Kako je rat u Ukrajini naveo Češku da preispita odnose s Kinom

Piše: Reid Standish

Prihvatajući 15-minutni telefonski razgovor sa tajvanskom koleginicom, novoizabrani češki predsednik Petr Pavel prekršio je višedecenijski diplomatski protokol i pripremio scenu za novu eru odnosa Evrope i Kine, piše redakcija Radija Slobodna Evropa na engleskom jeziku.

Razgovor 30. januara s tajvanskom predsednicom Cai Ingven, koji je usledio ubrzo nakon što je Pavel izabran za novog predsednika Češke Republike, izazvao je reakciju Pekinga koji je osudio razgovor i optužio Prag da je pregazio "crvenu liniju" Kine.

Razgovor je označio odstupanje od dosadašnjih normi odnosa s visokim političarima s tog ostrva koje uživa samoupravu. Zvanični kontakti su često ograničeni na državne službenike i niže nivoe ministarstava. Pavel je, međutim, prvi izabrani šef evropske države koji je razgovarao direktno s nekim od tajvanskih lidera.

Taj potez novog češkog predsednika usledio je dok Evropska unija (EU) preispituje odnos s Pekingom, što je ubrzano postupcima Kine tokom pandemije COVID-19, njenom sve agresivnijom diplomatskom retorikom i kontinuiranom podrškom Rusiji uprkos njenoj invaziji na Ukrajinu.

"Ne bi trebalo da dozvolimo Kini da uradi Tajvanu ono što Rusija radi Ukrajini", rekao je u intervjuu za RSE Petr Kolar, bivši češki diplomata koji savetuje Pavela u spoljnopolitičkim pitanjima. "Verujem da se ovo dešava u Ukrajini zbog toga što (Evropa) godinama nije slala jasne poruke Rusiji. To je bio poziv za buđenje i pokazuje koliko je važno od samog početka pokazati da druge demokratije poput Tajvana neće biti napuštene."

• Prozapadni general Pavel novi predsednik Češke
• Pavel: Ukrajina zaslužuje da se pridruži NATO alijansi

Tajvan se odvojio od Kine tokom građanskog rata 1949. Od 1970-ih pa nadalje, većina zemalja je uspostavila formalne odnose s Pekingom, ostavljajući Tajpej s malo zvaničnih prijatelja kako se politička i ekonomska moć Kine globalno širila. Peking gleda na Tajvan kao na odmetnutu provinciju i obećava njegovo ponovo ujedinjenje s kontinentalnim delom Kine, čak i silom, ako bude potrebno.

Napravivši diplomatski presedan, Kolar je rekao da je Češka sada u dobroj poziciji da "utiče ili ubedi" druge evropske lidere da počnu novi angažman s Tajpejem. Poslednjih godina, veliki broj evropskih poslanika iz nekoliko zemalja posetio je Tajpej i sastao se s tajvanskim liderstvom, izazivajući gnev Pekinga.

Pavel, bivši general NATO-a, pripremio je scenu za nastavljanje saradnje s Tajvanom. Tokom predizborne kampanje i posle razgovora sa Cai, obećao je da će se lično sastati s tajvanskom predsednicom, mada nije precizirao kada, gde i u kom formatu će se sastanak održati.

Telefonski poziv "probio je led da se to uradi", rekao je za RSE Martin Hala, stručnjak za Kinu s Karlovog univerziteta u Pragu i direktor Sinopsisa, projekta koji prati uticaj Kine širom Evrope. "Sada kada je neko to uradio, veća je verovatnoća i da će drugi."

Promena paradigme

Pavelova promena prema Kini i Tajvanu označava jasan raskid s politikom njegovog prethodnika, aktuelnim predsednikom Milošem Zemanom koji će biti na funkciji do marta.

Zeman je tokom deset godina svoja dva petogodišnja mandata nastojao da uspostavi čvršće veze s Kinom i bio na liniji naklonjenoj Pekingu po pitanjima ljudskih prava u nadi da će privući veće kineske investicije.

U potezu koji je privukao međunarodnu pažnju i izazvao kritike kod kuće, Zeman je imenovao Je Đianminga, bivšeg predsednika Kineske energetske kompanije, za svog počasnog ekonomskog savetnika. Kineske vlasti su privele tog milijardera 2018. godine i još uvek se ne zna gde se on nalazi.

Kolar, politički konsultant koji je ranije bio češki ambasador u Rusiji, rekao je da Pavel želi da uskladi svoje spoljnopolitičke stavove s češkom postkomunističkom tradicijom podržavanja demokratije i ljudskih prava na globalnom nivou.

On je rekao da podršku Tajvanu treba posmatrati kao deo šire promene paradigme u Evropi koju je oblikovala ruska invazija na Ukrajinu.

Tokom predizborne kampanje, Pavel se založio za snažnu evropsku podršku Ukrajini i rekao da će u prvom putovanju u inostranstvo kao predsednik otići u Kijev zajedno sa slovačkom predsednicom Zuzanom Čaputovom.

Ruska invazija na Ukrajinu je "podsetnik da evropske demokratije moraju da budu fokusirane na kinesku agresiju prema Tajvanu", rekao je on. "Moramo sada da pokažemo podršku kako Peking ne bi bio u iskušenju da kasnije upotrebi silu kao što je to učinila Rusija."

Prema češkom ustavu, predsednik ima uglavnom ceremonijalna ovlašćenja, ali može da ima značajan neformalni uticaj na ključne odluke, posebno u spoljnoj politici. Predsedništvo je odvojeno od vlade koju vodi premijer i koja ima formalnu moć upravljanja i kreiranja politike.

Međutim, za razliku od Zemana, Pavelovi stavovi o Tajvanu, Rusiji i drugim spoljnopolitičkim pitanjima su u skladu sa stavovima koalicione vlade premijera Petra Fiale, što bi mogao biti uvod u retku eru jedinstva u češkoj politici.

Pročitajte i ovo:

Novi češki predsednik poziva na neograničenu vojnu pomoć Ukrajini

Tajvan, koji ima ključnu ulogu u globalnim lancima snabdevanja, u Češkoj je postao veći investitor od Kine, dok tajvanske kompanije nastavljaju da proširuju svoje veze s Evropom.

Tajvan proizvodi više od 90 odsto svetskih poluprovodnika, koji su ključni za proizvodnju raznih svakodnevnih i visokotehnoloških proizvoda od vitalnog značaja za privrede širom sveta.

"Tajvan shvata da sada postoji prilika dok je Evropa u procesu preispitivanja svojih odnosa s Kinom", rekla je za RSE Žuža Ana Ferenci (Zsuzsa Anna Ferenczy), saradnica na Nacionalnom univerzitetu Dong Hva na Tajvanu i bivša savetnica u Evropskom parlamentu. "Pojedine članice EU su spremnije da govore i ponude nove oblike podrške Tajvanu. Tajpej se nada da će to iskoristiti."

Novina u centralnoj i istočnoj Evropi

U reakciji na Pavelov telefonski razgovor s Cai, Peking je optužio Češku da krši "princip jedne Kine", prema kojem Peking smatra da postoji samo jedna legitimna vlada u Kini, a Tajvan posmatra kao otcepljenu provinciju.

Samo 13 zemalja i Vatikan imaju zvanične diplomatske odnose s Tajvanom i priznaju to ostrvo sa 24 miliona stanovnika kao nezavisnu državu. Mnoge zapadne države ne osporavaju otvoreno pretenziju Kine na Tajvan, ali je ni ne podržavaju.

"U interesu je (Češke) da ojača odnose s Tajvanom i drugim demokratskim partnerima u indopacifičkom regionu", rekao je češki ministar spoljnih poslova Jan Lipavski u nedavnom intervjuu za Politiko (Politico). "Imamo sopstvenu politiku 'jedne Kine'. Ništa se nije promenilo."

Zvanično priznanje Tajvana nije u planovima Praga ili drugih zemalja Evropske unije. Analitičari i zvaničnici, međutim, priznaju da bi zemlje u Uniji mogle da zauzmu hrabriju liniju prema Pekingu i Tajpeju.

Ova promena se pomalja u Češkoj i širom centralne i istočne Evrope – s izuzetkom Mađarske – već nekoliko godina. Predsedavajući češkog Senata Miloš Vistričil (Vystrčil) bio je na čelu delegacije na Tajvanu 2020. godine, a češki i slovački parlamenti su poželeli dobrodošlicu tajvanskom ministru spoljnih poslova Džozefu Vuu (Joseph Wu) koji je došao 2021. godine u posetu bez presedana.

Takozvana inicijativa Pekinga "17+1" – Kina i 17 država centralne i istočne Evrope – slabi poslednjih godina. Litvanija se povukla 2021. godine, a Estonija i Letonija su sledile njen primer posle ruske invazije na Ukrajinu i podrške Kine Moskvi. Druge članice, poput Češke i Slovačke, nisu formalno izašle, ali su smanjile svoje učešće u tom formatu.

"Naš odnos sa Kinom je pod revizijom", rekao je Lipavski za Njujork tajms (The New York Times). "Pojavila se nova geopolitička realnost."