Partija desnog centra GERB bivšeg premijera Bojka Borisova je pobednik bugarskih parlamentarnih izbora, pokazuju prvi preliminarni rezultati 27. oktobra.
GERB je osvojio 25 odsto glasova, što je za oko 10 odsto više od reformističke koalicije stranke Nastavljamo promene i desničarske Demokratske Bugarske.
Konačni rezultati se očekuju u ponedeljak, a ako se preliminarni podaci pokažu kao tačni, Borisov će dobiti mandat za formiranje svoje četvrte vlade, ali će morati da uđe u koaliciju kako bi oformio kabinet.
Politički analitičari predviđaju da bi čak i ovi rezultati, koji se ne razlikuju značajno od prethodnih šest izbora održanih u poslednje tri godine, mogli da dovedu do novog glasanja.
Na poslednjim izborima održanim u junu nije bilo jasnog pobednika, a sedam grupa izabranih u parlament nisu bile u stanju da sastave održivu koaliciju.
Posmatrači sugerišu da će današnje glasanje dovesti do težih pregovora između grupa u parlamentu, posebno pošto se predviđa da će ih biti devet.
Serija neuspešnih izbora imala je ozbiljan uticaj na bugarsku ekonomiju i njenu spoljnu politiku.
Zemlja rizikuje da izgubi milijarde evra u fondovima EU za oporavak zbog nedostatka reformi.
Potpuna integracija u otvorenu šengensku zonu i pridruživanje evrozoni će verovatno biti dodatno odloženi.
Umor birača i razočaranje u političare stvorili su okruženje u kojem radikalni politički glasovi, potpomognuti široko rasprostranjenim ruskim dezinformacijama, uspešno potkopavaju javnu podršku demokratskom procesu i povećavaju popularnost proruskih i ekstremno desničarskih grupa.
Takve alarmantne signale analitičari dešifruju kao moguće motive partijama sa oba kraja političkog spektra da traže rešenje zasnovano na pragmatičnim kompromisima.
Glavna proruska stranka u Bugarskoj, Vazrazdane, za koju su anketari predviđali da će postati druga po veličini grupa u zakonodavnom telu, očigledno je postigla slabiji rezultat.
Krajnje desničarska, ultranacionalistička i populistička partija zahteva da Bugarska ukine sankcije Rusiji, prestane da pomaže Ukrajini i održi referendum o članstvu u NATO.
Grupa je do sada bila izolovana u parlamentu i nema novih znakova budućeg partnerstva.
Ali u slučaju da glavne stranke u zakonodavnom telu ne uspeju da reše ćorsokak, privlačnost Vazrazdana i drugih sličnih grupa mogla bi se povećati i postaviti prepreke na bugarskom prozapadnom putu.
Ko će biti kandidat za premijera?
GERB je najavio da će Borisov biti njihov kandidat za premijera, ako osvoje najmanje 80 od ukupno 240 mesta u parlamentu.
Reformistička prozapadna koalicija "Nastavimo promene/Demokratska Bugarska", koja je trenutno drugoplasirana, ističe da neće podržati Borisova za premijera i zahtevaju nezavisnog kandidata sa snažnom antikorupcijskom agendom kako bi podržali vladu.
Ovo su sedmi izbori u protekle tri godine, nakon što je Borisov podneo ostavku, jer su veliki antikorupcijski protesti srušili njegovu vladu.
Od tada je GERB pobedio na pet od sedam izbora, ali nikada nije imao dovoljno glasova da sam formira parlamentarnu većinu i nije uspeo da pridobije podršku drugih stranaka.
Na izborima u junu zabeležen je najniži nivo izlaznosti birača ikada u postkomunističkoj Bugarskoj, samo 34 posto.
I ovi izbori održani 27. oktobra, kako se ocenjuje, daju slabe nade da će okončati politički zastoj u najsiromašnijoj državi Evropske unije (EU).
Na izborima su učestvovale 22 stranke i devet koalicija.
