Piše: Chris Rickleton
Ponovo je to doba godine.
Fabrike na ugalj i peći u stambenim objektima u najvećim gradovima centralne Azije ispumpavaju toksine u nebo, zaleđeni putevi su prepuni sporih, zastarelih vozila, a čavrljanje na društvenim mrežama je puno priča o tome koliko je vazduh loš i gde kupiti najbolji prečistač vazduha.
Zagađenje vazduha, a posebno prljav zimski vazduh, dugo je bio problem u ovom regionu, ali sada počinje da liči na katastrofu.
Politička volja za borbu protiv zagađenja vazduha je tradicionalno bila slaba, ali uz sve veću svest javnosti o problemu i uticaj na zdravlje, mogu li vlade da nastave da ignorišu ono što je očigledno?
Koliko je zaista težak problem?
Ovog meseca, glavni grad Kirgistana, Biškek je u više navrata bio na vrhu liste gradova sa najlošijim kvalitetom vazduha na veb-sajtu IQ Air, sa prosečnim očitavanjem PM 2,5 u vazduhu (PM označava čestice), unutar opsega 201-300, što se prema Indeksu kvaliteta vazduha Američke agencije za zaštitu životne sredine smatra "veoma nezdravim".
Almati, najveći kazahstanski grad, koji nije uključen u uzorak gradova IQ Air-a, objavio je slične brojke.
Glavni grad Kazahstana, Astana, i glavni grad Uzbekistana, Taškent, redovno su se nalazili među 20 gradova s najzagađenijim vazduhom na IQ Air-u poslednjih nedelja.
U međuvremenu, vizuelni prikazi zagađenja vazduha u regionu su obilni. Topografske situacije Almatija i Biškeka, koje okružuju visoki planinski venci, omogućavaju da se iz vazduha lako dobiju snimci gradova okupanih tamno sivom zagušujućom maglom.
U danima najvećeg smoga, društvene mreže su preplavljene panikom i crnim humorom dok očitavanja PM 2,5 u stanovima pokazuju da kvalitet vazduha prelazi u nezdravu kategoriju.
"Prečišćivač vazduha za pola miliona [kazahstanski tenge - više od 1.000 dolara]. Mišljenja?" upitao je jedan kazahstanski korisnik Tvitera.
"Hoće li pročistiti celu ulicu?" odgovorio je drugi, začuđen visokom cenom.
Uticaji na zdravlje su manje zabavni.
Ermek Ismailov, lekar iz Biškeka, rekao je da se sve veći broj pacijenata žali na migrene i respiratorne probleme tokom zime.
"U sezoni gripa vidimo da se simptomi ljudi pogršavaju. Njihov imunitet slabi. Ako je kašalj nekada trajao dve nedelje, sada vidimo da ljudi imaju kašalj koji traje mesec ili šest nedelja", rekao je Ismailov za Radio Slobodnu Evropu (RSE).
Istraživanje koje je podržao UNICEF i koje je predstavljeno ranije ove godine pokazalo je da je između 1. jula 2021. i 30. juna 2022. godine 112 ljudi u Biškeku umrlo od posledica zagađenja vazduha.
Vlada je, međutim, izrazila sumnju u verodostojnost nalaza.
Kako se došlo dovde?
Gradovi u centralnoj Aziji se u velikoj meri oslanjaju na sisteme grejanja na bazi fosilnih goriva da bi obezbedili toplotu i svetlost u domovima.
Ali globalno, nisu sami u tom pogledu.
U sovjetsko vreme najveće zagađenje vazduha bilo je u manjim gradovima gde je bila koncentrisana teška industrija.
Od tada je urbana populacija porasla, a broj automobila se povećao iznad kapaciteta metropola koje su nastale u vreme kada su samo privilegovani posedovali vozila.
Nova naselja na periferiji velikih gradova u regionu često nisu povezana sa gasnom infrastrukturom, a stanovnici se oslanjaju na sve, od uglja do kućnog otpada i jeftine tkanine za loženje peći.
Sve je više izgrađenih višespratnica u gradskim centrima i predgrađima, čime se blokira protok vazduha.
U Biškeku, ovim trendovima je doprinela vladina politika koja favorizuje jeftiniji, prljaviji ugalj domaće proizvodnje u odnosu na kvalitetniji ali skuplji uvezeni ugalj.
Okruženi planinama, Biškek i Almati su ranjivi na teški smog tokom temperaturnih inverzija, kada topliji vazduh deluje kao mreža, zadržavajući hladniji vazduh i zagađivače iz izvora grejanja i transportujući se zajedno sa njim.
Astani, stepskom gradu čija se populacija u proteklih 20 godina utrostručila i prelazi milion stanovnika, potrebna je bolja ventilacija. Ali takođe, grad je znatno hladniji, te zahteva više goriva za grejanje.
Prošle godine je kazahstanska služba Radija Slobodna Evropa (RSE) izvestila da je od 30.000 privatnih kuća u gradu samo 5.000 bilo priključeno na gasovod.
Zbog urbanističkog planiranja odozgo prema dole i zbog sve više automobila svake godine, u glavnom gradu je tek nekoliko pešačkih zona koje su postale dragocene.
Više gasa, 'bolji' ugalj?
Dok najmanje dve zemlje u regionu - Kazahstan i Uzbekistan - povećavaju ulaganja u obnovljive izvore energije, postoje sumnje u to koliko brzo se solarni i projekti vetra mogu povećati kako bi se zamenili izvori energije zasnovani na fosilnim gorivima kao što su ugalj i prirodni gas u gradovima regiona koji se šire.
Za siromašnije zemlje u ovom regionu, prelazak na obnovljive izvore energije je teže priuštiti, jer imaju velike subvencije za električnu energiju i grejanje, pa su cene među najjeftinijim u svetu.
Realniji cilj u kratkom roku je prelazak sa uglja na grejanje i struju na gas.
Ali čak i to predstavlja izazove.
Uzbekistan, koji već gleda na gas kao na važan izvor električne energije i za grejanje i z aelektroenergetsku industriju, ove zime je zabeležio nestašicu goriva koja je veća od uobičajene, jer je hladno vreme povećalo potražnju.
U Kazahstanu gasa, takođe, nema dovoljno. Za to je nacionalna gasna kompanija KazakGas (QazaqGaz) okrivila niske tarife koje destimulišu eksploataciju.
Direktor KazakGas-a Sanzhar Žarkešov (Sanzhar Zharkeshov) rekao je da će status kvo morati da se promeni ako se želi ostvariti popularna želja da se ključna elektrana u Almatiju pretvori sa uglja na prirodni gas.
Ministarka životne sredine Kirgistana Dinara Kutmanova iznenadila je ove nedelje kada je na skupštinskom saslušanju posvećenom problemu smoga objavila da vlasti traže grant od 6,7 milijardi dolara - što je više nego duplo više od projektovanih budžetskih prihoda za ovu godinu - za poboljšanje kvaliteta vazduha.
Nešto manje verovatno da će biti ostvaren je Kutmanovin opis planova za izgradnju fabrike za pripremu uglja u ogromnom rudniku uglja Kara-Keče (Kara-Keche) koji snabdeva glavnu toplanu u Biškeku, kao i kuće širom zemlje.
Fabrika bi proizvodila brikete od uglja koji pri sagorevanju proizvode manje dima od sirovog uglja, rekla je Kutmanova, dodajući da vlada planira i da neke od zastarelih minibuseva koji dominiraju sistemom javnog prevoza prestonice zameni električnim autobusima i taksijima.
Nuklearna opcija
Jedan čist izvor energije koji je privukao interesovanje među kreatorima politike u centralnoj Aziji usred entuzijastičnog lobiranja iz Rusije u poslednjih nekoliko godina ke nuklearna energija.
Uzbekistan i Kazahstan su izjavili da nameravaju da izgrade nuklearne elektrane kako bi ublažili pritisak na preopterećene mreže i smanjili oslanjanje na elektrane na ugalj.
Uzbekistan je 2018. godine postigao sporazum sa ruskom atomskom kompanijom Rosatom o izgradnji nuklearne elektrane za koju se očekuje da će biti puštena u rad 2028. godine. A očekuje se da će atomska energija porasti sa nula na 15 procenata nacionalnog energetskog miksa do 2030. godine.
Činilo se da su kazahstanske vlasti takođe bile zainteresovane za dogovor sa Rosatomom, ali je u oktobru šef državnog fonda Samruk Kazina (Kazyna), Almasadam Satkaliev, podržao da "međunarodni konzorcijum" nadgleda projekat vredan više milijardi dolara.
On je naveo Rusiju, Francusku i Južnu Koreju kao potencijalne dobavljače opreme za fabriku.
Ipak, invazija Moskve na Ukrajinu - koja je uz uništavanje ljudskih života i velikog razaranja civilne infrastrukture - dovela je do toga da su ruske vojne snage zauzele najveću nuklearnu elektranu u Evropi, Zaporožje (Zaporizhzhya), pa su ovi projekati u najmanju ruku pod znakom pitanja.
Uvek ljubomorni saveznik, Kremlj možda neće dobro reagovati na to da je uzurpiran kao partner za projekat koji je izazvao kritike u Kazahstanu - zemlji u kojoj su zemljotresi pravi rizik i gde su testiranja nuklearnog oružja iz sovjetske ere ostavila gorko nasleđe.
U intervjuu za RSE, ekspert za nuklearnu politiku Togžan Kasenova (Togzhan Kassenova) je rekla da delanja Moskve u Ukrajini znače da svaka ideja o umešanosti Rosatoma u izgradnju nuklearne elektrane treba da bude "nonstarter", odnosno neostvariva.
"Zemlja čija vojska nezakonito okupira nuklearna postrojenja druge suverene države i stvara nuklearne rizike bez presedana ne može se smatrati pouzdanim partnerom u nuklearnoj oblasti", rekla je Kasenova, saradnica na Programu za nuklearnu politiku Karnegijeve zadužbine za međunarodni mir (The Carnegie Endowment for International Peace).
"Zemlja koja će u dogledno vreme ostati pod sankcijama sa ograničenim pristupom stranim nabavkama nije u poziciji da gradi nuklearnu elektranu."
Facebook Forum