Mahmut Bušatlija, ekonomista iz Beograda, za ‘Zašto?‘ objašnjava zbog čega je Kina zainteresovana za ekonomsko prisustvo na Zapadnom Balkanu kroz inicijativu za izgradnju infrastrukture koja uključuje 16 zemalja članica Evropske unije i onih koje to žele postati.
- Robe i usluge
Kad je u pitanju saradnja između balkanskih zemalja i Kine mislim da je najbolje to posmatrati kroz format 16 plus 1, saradnju sa 16 zemalja centralne i istočne Evrope kojoj pripadaju i ove balkanske zemlje.
Tu je situacija takva da vi imate jedan broj evropskih zemalja koje su već u Evropskoj uniji i jedan broj onih koji čekaju da tu budu.
Kina ima jednu vrlo ozbiljnu karaketeristiku međunaordne ekonomije a to je da oni imaju jedan kontinuitet koji traje desetinama godina kad se već odluče za određenu ekonomsku politiku prema inostranstvu.
Na svakom od godišnjih sastanaka, aktuelni predsjednik kineske vlade je saopštavao ovim zemljama, dakle tih 16 zemalja, da je njihov strateški interes izvoz roba i usluga, ne investiranje u lokalne ekonomije, nego prosto izvoz.
- Podrška
Normalno da oni to podržavaju kao i svaka zemlja koja ima mogućnosti da stvara određene količine novca koje može da raspoređuje u investiranje razvoja.
Oni imaju ExIm banku i ta ExIm banka prati njihovu industriju koja izlazi van zemlje, njihove uslužne djelatnosti koje izbore van zemlje i praktično saradnja sa ovih 16 zemlaja se svodi isključivo na kreditiranje njihovih radova i njihove opreme.
Čak i Željezara u Smederevu, koja je kupljena sa kineske strane teško se može smatrati investicijom jer je to prosto logistička podrška njihovim projektima koji su im obećani i već ugovoreni u Srbiji.
- Dva dana
Kada su Austrijanci gradili most preko Ade u Beogradu, onda je sav čelik došao iz Kine, kada Kinezi grdaili most između Zemuna i ničega isto tako je sav čelik došao iz Kine.
Dakle, njima se isplati zbog Koridora 11 20 i nešto mostova i dosta radova u zaštiti samog auto puta, oni bočni odbojnici koji su čelični i sve ostalo, kad se to sve sabere, njima je mnogo zgodnije kupiti jednu željezaru i imati dobru logistiku jer ne moraju šest mjeseci ranije da planiraju i da naručuju iz Kine nego mogu to da urade i dva dana ranije i iz Smeredreva će dobiti sve što im treba.
Dakle, teško je reći da Kinezi ovdje nešto ulažu.
- Posrednik
Oni imaju bilateralne odnose koji su van ovog formata 16+ 1 vi tu se posjavljuju i direktne investicije.
Dakle svi oni koji nisu u tom formatu, nisu u Evropi, teško mogu računati na tu priču da Kina preko Balkan ulazi u Evropu.
Ona je duboko ušla u Evropu činjenicom da je Evropa izmjestila u Kinu u posljednjih 30 godina gotovo svu svoju proizvodnju.
Evropa je aprolutno vrlo, vrlo visoko integrisana sa Kinom i Kini nije problem da investira u Evropu i ne treba joj posrednik.
- Troškovi
Naraočito mi nismo, Balkan, na putu svile, to bi morali da utuvimo sebi u glavu jer jednom kad kineska roba stigne u luku Pirej ili u solunsku luku ona je već na teritoriji Evrope.
Besmisleno je da izlazi sa teritorije Evrope i prolazi preko Makedonije i Srbije da bi se vratila u Mađarsku ili u Hrvatsku jer to traje duže, košta mnogo više van nekog jedinstvenog fiskalnog sistema pa je veliko pitanje može li se povratiti PDV, recimo, ili nešto slično.
Tako da to što ima nešto malo više kilometara ako idu prugom preko Bugarske i Rumunije da bi došli do Mađarske, to se vrlo lako kompenzira u sniženju troškova.
- Pogodba
Nije strano nijednoj od evropskih zemalja da ustupaju radove bez tendera, pogotovo što vi ne možete privatnom sektoru da nametnete principe javne nabavke.
Kinezi, ukoliko rade sa privatnim firmama, a većina ekonomskih aktivnosti na Zapadnom Balkanu i Evropi je prakticno privatna, vi tu ne možete namtenuti ništa ukoliko hoće Kinezi i privatna kompanija direktnu pogodbu.
