Autori: Rumunski servis Radija Slobodna Evropa i Oana Despa

Prošlo je skoro pola veka otkako je rumunski komunistički diktator Nikolae Čaušesku (Nicolae Ceausescu) odlučio da sagradi Dom Republike u srcu Bukurešta. To je trebalo da bude najveća zgrada u Evropi u to vreme. Preko 10.000 kuća je sravnjeno, transformišući projekat koji je prvobitno zamislio rumunski kralj Karol II u megalomanski poduhvat u severnokorejskom stilu.

Posle razornog zemljotresa magnitude 7,4 koji je 4. marta 1977. odneo živote 1.500 ljudi, Čaušesku je odlučio da ruševine u Bukureštu transformiše u monumentalni socijalistički trijumf. Verovao je da će obnova grada grandioznom arhitekturom simbolizovati pobedu socijalizma.

Danas je Dom Republike poznat kao Palata parlamenta. Završen je 1997. po procenjenoj ceni od 4,3 milijarde dolara. Zgrada u Bukureštu je s 4.098.500 tona među najtežim na svetu. To je ujedno i druga najveća administrativna zgrada na svetu, posle Pentagona.

Čaušeskuova ambicija da zacementira svoje mesto u istoriji kroz kolosalne građevinske projekte dovela je do raseljavanja više od 50.000 ljudi.

Sedam godina posle zemljotresa 1977. godine, na isti datum, srušena je kuća Kristijana Stoice Nikolaeskua (Christian Stoica Nicolaescu), praunuka rumunskog arheologa Stefana-Stoice Nikolaeskua (1878-1941). Nikolaesku se priseća da je video Čaušeskua kako ide ulicom mašući rukom i signalizirajući skoro rušenje njegove porodične kuće.

Tokom 80-ih, čitave ulice i kvartovi su nestali po Čaušeskuovoj direktivi. Da bi održala kontrolu, tajna policija je bila stacionirana u ciljanim naseljima dok su u potaji cirkulisali planovi za rušenje.

Čuvanje prošlosti zarad budućnosti

Dan Vartanian, građevinski inženjer jermenskog porekla, bio je u ranim dvadesetim kada je čuo glasine o Čaušeskuovoj kampanji za rušenje. Imao je foto-aparat iz tadašnje socijalističke Nemačke, Praktiku (Praktica), koja je, kako rekao, bila "najbolja kamera u to vreme".

Uprkos rizicima da bude oteran, zatvoren ili stavljen na crnu listu, Vartanian je fotografisao osuđena naselja.

"Želeo sam da sećanje na neka mesta za koja sam bio vezan – ostanu za mene, za sam Bukurešt".

Obično bi saznao nedeljama ranije dfa će doći buldožeri, pa bi započeo svoj tajni rad.

"Sve što sam fotografisao sam obradio, odnosno razvio sam film i preneo ga na papir, napravio sam laboratoriju u svojoj kuhinji, očigledno na mestu koje sam dobro mogao da zamračim", rekao je Vartanian.

Mnogo godina kasnije, Vartanian je počeo da postavlja svoje slike na internet. "Na moje iznenađenje, bio sam veoma uspešan", kaže on.

Malobrojni koji su se usudili da snime gradske pejzaže koji se brzo menjaju danas su vlasnici neprocenjivih istorijskih dokumenata. Njihove fotografije omogućavaju drugima da vide i rekonstruišu četvrti koje su uništene.

Revolucija 1989. godine

Rumunska revolucija 1989. i kasnije suđenje i pogubljenje Čaušeskua okončali su njegove velike planove. Mnoge detaljne mape i zapisi nestali su u potonjem haosu.

Poštovanje prošlosti

Uprkos razaranju velikih razmera, neka mala ostrva starih kuća i crkava uspela su da opstanu. Urbani arheolozi poput Kristijana Lipara-Vararua (Cristian Lipara-Vararu) posvećeni su dokumentovanju i deljenju priča o ovim preživelim strukturama i nestalim četvrtima.

Oslanjajući se na usmene priče, fotografije i nekoliko preostalih fizičkih tragova, oni rekonstruišu prošlost, otkrivajući neorganizovanu i često brutalnu prirodu rušenja.

"Rušenja su rađena u velikoj tajnosti, pa otuda i 'sumnjiva' dokumentacija. Nestale su mape koje su korišćene na gradilištu, kopije detaljnih planova uz beleške radnika. One bi pokazale pravu sliku uništenje", kaže Lipara-Vararu.

"Sada je sve što se istorijski rekonstruiše zasnovano na tragovima ili iskazima bivših stanovnika s porodičnih fotografija", dodaje on.

Lipara-Vararu nudi prezentacije i obilaske za edukaciju javnosti o izgubljenoj istoriji Bukurešta, osiguravajući da opstanu sećanje na ove četvrti naselja uprkos fizičkom brisanju.

Vartanian je, razmišljajući o svojim naporima da dokumentuje, izrazio jedno žaljenje. "Žao mi je što nisam napravio još slika", kaže on.