Pre tačno 80 godina na čačanskom groblju podignut je Spomenik četiri vere iznad zajedničke grobnice u kojoj su sahranjeni posmrtni ostaci 920 vojnika obeju zaraćenih strana, različitih nacionalnih pripadnosti i veroispovesti, koji su od 1912. do 1918. godine izgubili život u Čačku i okolini. Na četiri strane spomenika stoje obeležja pravoslavlja, katoličanstva, islama i judaizma, po čemu je jedinstven u svetu. Svečanom obeležavanju ovog jubileja prisustvovali su predstavnici verskih zajednica, ambasada Rusije, Austrije, Turske i Češke, a Srbiju je predstavljao ministar bez portfelja Velimir Ilić.
O širokogrudosti i kosmopolitskom duhu ljudi koji su dvadesetih godina prošlog veka živeli u tadašnjoj varoši Čačku možda najbolje govori to što se svega devet godina nakon stravičnih razaranja koji je taj kraj doživeo tokom tri rata, rodila ideja o zajedničkoj kosturnici u koju bi bili preneti posmrtni ostaci vojnika svih zaraćenih strana, različitih nacionalnosti i veroispovesti.
"Ovaj spomenik narod ovog kraja izuzetno ceni i poštuje. Nikada, ni kada su bili ratovi i najteži dani za ovaj kraaj, ovde niko nije ništa oskrnavio", izjavio je ministar Velimir Ilić.
Inicijativu za podizanje spomenika pokrenule su žene Čačka, okupljene u sekciji FIDAK, koja se bavila pronalaženjem vojnika zaraćenih strana i prikupljanjem podataka o njima.
Spomen obeležje u obliku zarubljene kupe, na čijim stranama su postavljena četiri različita amblema od granita – pravoslavni i katolički krst, islamski polumesec i jevrejska šestokraka zvezda, projektovao je inženjer Isidor Janjić, a podigao Frančesko Berbelja.
Kada su Nemci 1941. godine zauzeli Čačak, naredili su da sa spomenika budu uklonjena obeležja judeizma i islama, podseća istoričarka Lela Andrić:
"Skinuti su od strane nemačkog okupatora, ali su ponovo vraćeni 2007. godine u okviru 24. Memorijala Nadežde Petrović."
Predstavnik beogradske nadbiskupije Gregor Hudek kaže za Radio Slobodna Evropa da je spomenik četiri vere zapravo podsetnik na slobodu.
"To bi trebalo da nas podseća kakve su posledice ako bogu govorimo ne, i kakve su ako mu kažemo da, kao u slučaju ovog spomenika sa četiri znaka. Tada je moguće i ovo što se događa tu: pomirenje, oproštaj i jedinstvo", konstatuje Hudek.
Za Seada Nesufovića iz Rijaseta islamske zajednice u Srbiji posebno je značajno to što su za podizanje spomenika zaslužne žene.
"Kada religijski posmatrate, groblje se ne gleda kao kraj, već kao početak večnosti. Eto, taj početak večnosti, gde se četiri simbola spajaju, izgradile su naše majke i zbog toga im treba reći veliko hvala", naglasio je Nesufović.
Diplomatski predstavnici zaraćenih strana u Balkanskim i Prvom svetskom ratu istakli su da je spomenik četiri vere kao simbol tolerancije i suživota putokaz za budućnost.
"Srbija i Austrija danas više nisu razdvojene kao što su bile pre 100 godina. Danas su zajedno i imaćemo zajedničku budućnost u ujedinjenoj Evropi", istakao je ambasadora Austrije u Srbiji Johanes Ajgner.