Razrešeno je pitanje koje je zadavalo puno glavobolje liderima Evropske unije, a probudilo revolt i kod članova Vlade Češke, tamošnjih intelektualaca i dobrog dela javnosti.
Predsednik te države Vaclav Klaus je pobedio. Iz određenih odredbi Lisabonskog sporazuma izuzeta je Češka, ali i njoj susedne države.
Podsećamo Klaus je tvrdoglavo odbijao da potpiše Lisabonski sporazum u strahu da bi neke od odredbi sporazuma mogle omogućiti povratak imovine sudetskih Nemaca, proteranih iz Češke posle Drugog svetskog rata.
U Briselu je bio i češki premijer Jan Fišer koji je rekao da je Klaus o svemu obavešten.
„Predsednik Vaclav Klaus je informisan o svim podešavanjima sporazuma, o svim promenama u tekstu, a upoznat je i sa finalnim tekstom. Do svih zaključaka došlo se u saradnji sa njim i on ni sa čim nije imao problema“, rekao je Fišer.
Ocenjujući kako su pregovori o Lisabonskom sporazumu za njega bili pravi maraton, koji je sinoć konačno završen, predsednik Evrpske komisije Žan Manuel Boroso posebno je govorio o ustupku učinjenom Češkoj.
„Ukoliko vas zanima moje lično mišljenje, ono je jasno, nisam pristalica ove vrste odustajanja. Dozvolite da budemo apsolutno jasni jer će to biti bolje za sve članice, države koje su prihvatile poglavlje sporazuma o osnovnim ljudskim pravima. Ali, pošto smo mi unija država i građana, ponekada moramo da učinimo neke izuzetke koji proizlaze iz različitosti koje postoje u Evropi“, rekao je Boroso.
Takođe, lideri EU su dogovorili i da se na samitu o klimatskim promenama koji je zakazan za decembar u Kopenhagenu, založe za donošenje odluke o davanju 100 milijardi evra godišnje, sve do 2020. siromašnim zemljama sveta, kako bi se pomoglo preživljavanje onima koji su najpogođeniji sve ozbiljnijim promenama u atmosferi. Međutim, i po ovom pitanju je bilo neslaganja.
„Dolazi vreme kada će Evropa morati da stavi pare na sto. To će biti teško zato što neke od mojih kolega misle da bi trebalo da čekamo, ne obavezno da preduzimamo prve korake – što se ne osporava je se svi slažu da EU mora da plati naš deo – ali se iz taktičkih razloga predlaže čekanje“, rekao je predstavnik Švedske koja predsedava EU Lars Rasmusen.
Nemačka kancelarka Angela Merkel izjavila je da „države koje će učestvovati u razgovorima u Kopenhagenu, po njenom mišljenju, nisu se dobro pripremile“.
„Želim da Kopenhagen bude uspeh. Evropska unija mora da predstavi jasne ideje. Ali je problematično to što su SAD i Kina takođe jasno stavile do znanja na koji način žele da učestvuju“, rekla je Merkelova.
Takođe, vrh EU dočekao je dobru vest iz Irana, o prihvatanju međunarodne inicijative o nuklearnom programu te države, upravo na samitu u Briselu.
Britanski šef diplomatije Dejvid Miliband rekao je da je dobio „jaku podršku od svih kolega u EU, ne samo za jednu diplomatsku misiju, već sve diplomatske misije koje će biti preduzete u Iranu“.
„Mislim da je dobro što su svi koji su uključeni u ovu misiju, bez obzira na to odakle dolaze diplomate, iz bilo koje države ili Irana, spremni da obave ovaj posao na otvoren način, bez tajni i to je ono na čemu ćemo posebno insistirati“, rekao je Miliband.
Na kraju, ali nikako najmanje bitno. Ime naslednika Havijara Solane na mestu komesara za spoljnu politiku i bezbednost ostaje nepoznato. Takođe nije potvrđeno ni ko ima veće šanse - eks britanski premijer Bler ili premijer Luksemburga Junker da postane, shodno tekstu Lisabosnkog sporazuma, prvi predsednik Evropske unije.
Šef diplomatije Luksemburga Žan Anderson izbegao je da odgovori na direktno pitanje.
„Ne radi se o ličnosti Tonija Blera. To vam je pomalo, kao kada bih morao da vas podsetim da je predsednik SAD Obama, da više nije Buš. Mi danas imamo nove pretnje, mi moramo da resetujemo Evropu i moramo da počnemo sa novim idejama. To je ta kopča“, rekao je Andersom.
On je dodao da će za nove generacije uvek postojati kopča koja povezuje Irak, Buša i Tonija Blera. „Nije lako, uopšte nije lako“, rekao je Anderson.
Umesto personalnih rešenja o kojima se najviše govori, premijeri Španije, Belgije i Mađarske predstavili su u Briselu zajednički program predsedavanja EU, na po šest meseci, počev od 1. januara 2010.
