Piše: Marjana Toročešnikova (Priredila: Anamaria Ramač Furman)
Međunarodna krizna grupa (ICG) predstavila je u Briselu izveštaj u kojem se ističe da u Čečeniji vlada varljiva stabilnost. Iako su vlasti postigle veliki uspeh u suzbijanju kriminala, obnavljanju gradova i rastu zvaničnih ekonomskih pokazatelja, prikupljene su desetine svedočanstava grubog narušavanja ljudskih prava koja su bazirana na korupciji, ucenama i otvorenom pritisku na sudije u Čečeniji.
Ova situacija, prema mišljenju stručnjaka ICG, može da dovede do novog velikog konflikta na Severnom Kavkazu.
Istražitelji kažu da je mir koji je postignut u Čečeniji veoma krhak jer autoritarni predsjednik Ramzan Kadirov, svoju vlast temelji na "represiji i samovolji koju Moskva trpi i pokriva".
Dodatni rizik stvara i ekonomska nejednakost, ucene, nedovoljna socijalna infrastruktura, odsustvo pravog pomirenja i gotovo potpuni izostanak kažnjavanja zločina protiv čovečnosti.
"Nasilje u Čečeniji se poslednjih godina značajno smanjilo ako ga upoređujemo sa periodom 2000. godina, ali je i dalje prisutno. Usmereno je, s ciljem da ljudima zada strah”, kaže Varvara Pahomenko, koautor izveštaja i stručnjak Međunarodne krizne grupe.
"Atmosfera straha je postala deo sistema na kojem opstaje kult ličnosti Ramzana Kadirova", navodi Pohomenko koja opisuje način na koji funkcionišu čečenske institucije vlasti. Na prvom mestu je nasilje kao instrument koji političko rukovodstvo koristi da bi očuvalo potpunu kontrolu nad društvom.
"Nasilje je rašireno u svim sferama, počev od borbe s terorizmom i oružanim podzemljem i do prikupljanja neformalnih poreza", pojašnjava Jekaterina Sokirjanska, stručnjak Međunarodne krizne grupe.
"Zahvaljujući tome što se u Čečeniji veoma lako poteže za nasiljem, Ramzan Kadirov uspeva da vlada Republikom onako kako to čini sada, što se manifestuje i u političkoj sferi, jer režim je diktatorski koji mometalno uklanja sve one koji misle drugačije", ističe Sokirjanska.
Kolektivna odgovornost se koristi ne samo u borbi protiv terorizma i kriminalaca, već i za suzbijanje opozicije ili neposlušnost bilo koje vrste, navodi Jekaterina Sokirjanska.
"To se dešava veoma često jer svaki stanovnik Čečenije lično poznaje nekoga ko je već preživeo surovi tretman. Dovoljan je jedan preteći poziv čoveku koji nešto ne radi dobro, njemu lično ili njegovim rođacima, i on će se odmah zaustaviti. Na primer, pričali su ljudi kojima je oteta novčana nadoknada... neću precizirati za šta jer oni ne žele da se to javno kaže da ih ne bi mogli identifikovati - da su bili držani u podrumu, podvrgnuti ponižavajućem nasilnom tretmanu do trenutka dok njihovi rođaci nisu doneli sav novac koji se očekivalo da isplate kao mito", riječi su Sokirjanske.
"Žene, koje su pokušavale da pokrenu istragu povodom ukradenog miraza, su zajedno sa svojim muževima bile odvedene u šumu gde su im pretili streljanjem, kako bi optužbe bile povučene. Pucali su iznad njihovih glava, rekli su im da će ih streljati, ubiti. Veoma su ih uplašili.
Članovi porote, koji su jednom doneli rešenje koje se nije svidelo čečenskom rukovodstvu, su u punom sastavu bili odvedeni u šumu gde im je rečeno da traže pobunjenike koje su oni prethodno pustili. Operativac, koji je sa kolegom uhapsio pripadnika ruske specijalne policije OMON, je odmah sledećeg dana uhapšen, žestoko pretučen, nekoliko časova mučen u policijskoj bazipred ostalim pripadnicima ove jedinice. Nakon toga im je rečeno da će se isto desiti sa svakim ko pokuša bilo šta da preduzme protiv ove neprikosnovene jedinice.
Često se snimaju video-klipovi prebijanja i mučenja, zlostavljanja ljudi, čak i žena, koji se zatim šire posredstvom mobilnih telefona. Ovo, takođe, doprinosi atmosferi straha. Čovek se preplaši od samog prisustva naoružanog policajca u blizini. Pored nasilja, još jedan važan faktor jeste javno poniženje. Mnogi stanovnici Čečenije su nam pričali da se nasilje još nekako i može preživeti, ali je teško živeti kada od tebe naprave prostitutku ili narkomana.
Prilično poznat je sličan slučaj Kutajeva - muškarca sa dobrom reputacijom, koji je nedavno priznat kao politički zatvorenik. No, prije toga su mu podmetnuli tri grama heroina i osudili ga. Kako nam kažu stanovnici Čečenije, on više neće moći dostojno da živi u ovoj republici jer je diskreditovan. Svakom čoveku je važna njegova reputacija, а ovo je društvo u kojem čast još uvek ima veliki značaj, što je dodatni zastrašujući faktor", kaže Jekaterina Sokirjanska.
Autori izveštaja ističu da Čečenija trenutno zauzima jedinstven položaj u Ruskoj Federaciji - države u kojoj federalni centar faktički ne kontroliše speсijalne jedinice, jer su specijalci u Čečeniji de-fakto podređeni neposredno predsedniku Ramzanu Kadirovu.
"Činjenica je da je Kadirov gazda Čečenije", kaže Tatjana Lokšina, direktorica međunarodne organizacije za zaštitu ljudskih prava Human Rights Watch u Rusiji.
Rusko pravo u Čečeniji nije na snazi, nego fraza "Ramzan je rekao".
"To znači da Kadirov nastupa na čečenskoj televiziji i kaže: neka bude tako! Ako je on nešto rekao, tako će i biti. I drugačije ne može da bude. Ovim kultom ličnosti, potčinjenošću specijalaca i faktičkom apsolutnom vlašću u regionu Čečenija se prilično izdvaja u odnosu na ostale republike severnog Kavkaza", kaže Lokšina.
Prema mišljenju autora izveštaja, kao odgovor na svoju bezuslovnu lojalnost Vladimiru Putinu, Ramzan Kadirov uživa ličnu podršku predsednika Rusije.
"Ramzan je, očigledno, ubedio Kremlj da je jedino on sposoban da drži Čečeniju pod kontrolom, a rezultat toga je da Putin podjednako zavisi od Kadirova, kao i ovaj od njega. Istovremeno, postoje i uticajni protivnici čečenskog lidera među ruskim oficirima i specijalcima koji su krajnje nezadovoljni time što njihova vlada nema mogućnosti da utiče na nekada buntovničku republiku i, čini se, da oni čekaju pravi trenutak da uklone Ramzana, ali, ipak, to je malo verovatno dok god je on u milosti ruskog predsednika", ističe se u izveštaju.
"Istražni komitet je bezbroj puta iskazivao krajnje nezadovoljstvo onim što se dešava u Čečečniji, nesposobnošću da se tamo provedu bilo kakve istrage. Dešava se da istražioci, koji dolaze iz Moskve, ne mogu da uđu u policijsku stanicu da bi ispitali ljude, prete im streljanjem", priča Varvara Pahomenko.
"Znamo da je ovo nezadovoljstvo stiglo i do najvišeg vrha. Nedavno je Ramzan Kadirov izjvio da je dozvoljeno ubijati policajce koji u Čečeniju dolaze iz drugih republika bez njegove saglasnosti. Istim je povodom Ministarstvo unutrašnjih poslova Rusije dosta oštro reagovalo. I predstavnici Federalne službe bezbednosti, i mnogi oficiri su veoma nezadovoljni situacijom u Čečeniji, naročito vojnici i policajci koji smatraju da se tamo nisu za to borili. Tamo su ginuli njihovi drugovi da bi Čečenija postala deo Rusije, а ne da bi bila region koji dobija takav stepen nezavisnosti o kojoj separatistički predhodnici Ramzana Kadirova nisu mogli ni da sanjaju. Međutim, danas je pozicija Kremlja očigledno takva da Ramzan ne sme da se dira, ne smeju da se diraju ni neki njegovi ključni ljudi, zato ovakva situacija opstaje. Ali to ne znači da svi stanovnici žele to što imaju", navodi Pahomenko.
Ruski predsednik Vladimir Putin cijeni Kadirov uspjeh na suzbijanju kriminala i razbijanju podzemlja.
"Upravo zbog toga se čečenski model u Kremlju doživljava kao veoma uspešan", napominje Jekaterina Sokirjanska, "pa je Putin čak i Ukrajini predložio da iskoristi iskustvo Čečenije za rešavanje problema sa Donbasom. Direktno je tom prilikom i pojasnio kako da to urade: kupovati ih novcem i autonomijom, kupovati njihovu lojalnost. Ali mi, kao organizacija koja istražuje oružane konflikte i pokušava da predloži savete za njihovo održivo rešenje, kažemo da je ovakva stabilnost, ovakav mir veoma krhak, nedugoročan. I da problem u stvari nije rešen. Ako budemo kao i ranije ignorisali situaciju u Čečeniji i mislili da je tamo sve u redu, mi ćemo samo akumulirati probleme koji će na kraju, ipak, eskalirati", nastavlja Jekaterina Sokirjanska.
"Problemi će eskalirati zbog toga što nije postojalo realno političko rešenje čečenskog konflikta. Sadašnje vlasti imitiraju politički proces. Nije čak započeto ni pomirenje unutar čečenskog društva, odnosno između Čečena i Rusa. Možda nije uobičajeno da se o tome priča, ali neprijateljstva još uvek postoje i s tim se valja suočiti. Ovo je režim koji je izgrađen na principima žestoke diktature i despotizma. Ovo je situacija u kojoj postoji moćna ekonomska nejednakost, u kojoj je elita akumulirala ogroman kapital i bogati se svakodnevno, a stanovništvo živi veoma teško. I pored ogromnih suma novca koje su potrošene na Čečeniju, stanovništvo pati i uspeva da preživi s velikim naporom. Po našem mišljenju, sve to može u jednom trenutku da se pretvori u veliki oružani konflikt.
To može da bude sukob između Čečenije i Ingušetije ako se regionalnoj vlasti ne da jasna direktiva da se ne smeju raspirivati strasti u teritorijalnom sporu ove dve republike. To može da bude i konflikt unutar čečenskog društva i u određenim uslovima može da bude iskorišćen i faktor krvne osvete. Ali, mi ne isključujemo ni ponovni ozbiljan konflikt između Moskve i Groznog. Mi smatramo da će Ramzanu Kadirovu biti teško da nađe zajednički jezik s bilo kojim mogućim naslednicima Putina, naročito ako to ne budu naslednici iz sadašnjeg establišmenta. Ako se desi promena vlasti, onda Kadirov postaje ranjiv jer ima mnoge oponente i neprijatelje, kako u samoj Republici, tako i na federalnom nivou. Postoje ljudi koji čekaju momenat da ga smene i reše se njegove diktature. Koje mere će on preduzeti mi ne znamo, ali to da se pod njegovom kontrolom nalazi oko 20.000 naoružanih - to je istina. Zato smo mi i napisali ovaj izveštaj, da privučemo pažnju na dešavanja u Čečeniji", kazala je Sokirjanska.
Prema mišljenju stručnjaka Međunarodne krizne grupe, da bi se Rusija i Čečenija zaštitile od novog žestokog konflikta, neophodno je da Vladimir Putin "obuzda Kadirova" da bi se Republika čvrsto integrisala u sastav Rusije i njen pravni poredak, da bi građanima koji tamo žive država obezbedila veću slobodu i sigurnost, kao i da republička vlast bude odgovorna prema svojim stanovnicima.