Oružani obračuni u glavnom gradu Burkine Faso nastavljeni su u subotu, 1. avgusta, dan nakon što je grupa vojnih oficira zbacila potpukovnika Pola Anrija Sandaoga Damibe koji je preuzeo vlast u puču pre devet meseci.
Putevi u prestonici Uagaduguu su i dalje blokirani i njime patrolira veliki broj vojnika. U internoj analizi Evropske unije u koju je imao uvid koju je pregledao Asošiejted pres navodi se da je u gradu "nenormalno kretanje vojske".
Međunarodna zajednica osudila je svrgavanje Damibe koji je zbacio demokratski izabranog predsednika države u januaru.
Afrička unija i blok regiona Zapadne Afrike poznat kao ECOVAS oštro su kritikovali razvoj događaja.
"ECOVAS smatra da je ovo novo preuzimanje vlasti neprikladno u trenutku kada je postignut napredak", rekao je blok, navodeći nedavni sporazum koji je Damiba sklopila da se vrati na ustavni poredak do jula 2024.
Sjedinjene Države su navele da su "duboko zabrinute" događajima u Burkini Faso i ohrabrile svoje građane da ograniče kretanje u zemlji.
"Pozivamo na povratak smirenosti i uzdržanosti svih aktera", rekao je portparol State Departmenta.
Nakon preuzimanja vlasti, Damiba je obećao da će okončati islamsko ekstremističko nasilje koje je primoralo 2 miliona ljudi da napuste svoje domove u Burkini Faso.
Međutim, grupa oficira na čelu sa kapetanom Ibrahimom Traoreom rekla je u petak da Damiba nije sposoban da ostvari obećanje ciljeve i da je smenjen sa mesta privremenog predsednika.
Nije poznato gdje se nalazi potpukovnik Damiba.
Novo rukovodstvo hunte saopštilo je da će angažovati "sve snage da se ponovo fokusiraju na pitanje bezbednosti i obnavljanje integriteta naše teritorije".
Ali ostaje da se vidi da li hunta može da okončna krizu. U subotu je već rasla zabrinutost da će najnovija politička nestabilnost dodatno odvući pažnju vojske i omogućiti džihadistima da ojačaju kontrolu nad sve većim delovima nekada mirne zemlje.
Ranije ovog meseca, Damiba se obratio naciji poručivši da su "naši napori počeli da daju plodove na vojnom operativnom nivou". Samo dva dana kasnije, bomba pored puta pogodila je vojni konvoj na severu, ubivši najmanje 35 ljudi.
Ove nedelje najmanje 11 vojnika je ubijeno, a 50 civila je nestalo nakon što su naoružani ljudi napali konvoj za snabdevanje u Gaskindeu, komuni u provinciji Soum u Sahelu.
"Suočeni sa stalnim pogoršanjem bezbednosne situacije, mi, oficiri i mlađi oficiri nacionalnih oružanih snaga, bili smo motivisani da preduzmemo akciju sa željom da zaštitimo bezbednost i integritet naše zemlje", navodi se u saopštenju od petka koje je pročitao portparol hunte kap. Kisvendsida Farouk Azaria Sorgho.
"Biće sazvan sastanak radi usvajanja nove prelazne ustavne povelje i izbora novog predsednika Burkine Faso, bilo civilnog ili vojnog", navodi se u saopštenju.
Događaji u petak podsećaju na slične u zapadnoj Africi, poput državnog udara u Maliju u avgustu 2020. pokrenuvši seriju vojnih udara u regionu. Mali je takođe doživeo drugi državni udar devet meseci nakon svrgavanja njegovog predsednika u avgustu 2020. godine, kada je vođa hunte uklonio partnere u civilnoj tranziciji ostavši sam na vlasti.
Krisogone Zugmor, predsednik Pokreta za ljudska prava Burkine Faso, nazvao je poslednje svrgavanje "vrlo žalosnim", rekavši da nestabilnost neće pomoći u borbi protiv islamskog ekstremističkog nasilja.
"Kako se možemo nadati ujedinjenju ljudi i vojske ako ovu drugu karakterišu tako ozbiljne podele", rekao je Zougmore.
"Vreme je da ove reakcionarne i političke vojne frakcije prestanu da vode Burkinu Faso besciljno", istakao je Zougmore.
