Cenzura, OEBS i spoljna politika Srbije

Apsolutno je netačno da je bilo cenzure i zahteva za povlačenje pojedinih tekstova i postova sa sajtova, rekao je za javni servis premijer Srbije Aleksandar Vučić, reagujući na ocene predstavnice OEBS-a za slobodu medija Dunje Mijatović, koja je izrazila zabrinutost zbog cenzure online medija u Srbiji. Predsednik Vlade Srbije nije, međutim, objasnio kako je sa tim ocenama OEBS-a povezao spoljnu politiku Srbije. Sagovornici RSE ocenjuju da je ta njegova strategija bez ikakvog osnova u realnosti i da je sračunata na homogenizovanje domaćeg javnog mnenja.

Ako je problem to što Srbija jedina u regionu nije uvela sankcije Rusiji, onda to treba otvoreno reći a ne napadati srpsku vladu za navodnu cenzuru medija, rekao je, pored ostalog, u inervjuu javnom televizijskom servisu premijer Srbije Aleksandar Vučić.

“Nekima smeta činjenica da nećemo da uvodimo sankcije Rusiji...Dakle, ako je to problem, pa, kažite nam da je to problem, nemojte da izmišljate da je neko skidao negde nekakav sajt o kojem pojma nemam, ne znam o čemu pričate...”.

Vučićevo dovođenje u vezu kritika OEBS-a zbog cenzure medija, i spoljne politike Srbije, odnosno, njenog odnosa prema Rusiji, nema nikakvog ni realnog osnova ni smisla, ocenjuje za RSE Vesna Rakić Vodinelić, profesorka Univerziteta Union.

“To je, prosto, zamena pretpostavki da bi se od sebe odbio glavni napad. OEBS i onaj koji se u toj organizaciji stara o zaštiti ljudskih i medijskih prava i sloboda ni izdaleka ne može da se bavi spoljnom politikom Srbije na takav način, niti se iz bilo koje izjave interesovanje za ljudska prava u Srbiji može staviti u kontekst odnosa između Srbije i Rusije”, kaže Radić Vodinelić.

I drugi sagovornici RSE imaju slično stanovište. Premijerovo povezivanje kritika OEBS-a zbog cenzure online medija sa navodnim zapadnim pritiscima zbog samostalne spoljne politike Srbije i nesankcionisanja Rusije Jovanka Matić, naučna saradnica Instituta društvenih nauka, ocenjuje kao izgovor koji deluje veoma neuverljivo.

“Uopšte nije jasno u kom smislu bi se sada nekakve snage koje hoće da preusmere spoljnu politiku Srbije služile slabljenjem premijera na medijskom frontu kao pritiskom da on promeni svoju spoljnu politiku. To deluje neubedljivo i neargumentovano i ja bih rekla da je to samo jedan od izgovora koje premijer koristi da bi homogenizovao javno mnenje. To je, dakle, poruka upućena određenom delu stanovništva. On za svaki deo stanovništva ima odgovarajuću poruku i svaka od njih je usmerena na to da se javno mnenje homogenizuje u podršci aktuelnoj vlasti kao opredeljenoj za zaštitu slobode medija i nezavisnu politiku Srbije u odnosu na pritiske stranih sila”, komentariše Matićeva.

Reakcija premijera na opravdane primedbe i spolja i iznutra da je sloboda medija u u Srbiji ugrožena u poslednje vreme potpuno je neodgovarajuća, kaže ova naša sagovornica

“On stalno govori ‘pa, nisam ja to lično uradio’; odbrana njegovih pomagača ima istu tu liniju – ‘pa, valjda Premijer ima preča posla nego da ide lično i skida nekakve postove i tvitove’. Naravno da primedbe na ugrožavanje medijskih sloboda i ne idu sa tezom da to radi premijer lično, ali njegova dužnost kao izvršnog organa vlasti jeste upravo da osigura ostvarivanje ustavnih i zakonskih prava, da se utvrdi da li postoji nenakvo njihovo ograničenje, a ne da javnost ubeđuje da on lično nema nikakve veze sa tim. Ali, to je, prosto, deo njegovog shvatanja države kao ličnog domena vlasti”, ocenjuje Jovanka Matić.

Hipoteka prošlosti premijera

I Vesna Rakić Vodinelić zapaža da se Vučićeva reakcija na kritike povodom skidanja pojedinih sadržajava sa internet stranica medija svodi na tvrdnje da to nije on lično nalagao, što je, kaže, zamena teza na delu. Cenzuru i autocenzuru i ne mora premijer lično proizvoditi. Aktuelna vlast, naime, emituje zastrašivanje; ljudi se, dakle, boje da kritički progovore o njoj, uprkos tome što svaka vlast zaslužuje kritiku, što je, uostalom, jedan od osnovnih principa demokratije.

“Poruke koje su emitovane iz Srpske napredne stranke, primera radi poruka da ‘RTS služi kao poligon za... prljave napade’ na predsednika te partije; poruke ministrima Vlade za vreme onog prvog dramatičnog obraćanja Premijera kada je proglašena vanredna situacija zbog poplava, dakle, njegov odnos prema ministrima u Vladi, svakako da može da zastraši i novinare i glavne i odgovorne urednike. Dakle, ako vi stvorite takvu jednu atmosferu, nije ni potrebno da iko ikom išta kaže jer se jednostavno iz straha sprovodi autocenzura. Da li je Vučić naložio ograničenje slobode govora, rušenje sajtova – to, naravno, ja ne znam, niti verujem da će se ta činjenica ikad na neki pouzdan način utvrditi, ali da ima osnova za verovanje da nekakav uticaj na slobodu medija potiče od vlasti može se sa osnovom tvrditi zato što su obarani oni sajtovi ili je gnev bio usmeren prema onim medijima koji su se bavili propustima državnih organa i, posredno, vladajuće političke partije, prilikom događaja vezanih za katastrofalnu nepogodu koja je zadesila Srbiju”, uverena je Vesna Rakić Vodinelić.

Kad stižu kritike na račun njihove vlasti, političari uvek posežu za nekakvim opravdanjima, kaže Rade Veljanovski, profesor novinarstva na Fakultetu političkih nauka, koji takođe ne vidi nikakve veze između kritika aktuelne medijske situacije u Srbiji emitovanih iz OEBS-a i spoljne politike Srbije.

“Zaštita prava na slobodu izražavanja i na slobodu protoka informacija ingerencija je države i ona svim institucionalnim sredstvima, ako želi da bude demokratska država, a pogotovo ako ima i proevropske aspiracije, mora da se trudi da ta sloboda bude apsolutno garantovana. Dakle, to ne može da se dovodi u vezu ni sa kakvim drugim očekivanjima koja u spoljnoj politici zemlja može da učini ili ne učini. To su potpuno razdvojene stvari; dakle, ja nemam nikakav osećaj da nam neko iz međunarodne javnosti spočitava nedovoljnu slobodu informisanja i eventualnu cenzuru zbog toga što mi u spoljnoj politici nismo uradili ovo ili ono”, kaže Rade Veljanovski.


Vesna Rakić Vodinelić upozorava da je premijer Vučić u vreme kada je bio član vlasti Slobodana Miloševića “postao ekspert za gušenje medija i sada ne treba da se čudi što ljudi sada u njega upiru prst za kršenje medijskih sloboda, iako ne može da se utvrdi da li to radi lično. On nosi tu hipoteku i ne treba da misli da će je se lako osloboditi, zato što je poznato šta je on kao tadašnji ministar informisanja sa medijima u Srbiji radio”.

Da treba ozbiljno shvatiti upozorenje OEBS-a, kao i proteste protiv cenzure koji su potpisali i Vesna Pešić i predsednik Nezavisnog udruženja novinara Vukašin Obradović, smatra i čelinica Udruženja novinara Srbije Ljiljana Smajlović. Ona, međutim, ukazuje na političko licemerje i dvostruke standarde i pita “gde su bili NUNS, a i sam OEBS, kada je 2009. godine trebalo dići glas protiv drakonskog zakona o javnom informisanju koji je vanrednom brzinom usvojila Tadićeva vlast, baš dok su je Vašington, Brisel i Beč kovali u zvezde kao prozapadnu, evropsku i demokratsku”. Samocenzura, ističe ona, nije počela sada nego je počela sa političkim smenama urednika, “kad su se OEBS i drugi pravili da to ni ne čuju ni ne vide”.
.
I Rade Veljanovski se priseća tog 31. avgusta 2009. godine, kada je usvojen Zakon o izmenama i dopunama Zakona o javnom informisanju:

“Tada Nezavisno udruženje novinara Srbije, nažalost, ne samo da nije osudilo donošenje tog zakona nego su ga najviši funkcioneri tog udruženja u izvesnim trenucima čak i odobravali. Mi svi u civilnom sektoru, građani Srbije, treba da se borimo za zaštitu prava svih, bez obzira o kome se radi i ko je na vlasti - ‘naši’ ili ‘njihovi’. I evo, imam utisak da se nekima koji su tada bili za taj zakon na neki način sada sveti to što tada nisu dovoljno promišljeno reagovali”, kaže Veljanovski.