Bugarska i Rumunija mogle bi da postanu punopravne članice Šengenske zone od početka 2025. godine, saopštila je Mađarska u petak, dodajući da će konačna odluka biti doneta na sastanku ministara unutrašnjih poslova EU u decembru.
Dve istočnoevropske ušle su u Evropsku uniju 2007, ali nisu bile u Šengenskoj zoni bez granica sve do marta, kada su granične kontrole ukinute za pomorski i vazdušni saobraćaj.
Kopnene granične kontrole ostale su na snazi zbog protivljenja prvenstveno Austrije, koja je dugo blokirala ulazak u šengenski prostor za dve zemlje zbog zabrinutosti oko ilegalnih migracija.
Posle sastanka ministara unutrašnjih poslova Austrije, Bugarske, Mađarske i Rumunije u Budimpešti u petak, Austrija je povukla svoje protivljenje, otvorivši put za konačnu odluku na samitu ministara unutrašnjih poslova EU u decembru.
Mađarski ministar unutrašnjih poslova Šandor Pinter (Sandor) rekao je u petak da su Rumunija i Bugarska, koje se graniče sa zemljama van EU, sada "korak bliže ka tome da postanu punopravne članice Šengena".
Dodao je da postoji "jasna prilika" da se proces završi do kraja godine i da će zemlje morati zajedno da pošalju najmanje 100 graničara na granicu između Bugarske i Turske.
Komesarka EU za unutrašnje poslove Ilva Johanson (Ylva Johansson), koja je takođe učestvovala na sastanku, rekla je u video snimku objavljenom na mreži X: "Ovo je sjajan dan za ostvarivanje pune slobode za sve građane Bugarske i Rumunije u šengenskom prostoru i ja sam danas veoma srećna."
Rumunski premijer Marsel Čolaku (Marcel Ciolacu) najavio je u ponedeljak da će se dve zemlje pridružiti šengenskom prostoru sledeće godine, ali je sastanak u Budimpešti četiri ministra unutrašnjih poslova, opisao kao "ključan".
Čolaku je rekao da će holandski parlament – koji se protivio pridruživanju Bugarske – takođe morati da odobri dokument.
Rumunija i Bugarska su na glavnim rutama za ilegalnu trgovinu oružjem i drogom, kao i za trgovinu ljudima, ali je Evropska komisija posle detaljne istrage saopštila da one ispunjavaju sve šengenske uslove.
Rumunija je protivljenje Austrije opisala kao neopravdano, pozivajući se na podatke granične agencije Fronteks (Frontex) koji pokazuju da su ilegalni migranti uglavnom ušli u EU sa Zapadnog Balkana, a ne iz Rumunije.
Šengenska zona je uspostavljena 1985. Pre delimičnog prijema Bugarske i Rumunije, činile su je 23 od 27 zemalja članica EU, zajedno sa Švajcarskom, Norveškom, Islandom i Lihtenštajnom.
Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen (von der Leyen) napisala je na X da dve zemlje "u potpunosti pripadaju šengenskom prostoru".
"Pozdravljam pozitivan ishod neformalnih razgovora u Budimpešti danas... Neka 2025. Šengen bude snažniji", rekla je ona.
