Brazilske vlasti su odbile pomoć koju su ponudile članice G7 za borbu protiv požara u Amazoniji, istovremeno pozivajući francuskog predsednika Emanuela Makrona da se "bavi svojim kolonijama".
One ističu da su u stanju da same ugase požare. Zbog poslednjih tenzija između Brazila i Francuske, upitna je ratifikacija trgovinskog sporazuma između EU i grupe južnoameričkih zemalja (Merkosur).
"Zahvaljujemo se (G7 na ponuđenoj pomoć) ali ta sredstva će biti potrebnija za pošumljavanje Evrope", napisao je Oniks Lorenzoni, šef kabineta brazilskog predsednika Žaira Bolsonara na blogu na portalu G1.
Francuski predsednik Emanuel Makron objavio je juče da će zemlje G7 izdvojiti 22 miliona dolara zemljama Amazonije za borbu protiv požara.
"Makron čak ne uspeva da izbegne predvidvidiv požar u crkvi koja je deo svetske baštine, a hoće da deli lekcije našoj zemlji," rekao je Lorenzoni aludirajući na požar u Notr Damu u Parizu 15. aprila.
On je dodao da Makron ima puno posla kod kuće i u francuskim kolonijama.
"Brazil je demokratska zemlja, slobodna i nikad nije imala kolonijalističko i imperijalističko ponašanje kao što je to moguće cilj Francuza Makrona", rekao je Lorenzoni.
Po njegovim rečima Brazil može da poduči "bilo koju državu" kako da zaštiti šume.
Bolsonaro je optužio Makrona za "nerazumne i bespredmetne napada na region Amazonije," te da "prikriva svoje namere iza ideje o 'savezu' članica G7".
Prihvaćena pa odbačena pomoć G7
Bolsonaro je prethodno rekao da njegovoj vladi nedostaju resursi za borbu protiv rekordnog broja požara.
Brazilski ministar ekologije Rikardo Sales je najpre ocenio da bi predložena međunarodna pomoć bila dobrodošla. Ali Bolsonaro se kasnije sastao sa nekoliko minsitara i šefom svog kabineta i promenio ton.
"Nikome nije potrebna nova inicijativa o Amazoniji", rekao je šef brazilske diplomatije Ernesto Araužo, i ukazao da već postoje mehanizmi pod pokroviteljstvom UN - Konvencija o klimi za finansiranje borbe protiv krčenja šuma i pošumljavanje.
Ministar odbrane Brazila je izjavio da su požari u Amazoniji pod kontrolom. Bolsonaro je odborio u petak angažovanje armije zbog rastućeg pritiska međunarodne zajednice.
Uključeno je 44 hiljada vojnika u gašenju požara te borbi protiv kršenja pravila u zaštiti životne sredine. Operacije armije su u toku u sedam brazilskih država na poziv lokalnih vlada za pomoć.
Kritike ekologa
Kritičari optužuju Bolsonara da je zbog njegove retorike protiv zaštite životne sredine ubrzano uništavanje šuma u Amazonu. Eksperti smatraju da je potrebna promena političkih prioriteta u Brazilu.
"Sredstva za finansiranje brazilske Agencije za zaštitu životne sredine su smanjena za 95 odsto ove godine, što je u suštini onemogućilo većinu aktivnosti koje je pokrenulo Ministarstvo poljoprivrede," kazao je za BBC Jadvinder Malhi, profesor ekosistema na Univerzitetu Oksford.
Sateliti su ove godine zabeležili rekordni broj, više od 41.000 požara u regionu Amazonije, od čega je više od polovine izbilo ovog meseca.
Požari su uobičajeni u Amazoniji tokom leta, ali su ove godine uvećani za 80 odsto, što se podudara sa dramatičnim smanjenjem kazni zbog kršenja pravila u zaštiti životne sredine.
Stručnjaci kažu da većinu požara izazivaju poljoprivrednici koji raščišćavaju postojeće poljoprivredne površine.
Makron je prošle sedmice opisao situaciji u ovoj regiji kao "međunarodnu krizu".
Nedovoljna pomoć G7
Lideri Grupe sedam privredno najrazvijenijih zemalja sveta dogovorili su se juče da odmah finansiraju fond od 22 miliona dolara kako bi se pomoglo zemljama u regionu Amazonije u borbi protiv šumskih požara i pokrenula dugoročna globalna inicijativa za zaštitu prašume.
Makron je izjavio da će sredstva biti odmah na raspolaganju – pre svega da se plati dodatni broj aviona za borbu protiv požara – te da će Francuska takođe "ponuditi konkretnu podršku armijama u zemljama regije".
Međutim, francuski ogranak međunarodne organizacije "Grinpis" okarakterisao je odgovor G7 kao "neadekvatan imajući u vidu hitnost i razmere ove ekološke katastrofe".
U međuvremenu, glumac Leonardo Di Kaprio je obećao pomoć od pet miliona dolara za zaštitu šuma u Amazoniji.
Kao najveće područje na svetu pod šumom, Amazoniju nazivaju"plućima planete", jer se u njoj stvara 16 odsto kiseonika i stoga je ključna za usporavanje globalnog zagrevanja.
Amazonska prašuma se prostire na 5.500.000 kvadratnih kilometara. Najveći deo – 60 odsto – nalazi se u Brazilu, u Peruu 13 procenata, Kolumbiji 10 odsto, a ostatak Amazonije se nalazi u Venecueli, Ekvadoru, Boliviji, Gvajani, Surinamu i Francuskoj Gvajani.
Takođe u ovoj regiji se nalazi tri miliona vrsta biljaka i životinja i živi oko million starosedelaca.
Upitan trgovinski sporazum EU-Merkosur
Predsednik Evropskog saveta Donald Tusk je izjavio da je teško zamisliti kako će EU ratifikovati dugo očekivani trgovinski sporazum sa zemljama Merkosura (Brazil, Argentina, Urugvaj, Paragvaj) – u situaciji kada Brazil i dalje ne čini dovoljno na suzbijanju požara.
Reč je o aranžmanu o kome su se dve strane dogovorile u junu, posle 20 godina pregovora, i obuhvata skoro 800 miliona potrošača i 18.000 milijardi evra bruto društvenog proizvoda (BDP).
EU i Merkosur su 2018. godine imale trgovinsku razmenu od 88 milijardi evra.
Predsednik Evropske komisije Žan Klod Junker je izjavio da je to najveći sporazum koji je EU do sada postigla, u trenutku velikih tenzija oko trgovine između SAD i Kine, što pokazuje da se "zalažemo za trgovinu zasnovanu na pravilima".
Bolsonaro je u junu nazvao dogovor "istorijskim" i "jednim od najvažnijih trgoviskih sporazuma svih vremena".
Evropska Unija je već najveći partner zemljama Merkosura kada je reč o investicijama, a drugi u trgovini robom.
Njime će se znatno promeniti poslovanje evropskih kompanija sa zemljama poput Brazila, koji je jedna od najzatvorenijih ekonomija u svetu.
Visoke carine u članicama Merkosura onemogućavalo je nadmetanje evropskih sa domaćim firmama.
Tarife na uvoz evropskih industrijskih proizvoda i automobile dostizale su i 35 odsto.
Istovremeno, južnoameričkim poljoprivrednicima će biti dostupnije evropsko tržište hrane, pre svega za povećanje izvoza govedine, šećera, piletine i drugih proizvoda.
Međutim, ekološke organizacije upozoravaju da će rast potražnje za poljoprivrednim proizvodima iz Južne Amerike "imati katastrofalne posledice po životnu okolinu sa obe strane Atlantika", pre svega na uništenje šuma u Amazoniji te ugrožavanja starosedelačkog stanovništva u toj regiji.
Uzgoj goveda najviše podstiče seču šuma, upozorava"Grinpis ".
Istovremeno, evropski poljoprivrednici strahuju od neravnopravne konkurencije.
Međutim, ovaj sporazum treba još da potvrde članice EU, što je upitno posle najnovijih tenzija u odnosima između francuskog i brazilskog predsednika.
Facebook Forum