Vlada Srbije je od oko 20 zahteva za službena putovanja u inostranstvo odborila samo jedan i to ministru finansija Lazaru Krstiću, koji treba da putuje u Vašington, na godišnje zasedanje Međunarodnog monetarnog fonda i Svetske banke. Rezultat je to neobično oštre prozivke predsednika Vlade i ministara od strane vicepremijera Aleksandra Vučića. Hoće li to ostati tek pokazna vežba Vučićeve strogoće koja će se time i završiti ili će akteri službenih putovanja novac siromašnih građana prestati da čerupaju kao Alajbegovu slamu – tek ostaje da se vidi, kažu sagovornici Radija Slobodna Evropa.
Da se ovako više ne može putovati, poručio je prvi potpredsednik Vlade Aleksandar Vučić, obraćajući se i premijeru i ostalim ministrima na sednici Vlade Srbije:
“I odmah da kažem i vama, predsedniče Vlade, i svima ostalima, da vam tačka osam neće proći, pa makar niko ne otuputovao u inostranstvo – od ministra inostranih poslova pa nadalje. Već peti put vidim enorman broj ljudi za koje pojma nemam zašto idu u inostranstvo..., i kad pročitam, i kad Odbor odredi pre sednice Vlade, i dalje ne razumem zašto troše tolike pare...”
Neskriveno iziritiran brojem i troškovima službenih putovanja, vicepremijer je na sednici Vlade najavio ukidanje tih navika dugog trajanja. Nešto ranije izneo je frapantan podatak da se u srpskim ministarstvima godišnje spiska oko 40 miliona evra samo za službena putovanja, još toliko na reprezentacije i 10 miliona na dnevnice. Osvrnuće se, obećao je Vučić, i pitanje službenih automobila, kojih ima više od 50 000, pri čemu niko ne zna za šta se sve koriste i koliko košta njihovo održavanje.
Dragana Žarković Obradović, direktorka Balkanske istraživačke mreže za Srbiju, kaže da je Vučićev istup na sednici Vlade delovao neobično, gotovo kao incident, i objašnjava zašto:
”To je zvučalo kao incident koji ja verujem da je većina ljudi pozdravila, pre svega zato što vlada velika fama oko tih službenih putovanja. Ja mislim da je to prvenstveno zbog toga što ne postoji bilo kakva analiza toga kakvi su zaista efekti i kakva je potreba za tim putovanjima. To je deo posla Vlade koji ostaje mimo očiju javnosti. Često se službena putovanja koriste i kao način da se službenici nagrade, kao i da se kroz dnevnice povećaju plate koje su u javnom sektoru relativno male. Dakle, u principu, veliko je pitanje koliko tih službenih putovanja zaista ima osnov”, kaže naša sagovornica koja poseća i da nijedna institucija do sada nije analizirala i kontrolisala svrsishodnost službenih putovanja.
“Kada vrši reviziju nekog državnog organa, pri čemu to radi samo na računovodstvenom nivou, državni revizor se, između ostalog, bavi i time da li su neka sredstva potrošena u skladu sa pravilnikom; to je radio i kad su u pitanju sredstva trošena na službena putovanja, pa se možemo setiti da je u izveštaju DRI bilo dosta i priča o putovanjima Vuka Jeremića, što je jedno vreme bilo aktuelno u medijima. Međutim, analizom svrsishodnosti službenih putovanja nijedna institucija se do sada nije bavila”, podvlači Žarković.
Državna revizorska institucija je pre pola godine počela da radi analizu svrsishodnosti koja se odnosi na upotrebu službenih automobila, što je takođe na sednici Vlade bila jedna od tema, u sličnom tonu kritikovana od strane prvog vicepremijera, podseća naša sagovornica i dodaje da je ne iznenađuje da se ne zna način upotrebe službenih vozila u zemlji koja ne zna ni koliko ljudi tačno zapošljava. A kad je u pitanju regulisanje službenih putovanja, Dragana Žarković nije preveliki optimista:
“Ono što bi trebalo da postane jedna demokratska tekovina – to je upravo analiza rezultata potrošenog novca. To je jedan nivo na kome mi još uvek nismo i trebaće dosta vremena dok do njega dođemo.”
RSE: Uprkos bukvici koju je premijeru i ministrima očitao vicepremijer?
“Meni je delovalo kao da bi oni iz straha bili spremni na taj korak koji bi mogao da dovede do nekih efekata, ali ti su efekti vrlo ograničeni i kratkoročni i ako se ta stvar sistemski ne reši, naravno da će biti limitiran domet tog jučerašnjeg događaja”, ocenjuje naša sagovornica.
Dragan Dobrašinović iz Koalicije za nadzor javnih finansija povodom ovog Vučićevog istupa ma nekoliko utisaka:
“Taj istup ili nastup zvučao je zanimljivo i može se posmatrati najmanje iz dva ugla. Prvi, koji mi se čini važnim, jeste neka vrsta dominantne moći koju je Vučić demonstrirao u odnosu na aktuelnog premijera; sam ton i način na koji mu se obratio pokazuje kakvi su odnosi moći u okviru vladajuće koalicije. S druge strane, to možemo posmatrati i kao jedan prilično dramatičan i patetičan izliv političara koji se obraća javnosti, meni je to najviše na to naličilo, a treće, moža ovo i jeste – videćemo u narednom periodu – nagoveštaj promena u odnosu prema javnim resursima, javnim fondovima i javnoj potrošnji. Zaista, ovo što se dešava u Srbiji, u svim aspektima, pa naravo i u aspektu troškova za službena putovanja, jeste prevršilo svaku meru pristojnosti. Ako ovo bude praćeno koracima koji idu ka rezanju toškova vezanih za sva suvišna putovanja i sve ostalo što je suvišno i ka racionalizaciji upravljanja javnim fondovima, onda će, a ja se nadam da će tako biti, to demantovati ono moje drugo uverenje, odnosno, onaj najjači utisak da je to, ipak, jedno populističko obraćanje, pre svega javnosti”, kaže Dobrašinović.
Mediji su se dovijali da saznaju šta je vicepremier rekao premijeru i ministrima kada su novinari i kamere otišli sa sednice Vlade, pa su neki preneli da je od dvadeset članova Kabineta koliko ih je bilo na spisku za putovanja u inostranstvo, dozvolu dobio samo ministar finansija Lazar Krstić.
Dragana Žarković Obradović ne vidi bilo kakav valjan razlog isključivanja javnosti sa tog dela sednice:
“Što se mene tiče, ja bih volela da sam imala priliku da to vidim. Vučićeva najava da će se o tome ponovo razgovarati kada se budu ugasile kamere u principu je moglo da znači najavu da će se o tome govoriti u jednom drugačijem tonu koji nije za javnost, ali takođe može da znači i da se na tome cela priča faktički završila, odnosno, da je poslužila samo kao pokazna vežba za javnost o tome da se vodi računa o tome kako se troše sredstva građana, bez nekih daljih koraka i rezultata u tom smislu”, ocenjuje ona.
A kako građani komentarišu ogromne troškove za službena putovanja pitala je sugrađane u Priboju naša Danica Gudurić:
Da se ovako više ne može putovati, poručio je prvi potpredsednik Vlade Aleksandar Vučić, obraćajući se i premijeru i ostalim ministrima na sednici Vlade Srbije:
“I odmah da kažem i vama, predsedniče Vlade, i svima ostalima, da vam tačka osam neće proći, pa makar niko ne otuputovao u inostranstvo – od ministra inostranih poslova pa nadalje. Već peti put vidim enorman broj ljudi za koje pojma nemam zašto idu u inostranstvo..., i kad pročitam, i kad Odbor odredi pre sednice Vlade, i dalje ne razumem zašto troše tolike pare...”
Neskriveno iziritiran brojem i troškovima službenih putovanja, vicepremijer je na sednici Vlade najavio ukidanje tih navika dugog trajanja. Nešto ranije izneo je frapantan podatak da se u srpskim ministarstvima godišnje spiska oko 40 miliona evra samo za službena putovanja, još toliko na reprezentacije i 10 miliona na dnevnice. Osvrnuće se, obećao je Vučić, i pitanje službenih automobila, kojih ima više od 50 000, pri čemu niko ne zna za šta se sve koriste i koliko košta njihovo održavanje.
Dragana Žarković Obradović, direktorka Balkanske istraživačke mreže za Srbiju, kaže da je Vučićev istup na sednici Vlade delovao neobično, gotovo kao incident, i objašnjava zašto:
”To je zvučalo kao incident koji ja verujem da je većina ljudi pozdravila, pre svega zato što vlada velika fama oko tih službenih putovanja. Ja mislim da je to prvenstveno zbog toga što ne postoji bilo kakva analiza toga kakvi su zaista efekti i kakva je potreba za tim putovanjima. To je deo posla Vlade koji ostaje mimo očiju javnosti. Često se službena putovanja koriste i kao način da se službenici nagrade, kao i da se kroz dnevnice povećaju plate koje su u javnom sektoru relativno male. Dakle, u principu, veliko je pitanje koliko tih službenih putovanja zaista ima osnov”, kaže naša sagovornica koja poseća i da nijedna institucija do sada nije analizirala i kontrolisala svrsishodnost službenih putovanja.
“Kada vrši reviziju nekog državnog organa, pri čemu to radi samo na računovodstvenom nivou, državni revizor se, između ostalog, bavi i time da li su neka sredstva potrošena u skladu sa pravilnikom; to je radio i kad su u pitanju sredstva trošena na službena putovanja, pa se možemo setiti da je u izveštaju DRI bilo dosta i priča o putovanjima Vuka Jeremića, što je jedno vreme bilo aktuelno u medijima. Međutim, analizom svrsishodnosti službenih putovanja nijedna institucija se do sada nije bavila”, podvlači Žarković.
Državna revizorska institucija je pre pola godine počela da radi analizu svrsishodnosti koja se odnosi na upotrebu službenih automobila, što je takođe na sednici Vlade bila jedna od tema, u sličnom tonu kritikovana od strane prvog vicepremijera, podseća naša sagovornica i dodaje da je ne iznenađuje da se ne zna način upotrebe službenih vozila u zemlji koja ne zna ni koliko ljudi tačno zapošljava. A kad je u pitanju regulisanje službenih putovanja, Dragana Žarković nije preveliki optimista:
“Ono što bi trebalo da postane jedna demokratska tekovina – to je upravo analiza rezultata potrošenog novca. To je jedan nivo na kome mi još uvek nismo i trebaće dosta vremena dok do njega dođemo.”
RSE: Uprkos bukvici koju je premijeru i ministrima očitao vicepremijer?
“Meni je delovalo kao da bi oni iz straha bili spremni na taj korak koji bi mogao da dovede do nekih efekata, ali ti su efekti vrlo ograničeni i kratkoročni i ako se ta stvar sistemski ne reši, naravno da će biti limitiran domet tog jučerašnjeg događaja”, ocenjuje naša sagovornica.
Dragan Dobrašinović iz Koalicije za nadzor javnih finansija povodom ovog Vučićevog istupa ma nekoliko utisaka:
“Taj istup ili nastup zvučao je zanimljivo i može se posmatrati najmanje iz dva ugla. Prvi, koji mi se čini važnim, jeste neka vrsta dominantne moći koju je Vučić demonstrirao u odnosu na aktuelnog premijera; sam ton i način na koji mu se obratio pokazuje kakvi su odnosi moći u okviru vladajuće koalicije. S druge strane, to možemo posmatrati i kao jedan prilično dramatičan i patetičan izliv političara koji se obraća javnosti, meni je to najviše na to naličilo, a treće, moža ovo i jeste – videćemo u narednom periodu – nagoveštaj promena u odnosu prema javnim resursima, javnim fondovima i javnoj potrošnji. Zaista, ovo što se dešava u Srbiji, u svim aspektima, pa naravo i u aspektu troškova za službena putovanja, jeste prevršilo svaku meru pristojnosti. Ako ovo bude praćeno koracima koji idu ka rezanju toškova vezanih za sva suvišna putovanja i sve ostalo što je suvišno i ka racionalizaciji upravljanja javnim fondovima, onda će, a ja se nadam da će tako biti, to demantovati ono moje drugo uverenje, odnosno, onaj najjači utisak da je to, ipak, jedno populističko obraćanje, pre svega javnosti”, kaže Dobrašinović.
Mediji su se dovijali da saznaju šta je vicepremier rekao premijeru i ministrima kada su novinari i kamere otišli sa sednice Vlade, pa su neki preneli da je od dvadeset članova Kabineta koliko ih je bilo na spisku za putovanja u inostranstvo, dozvolu dobio samo ministar finansija Lazar Krstić.
Dragana Žarković Obradović ne vidi bilo kakav valjan razlog isključivanja javnosti sa tog dela sednice:
“Što se mene tiče, ja bih volela da sam imala priliku da to vidim. Vučićeva najava da će se o tome ponovo razgovarati kada se budu ugasile kamere u principu je moglo da znači najavu da će se o tome govoriti u jednom drugačijem tonu koji nije za javnost, ali takođe može da znači i da se na tome cela priča faktički završila, odnosno, da je poslužila samo kao pokazna vežba za javnost o tome da se vodi računa o tome kako se troše sredstva građana, bez nekih daljih koraka i rezultata u tom smislu”, ocenjuje ona.
A kako građani komentarišu ogromne troškove za službena putovanja pitala je sugrađane u Priboju naša Danica Gudurić: