Pišu: Bugarski servis RSE-a i Tony Wesolowsky
Nedavni šokantni napad u Bugarskoj u kojem je jedna devojka zadobila višestruke rane od noža doveo je do dubokih preispitivanja i talasa demonstracija širom zemlje sa zahtevima da se pooštre zakoni i povede snažnija borba protiv nasilja nad ženama, prenosi redakcija Radija Slobodna Evropa (RSE) na engleskom jeziku.
Reakcija državnog industrijskog giganta nakon što se činilo da je jedan od njegovih zaposlenih, ako ne odobravao to nasilje, a ono ga barem opravdavao, pobudila je nadu da se stavovi možda menjaju u tradicionalno konzervativnoj zemlji s oko 6,8 miliona stanovnika.
Najveća rudarska kompanija u Bugarskoj, Mini Marica-iztok, saopštila je da je do daljnjeg suspendovala svog radnika Viktora Kostova, što je izgleda prvi takav slučaj u toj zemlji.
Izvršna direktorka kompanije Ilza Činkova potom se oglasila na društvenim mrežama da ukori Kostova i osudi njegove komentare. "Viktore, obraćam ti se kao majka i žena, da ti kažem da se stidim i da osuđujem tvoj grozan stav. Ti si sramota za hiljade časnih radnika i zaposlenih u Mini Marici", napisala je ona 29. jula na Fejsbuku (Facebook).
Reakciju kompanije pohvalila je Marina Stefanova, specijalistkinja za društveno odgovorno poslovanje. "Dobro je što je ta kompanija tako brzo reagovala jer postoje granice koje se ne mogu preći", rekla je Stefanova za Bugarski servis RSE-a.
Napad koji je šokirao Bugarsku dogodio se 26. juna u gradu Stara Zagora u centralnom delu zemlje, ali je o njemu izvešteno tek 28. jula. Osamnaestogodišnju devojku, koja je potom identifikovana inicijalima D.M., navodno je nožem napao njen bivši dečko Georgi Georgiev, nanevši joj višestruke rane za koje je bilo potrebno više od 400 šavova. Napadač joj je takođe slomljeni nos i obrijao kosu.
Dva dana posle incidenta, Georgijeva je privela policija, ali je puštena iz pritvora 5. jula. Sud u Staroj Zagori je procenio je da su povrede nanete u napadu "lakše". Takođe se ispostavilo da je Georgijev bio na uslovnoj kazni zbog nasilnog huliganstva. Na fotografijama koje kruže društvenim mrežama, muškarac za koga se navodi da je napadač ima tetovaže s nacionalističkim sloganima.
Posle izliva talasa gneva u Bugarskoj, Georgijev je ponovo uhapšen 30. jula i optužen za pretnje smrću putem tekstualnih poruka. Tužilaštvo je takođe saopštilo da "ubrzava" istragu i da je u slučaju postavljena nova tužiteljka Žaneta Nedkova.
Kad je reč o Kosovu, radniku Mine Marici-iztok, stvari se nisu završile suspenzijom s posla. Bugarska televizija bTV javila je 30. jula da ga je policija nakratko privela pošto je navodno pretio jednoj ženi na društvenim mrežama.
Posle posta Kostova usledili su slični komentari, uključujući i od jednog matematičara iz Bugarske akademije nauka koji se javna ogradila od tvrdnji svog zaposlenog.
Reakcija rudarske kompanije i, u manjoj meri, akademije nauka pobudila je nadu da bi se stavovi u Bugarskoj mogli promeniti. Godinama su aktivisti govorili da vlasti ignorišu ili olako tretiraju nasilje nad ženama. Zakonodavstvo je manjkavo, kažu oni, budući da postoje dobri zakoni o nasilju u porodici, ali da se slabo primenjuju. Parlament zemlje je dosad odbijao da ratifikuje Istanbulsku konvenciju, ključni međunarodni dokument koji štiti žene koje se suočavaju s porodičnim nasiljem.
Posle poslednjeg napada, Nikolaj Denkov, lider reformističke koalicije Nastavljamo promene-Demokratska Bugarska, koja je u vlasti s partijom desnog centra GERB, takođe je okrivio političare što često dolivaju ulje na vatru pribegavanjem pretnjama ili nasilnoj retorici.
On se obratio na sastanku Saveta ministara, koji je sazvan radi rasprave kako pooštriti zakone o počiniocima nasilja i daljim merama za pomoć njihovim žrtvama.
"Kolege političari, nemamo pravo da se zgražavamo aktima nasilja kada se i sami javno ponašamo kao agresivni, nasilni ljudi. Nažalost, to se u poslednje vreme često dešava", rekao je Denkov 2. avgusta. On je takođe pozvao roditelje i nastavnike da daju dobar primer deci, a medije da ne "reklamiraju nasilje".
U haotičnom svetu bugarske politike, proruska, krajnje desničarska partija Preporod i njen lider Kostadin Kostadinov često su spominjani zbog prelaska granice političke pristojnosti, kao i zbog svoje nasilne retorike.
Aktivisti za ljudska prava, predvođeni Bugarskim helsinškim komitetom, pozvali su 28. jula na zabranu Preporoda, tvrdeći da ta stranka i Kostadinov "imaju za cilj da unište demokratski pravni poredak"
"(Preporod) sistematski koristi antisemitizam, usađuje mržnju i netrpeljivost prema izbeglicama, Romima, kao i prema predstavnicima LGBTI zajednice", saopštio je Bugarski helsinški komitet.
U gradovima širom Bugarske demonstranti su 31. jula pozvali na reformu pravosuđa i bolju zaštitu žena, noseći postere na kojima je pisalo "Nijedna više".
"Kako je bilo moguće da se takav sadizam označi kao 'blaga telesna povreda'... Reakcija suda je šokantna", rekla je za AFP Emilija Stojanova, koja radi u ljudskim resursima.
"Tradicionalno tolerisanje nasilja u porodici i nefunkcionisanje institucija moraju da se promene. Počelo je da se menja, ali društvo treba da se uključi", rekao je za francusku novinsku agenciju drugi demonstrant koji se predstavio kao Ivan.
Bugarski fond za žene je 29. jula saopštio da je "zaprepašćen" što je sud odlučio da "400 šavova i slomljen nos budu registrovani kao 'manja telesna povreda'".
"Time se samo šalje poruka svim žrtvama zlostavljanja da bol i užas koji doživljavaju mogu ostati nekažnjeni", dodala je ta organizacija.
U istraživanju Nacionalnog instituta za statistiku iz novembra 2022. godine, 20 odsto žena u Bugarskoj između 18 i 74 godine reklo je da su doživele seksualno, fizičko ili psihičko nasilje od strane svog sadašnjeg ili bivšeg partnera. Trećina žena starosti između 18 do 29 godina izjavila je da je od intimnog partnera doživela nasilje.
Neuspeh Bugarske, kako kažu kritičari, u suzbijanju nasilja nad ženama naglašava odbijanje parlamenta te zemlje da ratifikuje Konvenciju Saveta Evrope o sprečavanju i borbi protiv nasilja u porodici i nasilja nad ženama, koja je poznatija kao Istanbulska konvencija. Bugarska je konvenciju potpisala u aprilu 2016, ali je parlament nije ratifikovao.
Na taj dokument, za koji je Hjuman rajts voč (Human Rights Watch) ocenio da je "definišući trenutak" za žene koje se suočavaju s nasiljem u porodici, u većinski konzervativnoj Bugarskoj gleda se s podozrenjem.
Na primer, uticajna Bugarska pravoslavna crkva tvrdi da bi konvencija mogla da podstiče mlade da se identifikuju kao transrodne osobe ili treći pol, kao i da vodi ka istopolnim brakovima.
Ustavni sud Bugarske je 2018. godine presudio da Istanbulska konvencija zagovara koncepte "roda" koji su u suprotnosti s ustavom zemlje.
Bugarski zakoni, posebno Zakon protiv nasilja u porodici, takođe su u fokusu i čini se da je jeziv napad u Staroj Zagori naterao političare da deluju.
Iako je trenutni zakon o nasilju u porodici strog, njegova primena je uska, pošto se uglavnom odnosi na slučajeve koji uključuju bračne parove ili one koji žive zajedno u "intimnoj vezi".
Poslanici vladajućih partija – GERB-a i koalicije Nastavljamo promene-Demokratska Bugarska – i Pokreta za prava i slobode, stranke desnog centra koja predstavlja etničke Turke i druge muslimane, predložili su promene kojim bi se nasilje između partnera u "intimnoj vezi" a koji ne moraju nužno da žive zajedno, takođe smatralo nasiljem u porodici.
O tim i drugim mogućim izmenama Krivičnog zakona trebalo bi da se raspravlja 7. avgusta kada bi trebalo da se održi vanredna sednica bugarske Narodne skupštine.
Facebook Forum