U toku su naučna istraživanja Teslagrama, tehnologije sigurnosnih kartica napravljenih od sitnih fragmenata krila leptira, koji bi mogli da u budućnosti spreče falsifikovanje.

Na jednoj pres konferenciji u Nemačkoj 2014. godine, fotograf je uslikao nekoliko fotografija tadašnje nemačke ministarke odbrane Ursule fon der Lajen dok je razgovarala sa novinarima. Ubrzo nakon toga, haker pod pseudonimom „Starbug“ preuzeo je sa interneta te fotografije visoke rezolucije, zumirao ruke Ursule fon der Lajen, a zatim napravio repliku otiska prsta dovoljno preciznu za potencijalno otvaranje digitalnih uređaja - poput pametnog telefona ministarke odbrane.

Marija Mitrović Dankulov, naučnica sa Instituta za fiziku u Beogradu, pričom o hakeru "Starbug" ukazuje na slabosti savremenih bezbednosnih sistema, uključujući otiske prstiju, QR kodove i elektronske propusnice.

„Trenutno ne postoji sigurnosna oznaka koja se ne može kopirati“, rekla je Dankulov. Ali, tim fizičara sa beogradskog instituta je našao ključ u prirodi za koji veruju da ga nijedan haker ne može otključati.

Krila leptira prekrivena su sa čak 200.000 sićušnih ljuspica, koje su priljubljene jedna uz drugu poput crepova na krovu. Svako ko dodirne leptira ili moljca, osetio bi ove ljuspice kao „prašinu“ koja ostaje po vrhovima prstiju ili po odeći.

Istražujući ljuspice leptirovih krila pomoću izuzetno moćnog elektronskog mikroskopa, istraživač Dejan Pantelić je uvideo: Unutar svake male ljuspice nalazi se rešetka, neka vrsta mrežaste strukture, jedinstvene poput otiska prsta.

Godine 2015. rođena je ideja o „Teslagramima“, kako ih naziva tim fizičara iz Beograda. Pored Marije Mitrović Dankulov i Dejana Pantelića, u timu su Dimitrije Stepanenko i Nenad Vukmirović. Prototip bezbednosnog sistema nazvan je po velikom pronalazaču Nikoli Tesli.

Koncept je, objašnjava Dankulov, da se ljuspice leptirovih krila pričvrste na predmet, a da se zatim u bazu podataka unose tačni vizuelni detalji ljuspica, kako bi se proveravalo da predmet nije plagijat.

„Uzimimo primer da muzej želi da pozajmi veoma vredno umetničko delo nekoj galeriji“, priča Dankulov, „Trenutno, kada se to umetničko delo vrati, muzej mora da plati nekom stručnjaku kako bi se uverili da je ono što su dobili natrag originalno umetničko delo”.

Ako bi ta umetnina imala ljuspice leptirovih krila pričvršćene negde za svoju površinu, muzej bi mogao da koristi „čitač“ da proveri da li ljuspice odgovaraju bazi podataka za to umetničko delo.

Prirodni „bar kodovi“ su toliko sićušni i krhki da bi neovlašćeno rukovanje njima moglo učiniti vidljivu štetu. A pošto su ljuspice trodimenzionalne, kopiranje je nemoguće.

Ovaj primer zvuči kao nešto iz budućnosti - i jeste. Danas su „čitači“ Teslagrama - mali, ali moćni optički mikroskopi - još uvek u fazi razvoja, a beogradski naučnici moraju da prevaziđu nekoliko inženjerskih prepreka. Poput načina na koji se ljuspice mogu pričvrstiti na predmete kao što su umetnička dela, tako da se mogu lako očitati i da ne podležu oštećenjima.

Beogradski naučnici uspeli su da patentiraju tehnologiju za Teslagram, a srpska kompanija Vlatacom, koja se nedavno uključila u razvoj ove neobične tehnologije, trenutno testira Teslagram na elektronskim propusnicama koje koriste njihovi zaposleni.

Novija tehnologija olakšava mogućnost da se kopiraju elektronske kartice sa ključem, koje sve više koriste zaposleni za ulazak u prostorije kompanije. Ljuspice sa krila leptira omogućavaju da se pristupne kartice kompanije provere u bazi podataka ako postoji sumnja na prevaru.

Leptira ima u izobilju u Srbiji, a praktično sve vrste - uključujući i one koje se smatraju štetočinama, poput leptira kupusara - pogodne su za pravljenje Teslagrama. Beogradski naučnici hvataju ili kupuju lepršave insekte i hrane ih dok im se životni ciklus ne završi i prirodno uginu - obično u roku od nekoliko dana. Zatim počinje rad na vađenju ljuspica sa krila tajnim postupkom, a sitne čestice hitina završavaju suspendovane u rastvoru alkohola.

Fizičarka Marija Mitrović Dankulov veruje da će prva primena ove tehnologije najverovatnije biti u industriji visoke mode i luksuzne robe, koja vodi izgubljenu bitku sa široko rasprostranjenim sivim tržištem falsifikata. Ako bi modne kuće primenile Teslagrame, etikete sa ljuspicama krila leptira mogle bi se proveriti u otvorenoj bazi podataka.

Sićušni prirodni markeri takođe bi mogli olakšati preprodaju luksuznih predmeta.

„Na primer, kad kupite veoma skup sat“, kaže fizičarka, „ako biste hteli da ga prodate u budućnosti, morate da čuvate određene sertifikate o autentičnosti. Ali šta ako vam više ovi sertifikati neće biti potrebni? Šta ako neko može da samo proveri Teslagram oznaku na satu?"

Srpski tim pomno je pratio kako je za najnoviji model Ajfon (iPhone) pametnog mobilnog telefona najavljena funkcija makro objektiva koja omogućava snimanje fotografija izbliza u vrlo visokoj rezoluciji.

Ako se taj razvoj nastavi i pametni telefoni na kraju budu opremljeni mikroskopima, Dankulov kaže da ne bi bilo potrebe za specijalizovanim „čitačem“ da proverava Teslagrame.

To bi omogućilo da se čak i jeftina roba, poput lekova, označi Teslagramima i da potrošači lako provere autentičnost, rekla je fizičarka, uz ocenu da razvoj ove tehnologije „ima potencijal da promeni čitavu svetsku sigurnosnu industriju“.