Kosovski premijer Aljbin Kurti vuče nepotrebno provokativne poteze, kaže za Radio Slobodna Evropa(RSE) Charles Kupchan (Čarls Kapčan), profesor Univerziteta Džordžtaun (Georgetown) i nekadašnji direktor za evropska pitanja u američkom Nacionalnom savetu za bezbednost u administracijama Bila Klintona i Baraka Obame.
"Čini se da Kurti ovim potezima igra na nacionalističku kartu, čime otežava napredak u primeni Ohridskog sporazuma. Smatram da to nije u interesu Kosova, jer ako se vratimo u 1999, a svakako u vreme odmah nakon 2008, tada je Srbija doživljavana kao problem, kao zemlja koja otežava život, izaziva nevolje na severu Kosova odbijajući da se angažuje na normalizaciji odnosa", ističe Kupchan.
On ističe da ne želi da implicira da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić spreman na sporazum sa Kosovom.
"On takođe igra na nacionalističku kartu i vuče provokativne poteze. To je dvosmerna ulica, odnosno obostrano ponašanje, pa će biti potrebni bolni kompromisi obe strane da bi se rešio ovaj dugogodišnji spor i ćorsokak", ocenjuje Kupchan.
Nepotrebni Kurtijevi provokativni potezi
RSE: Gospodine Kupchan, u četvrtak uveče je bila burna debata između kosovskog premijera Aljbina Kutija i predsednika Srbije Aleksandra Vučića na sednici Saveta bezbednosti povodom zabrane srpskog dinara na Kosovu. Kako biste prokomentarisali raspravu oko ovog pitanja?
Kupchan: Pa, to je još jedna runda u zapaljivom, svađalačkom dijalogu Kurtija i Vučića.
Nažalost, uprkos sporazumu koji je načelno prihvaćen uz posredovanje Evropske unije, čini se da odnosi Srbije i Kosova nazaduju, a ne napreduju.
Mislim da premijer Kurti vuče poteze koji su nepotrebno provokativni.
Možemo da se vratimo na pitanje ličnih karata, registarskih tablica, postavljanja gradonačelnika na severu Kosova za koje je glasao veoma mali procenat stanovništva.
Sada poručuje Srbima na severu Kosova da ne mogu više da koriste dinar, jer postoji samo jedna zvanična valuta, a to je evro.
Da li to opravdano čini? Da, jer svaka suverena zemlja treba da ima mogućnost da koristi evro kao svoju valutu, ili da postoji jedna institucija koja je nadležna za izdavanje registarskih tablica.
Ali, čini se da Kurti ovim potezima igra na nacionalističku kartu, čime otežava napredak u primeni Ohridskog sporazuma.
Smatram da to nije u interesu Kosova, jer ako se sveukupno vratimo u 1999, a svakako u vreme odmah nakon 2008, tada je Srbija doživljavana kao problem, kao zemlja koja otežava život, izaziva nevolje na severu Kosova odbijajući da se angažuje na normalizaciji odnosa.
Dakle, ako sagledamo širu sliku, nisam siguran da su ovi potezi korisni, iako su opravdani u smislu suverenih prava.
I Vučić vuče provokativne poteze
RSE: Sa kojim izazovima bi se Kosovo moglo suočiti kada je reč o međunarodnoj podršci i partnerstvima?
Kupchan: Pa, mislim da smo već čuli neke teške istine u vidu jasnih poruka da se Kosovo neće približiti članstvu u međunarodnim organizacijama - EU, NATO - ako ne krene putem normalizacije.
Postavlja se i pitanje ekonomske pomoći. To je zasada deo ubeđivanja, diskretne komunikacije sa premijerom Kurtijem i ostalim članovima Vlade Kosova da se ponašaju konstruktivnije.
Ali, deo toga dolazi i u obliku određenih vrsta kazni, ako hoćete, u cilju pokušaja da se Priština okrene u pozitivnijem smeru.
Svakako ne želim ovde da impliciram da je Vučić kooperativna ličnost koja je spremna na sporazum sa Kosovom.
On takođe igra na nacionalističku kartu i vuče provokativne poteze.
To je dvosmerna ulica, odnosno obostrano ponašanje, pa će biti potrebni bolni kompromisi obe strane da bi se rešio ovaj dugogodišnji spor i ćorsokak.
RSE: Da se vratimo na sastanak Saveta bezbednosti. Vučić je izjavio da je život Srba na Kosovu sve nepodnošljiviji. Kurti je pak kazao da Srbija treba da prestane da finansira kriminalce i teroriste na Kosovu. Kuda vodi ovakva retorika?
Kupchan: Pa, već smo videli incidente, uključujući nasilje naoružane rulje u Banjskoj.
Čuli smo izveštaje da je Srbija mobilisala oružane snage kao odgovor na ovo nasilje (u Banjskoj).
NATO razmatra povećanje svojih snaga na Kosovu u cilju održavanja mira i da osigura da ne izbije nasilje.
Ali, sama činjenica da razgovaramo o potencijalnom povratku nasilja, mislim da je znak da trenutno nismo u dobroj poziciji.
I smatram da je to jedan od razloga što Sjedinjene Države i njihovi partneri u Evropi intenziviraju diplomatski angažman predočavajući otvoreno obema stranama, Prištini i Beogradu, važnost napretka u normalizaciji odnosa.
Kosovo da odloži ukidanje dinara
RSE: Kada je reč o normalizaciji odnosa, da li bi, po Vama, Kosovo trebalo da odloži zabranu korišćenja dinara?
Kupchan: Da. Kada postavite pitanje šta Kosovo time dobija naspram cene takve odluke, čini mi se da je ispravno da je stavi na čekanje.
Trenutno nisu potrebne dodatne mere koje pojačavaju tenzije. Da li Srbija zadržava paralelne institucije? Da.
Da li Srbija šalje sredstva Srbima na severu? Da.
Da li podstiče Srbe da se ne integrišu potpunije u Kosovo? Da.
Dakle, ovo je opet dvosmerna ulica, ali čini mi se da nije dobra dugoročna investicija za Vladu u Prištini da vuče poteze koji se naširoko doživljavaju u međunarodnoj zajednici kao nepotrebno provokativni.
'Kokoška i jaje' problem oko ZSO
RSE: U Savetu bezbednosti su se čuli i pozivi za osnivanje Zajednice opština u kojima su Srbi u većini (ZSO). U kojoj meri najnovija neslaganja mogu da utiču na njeno funkcionisanje?
Kupchan: Pa, Zajednica opština u kojima su Srbi u većini je bila tačka sporenja od samog početka.
Koliko sam shvatio, trenutno se problem može opisati "šta je starije kokoška ili jaje" u smislu da je EU iznela predlog koji Kurti smatra prihvatljivim, ali je istakao da ga neće primeniti dok Vučić ne potpiše sporazum (Ohridski).
A Vučić uzvraća kako da potpiše sporazum ako nisu preduzeti potrebni koraci za formiranje Zajednice opština u kojima su Srbi u većini i obezbedi im nivo samouprave u skladu sa sporazumom.
Stoga mislim da smo blizu postizanja dogovora, ali sporovi koje smo videli u Savetu bezbednosti, oštra retorika i Vučićeva i Kurtijeva, tome ne pomažu.
Zapaljiva retorika se preliva i na javnost
RSE: Da li oni mogu da iznađu alternativne pristupe ili kompromise koji bi zadovoljili obe strane?
Kupchan: Mislim da kompromis, koji je u fokusu, primamljiv.
Bile su neophodne godine rada, teških pregovora u Briselu, Ohridu uz pritisak Sjedinjenih Država i EU.
Nerado bih kazao pa, ovo ne funkcioniše, pređimo na plan B.
Mislim da, bar za sada, obrisi Ohridskog sporazuma imaju dosta smisla.
Ključno je pronaći način da se privole Kurti i Vučić da nastave sa kompromisima i teškim političkim odlukama koje treba da donesu.
Deo problema sa ovim blokadama oko dinara i drugim sporovima – jeste užarena debata i prepucavanja lidera.
Sve se to preliva i utiče na stavove javnosti. To onda povratno otežava Kurtiju i Vučiću donošenje teških odluka jer ne veruje da njihovo javno mnjenje to podržava.
Stoga ta politika milo za drago, napred nazad, prepucavanja, upiranje prstom – može biti delotvorna kratkoročno.
Međutim, to komplikuje situaciju, jer na kraju Kurti i Vučić moraju da osećaju podršku svog stanovništva, a obojica moraju da bolje odrade posao u pripremi građana za pružanje takve podrške.
A to će zahtevati javne izjave i obrazovanje više okrenuto budućnosti a ne ponavljanju sporova iz prošlosti.
RSE: Sledećeg meseca će biti godinu dana od Ohridskog sporazuma. Međutim, nije bilo značajnijeg iskoraka u njegovoj primeni.
Kupchan: To je otrežnjujuća realnost.
Najbolja šansa za sporazum od 2008.
RSE: Ove godine su izbori u Sjedinjenim Državama. Šta Kosovo može da očekuje od drugog Bajdenovog mandata, a šta od mogućeg Trampovog mandata?
Kupchan: Pa, zanimljivo je da se Trampova administracija koja uopšte nije bila proatlantski orijentisana, nije bila previše sklona Evropi, EU i NATO-u – angažovala se oko Kosova osiguravši sporazum koji je imao za cilj da unapredi njegove ekonomske odnose sa Srbijom.
Dakle, to je na neki način bio izuzetak u širem pristupu Trampove administracije prema Evropi. Stoga ne želim da sugerišem da ako Tramp bude izabran, da će nestati ta američka pažnja.
Mislim da je teško zaključiti zašto se fokusirao na ovo (kosovsko) pitanje, zašto se angažovao na taj način. Tramp je pomalo nepredvidiva ličnost.
Ako Bajden bude ponovo izabran, mislim da ćemo svedočiti daljem znatnom angažmanu, diplomatiji, velikim pritiscima.
Nadam se takođe da ako Tramp bude izabran da će nastaviti istim putem, jer i dalje verujem da se naziru obrisi, elementi sporazuma koju treba da se zaokruži, da se konačno pronađe rešenje za spor koji ključa već duže vreme.
SAD, evropski partneri i drugi akteri treba i dalje da podstiču obe strane da se saglase.
Bila bi greška reći, o, pa, ovaj sporazum postoji već godinu dana, ali se ne primenjuje, pa ga treba zaboraviti.
Mislim da je ovo najbolja šansa verovatno od 2008. godine, kada je Kosovo proglasilo nezavisnost, i treba nastaviti rad da se ona iskoristi.
Facebook Forum