Ideja predsednika Evropskog saveta Charlesa Michela da bi Evropska unija (EU) mogla primiti nove članice do 2030. godine, naišla je na pažljive reakcije.
Jedan od razloga za to jeste činjenica da nije ovo prvi put da se spominju datumi mogućeg prijema, a da su ti datumi već propušteni.
Na primer, Strategija Evropske komisije o budućem proširenju koja je objavljena 2018. godine predviđala je da bi Srbija i Crna Gora mogle postati članice EU do 2025. godine.
Ostalo je još 18 meseci do ciljanog datuma, a obe zemlje su malo napredovale u pristupnom procesu, dok okončanje pregovora nije ni na vidiku.
'Hladan tuš' za 2030.
Evropska komisija, institucija koja priprema predlog i mišljenje da li određene zemlje zaslužuju napredak u procesu evropskih integracija, je neposredno nakon govora Charlesa Michela izašla sa mlakom reakcijom po pitanju mogućnosti da zemlje Zapadnog Balkana do kraja ove dekade postanu punopravne članice.
Portparolka Komisije Dana Spinant poručila je da je ova institucija fokusirana na reforme, a ne datume.
Potvrdila je da nije bilo konsultacija između dve evropske institucije (Evropske komisije i Evropskog saveta) pre govora Charlesa Michela kada je on izašao sa vremenskim rokom po pitanju budućeg proširenja.
Michael Leigh iz German Marshal Fund organizacije smatra da ovo nije prvi put da se spominju datumi kako bi se stvorio osećaj da se stvari kreću u dobrom prvacu.
"Ali iskustvo pokazuje da to može pobuditi nade koje bi kasnije mogle biti urušene. Ciljani datum je u suprotnosti sa principom da svaki kandidat pristupa članstvu prema sopstvenim zaslugama", izjavio je Leigh za Radio Slobodna Evropa (RSE). On smatra da pominjanje 2030. godine kao datum kada bi EU trebalo da bude spremna za proširenje, "pomalo ambiciozna procena, ali takođe i samo jedna strana priče".
Corina (Korina) Stratulat, stručnjakinja za Zapadni Balkan i proširenje EU u Centru za evropske politike naglašava da je prijem novih država politčko pitanje, stoga smatra da je sve moguće i izvodljivo.
"Za mene je pitanje da li određivanje datuma može mobilisati/aktivirati/motivisati ne samo zemlje proširenja da se reformišu, već i samu EU. Zemlje koje žele da se pripreme za članstvo u EU, ali sama Unija mora da uradi domaći zadatak ako ozbiljno namerava da u budućnosti poraste na 30 plus članica", kaže Stratulat za RSE.
Posebnu pažnju posvećuje tome da li se ovaj vremenski rok odnosi na sve zemlje ili samo neke, budući da su one u različitim fazama u procesu integracija.
"Podjednako važno, da li će EU 2030. godinu tretirati i kao krajnji rok za sebe. Unija od 30 plus članova postavlja legitimna pitanja upravljanja. Pogotovo što je stanovništvo Ukrajine preko 43 miliona, u poređenju sa 15 miliona u svih šest balkanskih zemalja", podvlači Stratulat dodajući da dileme o uticaju dodatnih članica na pravo glasa, efikasnost odlučivanja i budžet EU, dolaze do izražaja i otežavaju promišljanje daljeg proširenja Unije u njenom sadašnjem obliku.
Da li je 'klauzula poverenja' pravo rešenje za izbegavanje blokade?
Osim datuma o mogućem prijemu, Charles Michel je potvrdio ono što je više puta rečeno iz Brisela, da EU neće uvoziti bilateralne sukobe. Zato je predložio da se u sporazumu o članstvu obuhvati takozvana "klauzula poverenja" koja bi obezbedila da članice koje budu primljene ne koriste članstvo u EU da bi blokirale ostale koje bi bile na putu ka članstvu.
Za Michael Leigh, koji je ranije imao funkciju direktora za proširenje u Evropskoj komisiji, malo je verovatno da će ovaj predlog naići na širu podršku.
"Sve države članice moraju pristati na različite faze u kojima kandidat pristupa članstvu. Teško je zamisliti da bi nova članica EU bila spremna da se odrekne ovog prava ili da se unapred obaveže da se neće protiviti pristupanju određene zemlje", naglasio je Leigh.
Za mnoge analitičare, koji priznaju da je neophodno pronaći način kako izbeći blokadu, postavlja se pitanje zašto ovu klauzulu imati nove članice EU, a ne one postojeće.
I dalje postoji opasnost da bi neke od njih mogle da blokiraju dolazeće članice, zbog otvorenih bilateralnih pitanja, isto kao što je za Severnu Makedoniju uradila Grčka ili Bugarska, ili kako je Slovenija u jednom trenutku tokom pristupnih pregovora blokirala Hrvatsku.
Za Corinu Stratulat, ključno pitanje je upravo šta učiniti sa postojećim državama članicama koje koriste svoje pravo veta da opstruišu proces proširenja, često iz razloga koji nemaju mnogo veze sa dogovorenim uslovima ili napretkom na terenu u zemljama koje teže članstvu.
"Ne postoji mnogo toga što se trenutno može učiniti, kao što pokazuje nedavna istorija. Uvek postoji rizik da će neka zemlja EU doneti određenu zabrinutost u vezi sa odlukama o tome da li će zemljama u procesu proširenja biti dozvoljeno napredovanje/pridruživanje ili ne. Pritisak ključnih država članica može u principu pomoći takvoj zemlji koja blokira da se predomisli. Ali teorija se u praksi nije tako razvila, barem ne do sada", naglašava Stratulat.
Ona također smatra da nema dovoljnih garancija za takvu klauzulu da bi ona bila adekvatna.
U kojoj fazi procesa su zemlje regiona?
Srbija i Crna Gora se smatraju liderima u procesu prstupnih pregovora. Crna Gora ima kandidatski status od 2010. godine, a pregovore je otvorila 2012. godine. Srbija je zemlja kandidat od 2012. godine, a pregovore je otvorila 2014. godine.
Još dalje se nalaze ostale zemlje Zapadnog Balkana.
Severna Makedonija ima kandidatski status od 2005. godine. Zemlja je pretrpela ubedljivo najveći broj blokada od suseda: prvo od Grčke potom od Bugarske, a tek u na leto 2022. godine je dobila zeleno svetlo za otvaranje pristupnih pregovora. Pregovori još nisu počeli.
Istog dana je i Albanija, kandidatinja od 2014. godine dobila odluku o početku pregovora o člantsvu i poput Severne Makedonije ostaje na čekanju da proces započne.
Bosna i Hercegovina je u decembru prošle godine dobila kandidatski status, ne zato što je bila spremna za to, već "zahvaljujući" Ukrajini koja je ovaj status dobila u jeku invazije Rusije. Zemlje članice su smatrale da po istom principu i BiH vrednuje ovaj status, mada za početak pregovora stoji niz ozbiljnih kriterijuma koje zemlja treba da ispuni.
Kosovo je poseban slučaj. Ima garantovanu evropsku perspektivu, ali sve zemlje članice EU ne priznaju njenu nezavisnost. Zemlja je u decembru 2022. aplicirala za kandidatski status, a ovaj dokument se nalazi u ladicama evropskih institucija.
Facebook Forum