Iako Specijalni istražni tim EULEX-a raspolaže s dokazima za krivično gonjenje određenih visoko pozicionirani predstavnika bivše Oslobodilačke vojske Kosova, trenutno ne postoji sud gde bi se jedna takva optužnica podigla.
Ti pojedinci, kako je u utorak izjavio John Clint Williamson, glavni tužilac specijalnog istraživačkog tima, snose odgovornost za sprovođenje kampanje progona koja je bila usmerena protiv etničkih Srba, Roma i drugog manjinskog stanovništva na Kosovu, kao i protiv onih Albanaca koji su bili označeni kao saradnici Srba, ili koji su bili politički protivnici rukovodstva OVK-a.
Tužilac Clint Williamson, je tokom predstavljanja izveštaja izrazio i razočarenje što Specijalni sud još nije osnovan, ali je dodao da je ovo složen i komplikovan proces. Do početka rada suda, potrebno je izvršiti i određene zakonske izmene na Kosovu, a nakon konsitutisanja kosovskih institucija. On je podstakao kosovske institucije, kao i EU, da ubrzaju okončanje ovog procesa kako bi se osnovao sud početkom sledeće godine.
Do tada će svi nalazi istrage ostati nedostupni.
Kosovo još uvek nema konstituisane institucije, a nakon prevremenih parlamentarnih izbora 8. juna, pitanje izbora predsednika Skupštine je na razmatranju u Ustavnom sudu, a bez konstituisanja Skupštine, ne može se formirati ni Vlada Kosova.
Inače, prošli saziv Skupštine Kosova je 23. aprila, nakon instistiranja međunarodne zajednice usvojio Nacrt zakona za ratifikaciju sporazuma između Kosova i Evropske Unije, kojim se odobrava osnivanje Specijalnog suda za ratne zločine. Premijer Hashim Thaci je tada ponovio da zahtev međunarodne zajednice o osnivanju specijalnog suda predstavlja najveću uvredu za državu i građane Kosova.
On je dodao i da je formiranje Specijalnog suda predviđeno u uskoj saradnji sa SAD i sa EU. Sud će biti pod jurisdikcijom Kosova, sa dva sedišta, na Kosovu i van zemlje, gde bi se odvijali osetljivi postupci kao što je svedočenje zaštićenih svedoka.
Par dana kasnije, kroz Vladu je prošao i Zakon o pravnoj zaštiti i finansijskoj podršci za moguće optužene pred specijalnim sudom, a koji, u prošlom sazivu Skupštine, nije stigao na dnevni red.
Da je formiranje Specijanog suda složen proces, ocenjuju i eksperti prava na Kosovu.
Fisnik Korenica, iz Grupe za pravne i političke studije, kaže da proces osnivanja suda za ratne zločine treba da počne u kosovskim institucijama koje još uvek nisu konstituisane. Ali, i kada se one formiraju, potrebna je parlamentarna većina za podršku ovog procesa, uključujući i opoziciju.
“Zbog potrebe jedne takve podrške, moguće je da ceo taj proces propadne, pošto se traže i eventualne ustavne promene koje zahtevaju 2/3 većinu. Potrebna je i ratifikacija međunarodnog sporazuma za trećom zemljmom koja će prihvatiti Ured za saslušanje svedoka – i to zahteva glasove dvo-trećinske većine. Što znači da se i nakon formiranja institucija, samo uz podršku većine u Skupštini, može ići dalje ka funkcionalizaciji ovog suda”, kazao je Korenica.
On smatra i da je osetljivo pitanje sporazum Kosova sa trećom zemljom, odnosno sa Holandijom, o otvaranju Ureda za saslušanje svedoka, a gde će se praktično odvijati glavnica suđenja. Po njemu, trećoj zemlji je potreban unutrašnji konsenzus za tako nešto.
„Mislim da je to najteže da se postigne zato što je već na početku ovog procesa u Holandiji bilo protivljenja od strane mnogih političkih segmenta koji su istakli dilemu da li je otvaranje jedne takve kancelarije u skladu sa ustavnim principima Holandije“.
A Naim Rashiti, analitičar Balkanske grupe za politiku, pak navodi da je vlada Holandije već dala signale da će tako nešto prihvatiti.
„Ono što znamo jeste da je Vlada Holandije izrazila volju i spremnost u institucijama EU da na njenoj teritoriji prihvati ovaj sud. Ali, to se neće desiti ove godine, već su za to potrebni meseci“.
Rashiti dodaje da je Skupština Kosova inače već jednom podržala formiranje ovog suda, te da dalji proces zavisi od dinamike konstituisanja kosovskih institucija.
„Nakon formiranja institucija, nova vlada Kosova treba da finalizira sporazum sa Vladom Holadnije za formiranje suda i ovaj sporazum se treba ratifikovati u Skupštini Kosova. Samo se onda može uspostaviti i administrativno formirati sud, i samo se tada Wiliamsonov izveštaj može predati sudu, a koji će odlučiti da li će podići optužnicu na osnoviuistrage Specijalne jedinice, ili će autorizovati svog tužilaca za dalju istragu nalaza iz izveštaja Clinta Williamsona“, kaže Rashiti.
