Ambasadori Rusije, Belorusije i Ukrajine u Beogradu prisustvovali su zajedničkoj sednici sekcija za Rusiju, Belorusiju, Ukrajinu i Kazahstan, koje rade u okviru Odbora za ekonomske odnose sa inostranstvom Privredne Komore Srbije i okupljaju ukupno 393 pre
Politika ili biznis: Ne(uspeh) Carinske unije sa državama ex SSSR-a
Da li Srbija kroz Carinsku uniju sa Rusijom, Belorusijom Kazahstanom i Ukrajinom traži nova izvozna tržišta ili se prilagođava političkim trendovima koji ova tržište sve otvorenije zagovaraju kao šansu i budućnost srpske privrede?
Predsednik Privredne komore Srbije Miloš Bugarin kaže da je okretanje ovim tržištima rezultat potrebe u uslovima težeg poslovanja i sve veće recesije.
„U ukupnom spoljnotrgovinskim prometom sa ove četri zemlje smo za 2011 godinu povećali izvoz za negde oko 35 odsto. Sa Rusijom je izvoz povećan za šezdeset posto. Potencijali su identifikovani, određene grane takođe. Ali ono što mi moramo da uradimo unutar naše zemlje je da postojeće proizvodne kapacitete osposobimo da možemo da odgovorimo visoko zahtevnom tržištu ove četiri zemlje kada je u pitanju sertifikat i uspunjavanje uslova”, kaže predsednik Privredne komore Srbije.
'Privrednici kažu da privreda prevashodno stvara okvire za politička povezivanja što u ovom slučaju nije najbolji primer', kaže predsednik kompanije Simpo Ljubodrag Ilkić.
Srbija je za prvih 10 meseci 2011. sa pomenutom carinskom unijom imala robnu razmena od 3,33 milijarde dolara što je daleko ispod nivoa saradnje sa evropskim partnerima.
Zagovarana politička saradnja sa zemljama ruskog lagera, koja se poslednjih godina sve glasnije čuje očigledno nije donela očekivane rezultate.
Privrednici kažu da privreda prevashodno stvara okvire za politička povezivanja što u ovom slučaju nije najbolji primer, kaže nam predsednik kompanije Simpo Ljubodrag Ilkić.
“Iz jednostavnog razloga jer ako imate dobru ekonomsku saradnju logično je da imate i visok nivo političke saradnje i obrnuto. Međutim da bi shvatili veličinu ovih tržiša, o kom se prostoru sa stotinama miliona ljudi, moramo takođe shvatiti da su to najprobirljivija tržišta na svetu. Rusko tržište je sada, što se tiče nameštaja najprobirljivije na svetu”, kaže predsednik Simpa.
Barter aranžmani
Privrednici po logici kapitala tragaju za novim tržištima. Direktor fabrike traktora IMT Slobodan Petrović sumnjičav je da će industrijska roba iz Srbije lako osvojiti tržište carinske unije, Rusije, Belorusije, Kazahsta i Ukrajine, jer su tamošnji zahtevi visoki a tehnološki uslovi u Srbiji još uvek vrlo slabi.
Traktori IMT-a
„Izvoza je jako malo i dosta je promena na ruskom tržištu. Ranije smi mi izvozili kroz „barter aranžmane”, to je potpuno drugačije. To su međudržavni odnosi. Sada se treba probiti, jer je rusko tržište mnogo drugačije nego što je bilo pre 20 ili 30 godina, kako ga pamte naši privrednici. Pitanje je šta mi možemo da ponudimo i u kojojim količinama tako velikom tržištu”, kaže oprezno direktor IMT Slobodan Petrović.
Pedeset posto trgovinske razmene Srbije odvija se sa zemljama Evropske unije, pre svega Nemačkom Italijom i Grčkom. Mogu li Rusija, Belorusija Kazahstan i Ukrajinom biti glavni oslonac privrede Srbije?
Okretanje ovim tržištima često se smatra rezultatom političkog zagovaranja privredne saradnje, koji vrlo često nisu u skladu sa proklamovanim zalaganjima.
„Ja to ne posmatram ko se kome i kako politički okreće. Ovo posmatram sa aspekta ekonomskih interesa, koji nesmeju ni jednog momenta biti izmanipulisani nekim političkim opredeljenjima. Razmišljam kao privrednik i ponašam se tako. Gde imamo privredni interes rukovođen profitom,
'Naravno takve carinske unije nedaju nikakve rezultate jer su to carinske unije na nekoliko hiljada kilometara udaljenosti', kaže Miroslav Prokopijević.
tamo i idemo”, kaže predsednik Privredne komore Miloš Bugarin.
Da li je samo recesija i nedolazak novca uslovio traganje za novim tržištima. Skup transport, nesigurnosti u naplati robe, složene carinske procedure i neravnopravnosti na tenderima su ambijent koji često prati poslovanje na ovim tržištima, priznaju to i srpski privrednici.
Ekonomista i profesor Miroslav Prokopijević podseća da Rusija takođe spada u važne partnere ali pre svega zbog uvoza energenata.
“Čim vi bežite od svojih najvećih spoljnotrgovinskih partnera, a to su Nemačka Italija, BiH, Crna Gora i tako dalje, to nije dobar znak. Naravno takve carinske unije nedaju nikakve rezultate jer su to carinske unije na nekoliko hiljada kilometara udaljenosti. Prema tome nema od toga nikakve vajde jer sve ove zemlje izuzev Rusije ne spadaju u prvih 30 partnera. To dovoljno govori”, kaže profesor Prokopijević.
Ipak ne treba izostaviti podatak da je trgovinski deficit sa pomenutim zemljama dostigao 1,54 milijarde dolara.
