
"Ovo nije ekskluzivno grčki problem, ovo je evropski problem i kao takav zahteva evropsko rešenje", rekao je Cipras.
Cipras je u parlamentu Evropske unije podvukao da je Grčka pet godina bila "mesto gde se vršio eksperiment stezanja kaiša…koji je bio neuspešan", a desetine milijardi evra koje su dobijena za rešavanje krize i duga nisu otisle narodu, već za spasavanje banaka.
Cipras je zatražio da se ulože svi napori za socijalno pravedno rešenje teške grčke krize i rekao da jasno želi da predoči da za grčke nevolje nisu "samo krivi zli stranci ", već korumpirane vladajuće oligarhije i prethodne vlade koje su održavale "klijentelizam…povezanost političke i ekonomske vlasti", korupciju i masovno neplaćanje poreza.
Predsednik Evropskog saveta Donald Tusk je rekao da je izvor krize u Grčkoj prevelika potrošnja i poručio:
"Tražite pomoć među prijateljima, a ne među nepriajteljima, posebno kad oni nisu u stanju da vam pomognu."
Poručio je grčkim kreditorima: "Ako želite da pomognete prijateljima, ne ponižavajte ih. Potrebno nam je jedinstvo jer je ono neophodno za donošenje odluka. Ovo je zaista konačni poziv na buđenje."
Predsednik Evropske komisije Žan Klod Junker je branio poziciju institucije koju vodi.
Kazao je da se usprotivio rezanju penzija i borio se za paket pomoći Grčkoj u iznosu od 35 milijardi evra.
Grčka ukupno duguje 323 milijarde eura. Banke u Grčkoj i dalje ostaju zatvorene najmanje do srede, a Evropska centralna banka i dalje pritišće i odbija povećati hitnu pozajmicu te traži od Grka veće osiguranje postojećih hitnih zajmova.
I dok se u Briselu budu vodili, po svemu sudeći, oštri i neizvesni politički razgovori, u samoj Grčkoj sve je teža situacija. Panična kupovina već je uzrokovala nestašice lekova i hrane širom zemlje.
Grčki turizam, koji državi donosi više od 30 milijardi evra na godinu, je uzdrman otkazivanjem letovanja i rezervacija, a u zemlji koja pati od rekordnog nivoa nezaposlenosti, ovaj je sektor od vitalne važnosti, jer zapošljava jednog od pet radnika tokom letnih meseci.
