Izveštaji o ilegalnoj migraciji građana Kosova u pravcu zapadne Evrope su veoma zabrinjavajući i mogu negativno da utiču u procesu liberalizacije viza za Kosovo, ocenjuju stručnjaci evrointegracija.
Oni navode da je kontradiktorno da iz jedne zemlje, koja čeka na liberalizaciju viza, građani masovno odlaze.
Profesor Avni Mazreku upozorava da podaci govore o masovnom odlasku građana, jer je, kako navodi, u jednom danu u Mađarskoj identifikovano 900 osoba koje traže azil, a istovremeno, 800 njih je vraćeno sa graničnih prelaza.
„U slučaju Kosova, s obzirom da proces liberalizacije viza traje, ovaj odlazak prema zemljama Šengena i zahtevi za azil su negativni pokazatelji da se Kosovu može omogućiti liberalizacija“, kazao je on.
Dosadašnja iskustva su pokazala, dodaje, da su i zemlje u regionu kojima je omogućeno slobodno kretanje bile pod rizikom da im se ponovo vrati vizni režim zbog mnogih zahteva za azil.
I profesor Emrush Ujkani kaže da se zbog ovog problema može odužiti omogućavanje slobode kretanja u zemljama Evrope za građane Kosova.
„Ne verujem da će države članice uraditi nešto što bi destabilizovalo njihovo unutrašnje uređenje“, kaže Ujkani, dodajući da i kada bi Kosovo ispunilo sve zahteve za liberalizaciju viza, ilegalna migracija može tako nešto sprečiti.
„Ukoliko se ovaj talas odlaska nastavi, to će blokirati proces liberalizacije“, navodi Ujkani.
Jedno je sigurno, a to je da se ilegalna migracija može sprečiti samo ekonomskim razvojem i otvaranjem novih radnih mesta, kažu sagovornici.
I predsednica Kosova, Atifete Jahjaga je u intervjuu za RSE kazala da nove institucije Kosova moraju raditi više u oblastima koje će građanima osigurati blagostanje, a kako bi se zaustavila ilegalna migracija građana u potrazi za boljom budućnošću.
Inače, domaći i međunarodni predstavnici prethodno su apelovali na građane da ne napuštaju zemlju zato što države EU ne primaju azilante sa Kosova.
Ministar unutrašnjih poslova, Skender Hyseni, kazao je da građani ne smeju biti plen kriminalnih grupa koje ih ilegalno prebacuju preko granice.
V.D. šefa Kancelarije EU na Kosovu, Tomas Njoki, istakao je da sistem azila u EU postoji za ljude koji beže od progona ili ozbiljne nepravde u sopstvenoj zemlji i kojima je potrebna međunarodna zaštita, te da u slučaju Kosova postoje „veoma male šanse da će zahtevi za dodeljivanje azila biti prihvaćeni“. On je kazao da nova vlada mora da radi na rešavanju glavnih faktora koji pokreću ovu migraciju, odnosno, da je ljudima potreban posao kako bi imali budućnost.
Na Kosovu je inače, od 1,2 miliona sposobnih za rad, zaposleno samo 300 hiljada. Ostatak je bez posla ili nisu aktivni za rad, a među njima su posebno zastupljeni mladi.
Iz Ministarstva unutrašnjih poslova su rekli da je od januara do septembra ove godine preko 8.500 osoba napustilo Kosovo, a prošle godine azil u zemljama EU je zatražilo preko 20 hiljada građana Kosova.
Inače, na osnovu zvaničnih podataka, preko 700 hiljada građana Kosova živi u različitim delovima sveta.
