Rusija je 18. aprila proglasila za nepoželjene 20 diplomata iz češke ambasade u Moskvi i dala im duplo kraći rok, 25 sati, da napuste Rusiju.
Potez je usledio kao kontramera Češkoj, koja je dan ranije proterala 18 ruskih diplomata, optužujući ih da su špijuni nakon što su češki obaveštajci povezali ruske vojne agente sa eksplozijom u skladištu municije na češkom tlu 2014. godine.
"Ambasadoru (češke) je izjavljen snažan protest u vezi sa neprijateljskim postupkom čeških vlasti protiv osoblja ruske diplomatske misije u Pragu", navodi se u saopštenju ruskog ministarstva spoljnih poslova.
Kontramere Rusije usledile su dok se Evropska unija priprema za sastanak 19. aprila na kojem će razgovarati o navodnoj umešanosti Rusije u eksploziju u češkom selu Vrbetice 2014. godine, kada su poginule dve osobe. Moskva je optužbe Češke ocenila "apsurdnim" i kao znak uticaja Vašingtona na Prag.
Češki ministar unutrašnjih poslova Jan Hamaček objavio je 18. aprila da je Prag o svojim saznanjima obavestio NATO i Evropsku uniju i da će ministri EU o ovom pitanju razgovarati u ponedeljak, 19. aprila.
Najavljujući oštre kontramere, ministarstvo spoljnih poslova Rusije ocenilo je da su optužbe još jedan primer "neprijateljskih" poteza Praga protiv Moskve.
"Preduzećemo uzvratne mere koje će primorati vinovnike ove provokacije da u potpunosti shvate svoju odgovornost za uništavanje osnove normalnih odnosa između dve zemlje", navodi se u saopštenju ruskog ministarstva.
"Ovaj neprijateljski potez je nastavak niza antiruskih akcija koje je Češka preduzela poslednjih godina. Teško je ne videti američki trag (ovde)", dodaje se u saopšetnju.
NATO, Sjedinjene Američke Države i Velika Britanija saopštili su da pružaju punu podršku češkim saveznicima.
Proterivanja diplomata i navodi Češke pokrenuli su najveći spor te zemlje sa Rusijom od kraja komunističke vladavine 1989. godine, kada je Prag decenijama bio pod dominacijom Moskve.
Češki premijer Andrej Babiš izjavio je 17. aprila na vanrednoj konferenciji za novinare da je odluka o proterivanju diplomata donesena na osnovu "nedvosmislenih dokaza" koje su pružili pripadnici čeških obaveštajnih i bezbednosnih službi, te da postoji "opravdana sumnja u vezi sa ulogom pripadnika ruske vojne obavještajne jedinice GRU 29155 u eksploziji skladišta municije u Vrbeticama 2014. godine."
New York Times je 2019. pisao da je 29155 elitna jedinica unutar ruskog obavještajnog sistema, specijalizovana za sabotaže i atentate.
Babiš je rekao da je eksplozija u istočnoj regiji Zlin, u blizini češko-slovačke granice, "nanela ogromnu materijalnu štetu, ozbiljno ugrozila i poremetila živote mnogih lokalnih stanovnika i, što je najvažnije, ubila dvoje naših nevinih građana, dvojicu očeva."
Kao suverena država, rekao je Babiš, Češka "mora na odgovarajući način reagovati na ovo otkriće bez presedana”.
U incidentu u Vrbeticama 16. oktobra godine je eksplodiralo 50 metričkih tona uskladištene municije. Dva meseca kasnije, na istom mjestu eksplodiralo je još 13 tona municije.
Ministar unutrašnjih poslova Češke Jan Hamaček rekao je 17. aprila da je svim diplomatama u ruskoj ambasadi koji su identifikovani kao operativci obaveštajnih agencija naređeno da napuste Češku u roku od 48 sati.
Češka policija traga za dva ruska agenta
Istog dana, policija u Češkoj objavila je da tragaju za dvojicom osumnjičenih ruskih agenata koji koriste više pasoša, uključujući ruske dokumente na imena Aleksandra Petrova i Ruslana Boširova.
Imena se podudaraju sa osumnjičenima za trovanje bivšeg ruskog obavještajnog agenta Sergeja Skripalja i njegove kćerke Julije u Salisburiju u Engleskoj 2018. godine. Skripalji su preživjeli napad nervnim agensom novičok.
Istraga mreže Bellingcat kasnije je identifikovala dvojicu osumnjičenih kao Aleksandar Miškin (Mishkin) i Anatoli Čepiga (Chepiga).
Hamaček je rekao da će situacija značajno naštetiti češko-ruskim odnosima, rekavši da “smo u sličnoj poziciji kao što je bila Britanija u slučaju trovanja u Salisburiju.”
Češka policija, odnosno njihov Nacionalni centar za organizovani kriminal objavio je na Twitteru da traže pomoć u pronalasku ove dvije osobe. Također su napisali da nema potrebe za pojačanim sigurnosnim mjerama u Češkoj zbog trenutne potrage.
NATO, SAD i Velika Britanija podržali Češku
"Podržavamo našeg saveznika u NATO-u Češku, koja se bori i istražuje ruske zloćudne aktivnosti na svojoj teritoriji", rekao je 18. aprila za Radio Slobodna Evropa zvaničnik NATO-a.
"Ovo sledi obrazac opasnog ponašanja Rusije. Izražavamo saosećanje žrtavama eksplozije. Odgovorni moraju biti izvedeni pred lice pravde", dodao je on.
Portparol američkog Stejt departmenta Ned Price objavio je 18. aprila na Twitteru da SAD podržavaju Češku "u njenom čvrstom odgovoru na ruske subverzivne akcija na tlu Češke".
"Moramo čvrsto da reagujemo na ruske akcije koje ugrožavaju teritorijalni integritet, energetsku sigurnost ili kritičnu infrastrukturu naših saveznika i partnera", napisao je Price.
Ministar spoljnih poslova Velike Britanije Dominic Raab napisao je na Twitteru da ta zemlja daje punu podršku češkim saveznicima koji su, kako je naveo, razotkrili dokle će (ruske vojne obaveštajne jedinice) GRU "ići u svojim pokušajima sprovođenja opasnih operacija".
"Poljska u potpunosti podržava odluku češke vlade da protera 18 ruskih diplomata umešanih u operaciju ruske vojne obavežtajne službe 2014. godine kada je podmetnuta eksplozija u skladište municije", objavilo je poljsko ministarstvo spoljnih poslova, a prenosi agencija Reuters.
"Saveznička solidarnost i brza akcija čine nas snažnijima", navelo je ministarstvo.
