Piše: Elica Simeonova
Petja je odlučila da napusti svog muža dok se šćušćurila s njihovim detetom u njihovoj kući dok je on napolju divljao, bacajući i lomeći predmete u naletu ekstremnog besa, piše redakcija Radija Slobodna Evropa na engleskom jeziku.
Petja, što nije njeno pravo ime, rekla je da ju je muž godinama psihički i fizički maltretirao i zlostavljao, uključujući i seksualno. Gledala je i kako tuče i kinji njihovo dete. Petja je rekla da je koristio njene strahove da bi je kontrolisao. Njen bivši partner i do dan danas se nije suočio s krivičnom optužbom.
Petja je za bugarski servis RSE-a rekla da je bilo teško doneti odluku o odlasku pre više godina, kada je imala 38 godina. "Tada nisam imala posao, što je dodatno pogoršalo situaciju – bila sam bez novca, stana, s detetom", ispričala je nedavno.
Dobrobit njihovog deteta, koje je tada imalo tri godine, nateralo je Petju da konačno napusti svog muža, čak i da odustane od bilo kakvog prava na njihov dom i drugu imovinu kako bi ubrzala i olakšala postupak razvoda.
"Jedina poteškoća u brakorazvodnoj parnici bila je to što sam morala ponovo da se sretnem s tim čovekom", rekla je ona. Razvod, međutim, nije značio kraj svim zlostavljanjima. U stvari, na neki način se ono i pogoršalo.
"Nakon što sam se odselila i razvela, psihičko maltretiranje je postalo još gore. Proganjao me je, pokušavao da otme dete, pretio da će me ubiti. Stalno sam se plašila – i za život i za moje najmilije. Krila sam se i retko sam izlazila iz kuće", rekla je ona.
Veruje se da je Petja jedna od hiljada žena u Bugarskoj koje su izložene porodičnom nasilju. To je samo procena, jer nijedna državna agencija ne prikuplja te informacije, što podvlači ono što neki analitičari smatraju neuspehom vlasti u ozbiljnom suočavanju s tim pitanjem.
Prema podacima organizacija za prava žena u Bugarskoj na osnovu medijskih izveštaja, 15 žena je umrlo ove godine od nasilja u porodici. Poslednji takav slučaj dogodio se u septembru, kada je 30-godišnju Evgeniju navodno nasmrt zadavio njen suprug, koji se sada u Sofiji suočava s optužbama za ubistvo.
Iako je Bugarska potpisala Istanbulsku konvenciju, tek treba da ratifikuje taj najsveobuhvatniji međunarodni sporazum o ljudskim pravima o sprečavanju i borbi protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici.
'Ogromna trauma'
Prve godine njihovog braka nisu nagovestile šta će uslediti, rekla je Petja, govoreći kao da je ispunjena srećnim uspomenama. "Nikad mi nije palo na pamet da bi moglo da mi se dogodi ovako nešto (nasilje u porodici)."
Međutim, jednog dana Petja je osetila promenu u svom mužu kada ju je provozao u svom novim automobilu.
"Bojim se da vozim velikom brzinom. Kupio je nov auto i jednog dana smo izašli samo da ga isprobamo. Ali kada sam ušla u auto, on je zaključao vrata i onda krenuo da vozi, sve brže i brže. Osetila sam bespomoćnost, paniku i obamrlost", rekla je Petja za RSE. "Znajući za moj najveći strah, iskoristio ga je i pokazao svoju moć, ignorišući moje molbe (da uspori). Dok sam plakala, ništa nije uradio."
Posle razvoda Petja je bila zasuta različitim oblicima uznemiravanja od strane bivšeg muža koji nije odustao ni kada mu je sud uveo zabranu prilaska. "Uznemiravanje telefonom, uhođenje, pretnje, sve to mi je uskratilo šansu da živim normalnim životom", rekla je Petja, prepričavajući jedan posebno jeziv trenutak kada se pojavio u njenoj kući i pokušao da je istera.
"Trauma je ogromna. I danas kada pričam o tome šta se desilo, plačem i još uvek osećam da bi ga nešto moglo isprovocirati i da će se maltretiranje nastaviti", dodala je Petja.
Kada je odlučila da napusti muža, Petja je pozvala telefonsku liniju za žrtve porodičnog nasilja, prvi put kada je smogla hrabrosti da to učini.
"Jednom sam bila u takvoj panici da sam, dok sam bila na telefonskoj vezi, telefon dala policajcima koji su stajali pored mene (u kući) da bi mogli mirno da objasne šta se dogodilo jer ja nisam mogla", rekla je Petja.
Traženje podrške
Telefonskom linijom upravlja tim iz Asocijacije animus, bugarske nevladine organizacije koja pruža savetodavne i druge usluge.
"Ljudi treba da znaju da zapravo postoji neko kome mogu da se obrate ako misle da su u situaciji da su zlostavljani i makar žele da saznaju kakve su im opcije", rekao je Atanas Kirov, pomoćnik koordinatora Nacionalne telefonske linije za žrtve nasilja koju vodi da ta NVO.
Petja je podršku dobila i od svojih roditelja, s kojima ona i njeno dete sada žive.
"Kada ti se odjednom ceo svet sruši, treba da nađeš ostrvo, da se uhvatiš za slamku da se ponovo izvučeš", objasnila je Petja. "To je zaista mračan tunel. Niko ne može da se sam nosi s tim. Zaista vam treba podrška rodbine i prijatelja."
Kako bi se izborila i pomogla drugima, Petja svoje iskustvo deli s drugim žrtvama porodičnog nasilja, volontirajući u Asocijaciji animus, ali i preko grupa na društvenim mrežama posvećenim pomaganju žrtvama nasilja u porodici.
"Neizbežno posle određenog vremenskog perioda, život krene nabolje. U početku je strašno, ali se to može preživeti. Nijedna žena ne zaslužuje da se prema njoj tako postupa ", rekla je Petja.
"Svaka žena koja je iskusila taj pakao je ogromna pomoć. Žene kojima je potrebna pomoć treba da nas potraže, da nam se jave. Ne treba da se stide i treba da znaju da nisu one krive. I da to nije bez kraja, da postoji izlaz", objasnila je Petja. "Žena ima snagu da se nosi s bilo čim."
Bez ozbiljnog suočavanja
U Bugarskoj nema tačnih podataka o broju žrtava porodičnog nasilja. Prema informacijama Ministarstva unutrašnjih poslova objavljenim na konferenciji za novinare 24. novembra, uoči Međunarodnog dana borbe protiv nasilja nad ženama, broj za hitne slučajeve ima oko 90 poziva povezanih s nasiljem u porodici.
Podaci s telefonske linije Asocijacije animus pokazuju da je od 1.852 poziva od početka godine 1.280 bilo zbog nasilja u porodici.
Nedostatak konkretnih podataka je hendikep, rekla je Kristina Fabre (Cistrina), liderka tima programa za rodno zasnovano nasilje u Evropskom institutu za rodnu ravnopravnost sa sedištem u Vilnjusu.
"Ne možemo da se uhvatimo u koštac s nasiljem nad ženama bez podataka. Da bismo osmislili mere za zaustavljanje nasilja, moramo da znamo koliko žrtava ima, kakav je njihov odnos s nasilnicima i da li su nasilnici odgovarali. Prikupljanje tih podataka makar signalizira posvećenost okončanju nasilja nad ženama", rekla je Fabre za RSE u izjavi imejlom.
Bugarska je usvojila zakon o nasilju u porodici, ali to što ne vodi evidenciju je veliki nedostatak, objasnila je direktorka Asocijacije animus Nadežda Stojčeva.
"Deo problema je što bugarske institucije ne mogu da nazovu problem 'nasilje u porodici' tim imenom i da ga prepoznaju, identifikuju kako bi ga rešavale", rekla je Stojčeva za RSE, navodeći istraživanje koje pokazuje da svaka četvrta žena u Bugarskoj izložena porodičnom nasilju.
Većina institucija i političara u Bugarskoj ne smatraju da je to pitanje urgentno, sudeći po odsustvu njihove reakcije, rekla je Stojčeva.
Ona ističe da su na bugarski zakon o zaštiti žrtava nasilja u porodici predloženi amandmani, ali da još nisu usvojeni. Pored toga, u zemlji nema dovoljno smeštaja za žrtve.
"U Sofiji postoji samo jedna krizna jedinica s osam kreveta. Mi ga vodimo. Da li mislite da je to dovoljno za milion ljudi u Sofiji? A u Bugarskoj ima 12 regiona gde toga uopšte nema".
Društvena promena
Potrebna je i promena stavova u celom društvu, rekla je Stojčeva. "Deo bugarskog društva veruje da je taj problem privatna stvar. Ti ljudi ne žele promene, ne žele nikakve nove zakone. Njih ima svuda – rade u institucijama i postoje u celom društvu", rekla je ona.
Studija Alfa risrča (Alpha Research) i Otvorenog društva iz oktobra pokazuje da većina Bugara podržava ravnopravnost muškaraca i žena, kao i da smatra da različiti oblici nasilja nad ženama nisu prihvatljivi.
Međutim, 15,8 odsto ispitanih smatra da je nasilje u porodici nad ženama lični problem i da ga treba rešavati kod kuće. Istraživanje pokazuje i da šest odsto ispitanika smatra da je prihvatljivo da muškarac zabrani ženi da se viđa s rođacima i prijateljima, a 3,6 odsto je reklo da je prihvatljivo da muškarac udari ženu.
Bugarska je jedna od šest članica Evropske unije koje nisu ratifikovale Konvenciju Saveta Evrope o sprečavanju i borbi protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici, koja je poznata kao Istanbulska konvencija.
Najviši bugarski sud je u julu 2018. presudio da Istanbulska konvencija krši ustav zemlje.
Vlada desnog centra premijera Bojka Borisova podnela je Istanbulsku konvenciju na ratifikaciju u parlamentu u januaru 2018, da bi je nekoliko nedelja kasnije povukla zbog negodovanja u vezi s formulacijama rodnih uloga.
Debata se vodila oko definicije "roda" kao "društvene uloge, ponašanja, aktivnosti i karakteristike koje određeno društvo smatra prikladnim za žene i muškarce".
Bugarske vlasti su odbacivanjem Istanbulske konvencije pokazale potpuno zanemarivanje sistematskih napada na žene, saopštila je u aprilu 2018. organizacija za ljudska prava Bugarski helsinški komitet.
Facebook Forum