Članovi Odbora Skupštine Srbije za finansije odlučili su u utorak da predsednici parlamenta Slavici Đukić-Dejanović upute predlog da zakaže sednicu na kojoj bi se raspravljalo o izveštaju Državne revizorske institucije o kontroli budžeta Srbije za 2008. godinu, u kojem su zabeležene brojne nepravilnosti.
Budući da Skupština ne kažnjava, postavlja se pitanje – da li će neko odgovarati za zloupotrebe?
Posle prve revizije budžeta i velike medijske pažnje, verovatno će biti zahteva za pokretanje prekršajnih postupaka protiv onih koji su se, koristeći budžetski novac, ogrešili o zakonske odredbe, međutim, u ovom trenutku, potpuno je neizvesno da li će biti i krivičnih prijava i zahteva za smenu odgovornih sa funkcija.
Na potezu je Skupština Srbije, koja – kao što primećuje Branka Ljiljak, predstavnica vladajuće Demokratske stranke u Odboru za finansije:
„ Skupština nema sa kaznama nikakakv dodir. Mi smo zakonodavno telo koje daje podršku Državnoj revizorskoj instituciji da radi svoj posao. Njihovo je sad dalje kakve će korake da preduzmu.“
Za sada su se revizori zaustavili na nivou delimične detekcije stvarne situacije. Utvrđene su brojne nepravilnosti u raspolaganju budžetskim sredstvima, a kako za naš program kaže generalni državni revizor Radoslav Sretenović, do kraja godine biće poznato - da li će protiv odgovornih lica biti pokrenuti neki postupci:
“ Nema nedodirljivih! Svidelo se to nekom ili ne, mi ćemo da uradimo svoj posao. To su mere preduzimanja prekršajnih i drugih prijava, krivičnih, preduzimanje mera protiv odgovornih lica,” kaže Sretenović, napominjući da je još nije vreme za takve poteze:
“ Mi moramo da revidiranim subjektima da ostavimo određeni rok, kako bi oni uočene i napisane nepravilnosti mogli da otklone. Posebno se radi o klasifikaciji pojedinih rashoda. Da li je to trebalo da bude stručna ili specijalizovana usluga, ili je pogrešeno u samoj klasifikaciji tog konta. Oni imaju pravo da, u roku od trideset do devedeset dana, isprave te nepravilnosti, da nas obaveste o tome. Ali, Skupština će dati svoj stav o svim pitanjima.”
OVLAŠĆENI ORGANI
Pored toga, Skuština bi trebalo da se oglasi i o usglašavanju zakona koji se odnose na javne finansije u Srbiji, što je po rečima predsednika Obora za finansije Zorana Krasića, veoma važno, budući da je izveštaj o reviziji obuhvatio kontrolu samo 27 odsto ukupnih budžetskih rashoda:
“ Ako bismo sad išli nekom drugom logikom, da bi došli do toga da sto odsto korisnika bude prekontrolisano, pomnožite ove njihove rezultate puta četiri, pa ćete da vidite koliko je to poražavajuće. Mi nemamo uvid u celinu javne potrošnje u Srbiji. I zato postoji neusaglašenost između revizorske institucije i Ministarstva finansija, koje je najodgovornije za trošenje budžetskih sredstava. Neko je proizveo taj sinhronizovani haos.”
Ostaje, međutim, nejasno – da li će i kada uslediti prve prijave i u čijoj su one nadležnosti?
Da bi čitava stvar bila dalje procesuirana, prekršajni postupak mora da pokrene jedan od ovlašćenih organa. Koji su to organi?
“ Ovlašćeni organi u ovom slučaju, svakako, jesu Državna revizorska institucija koja je te popuste i nepravilnosti uočila, ali to mogu biti i drugi, npr. budžetska inspekcija Ministarstva finansija, javni tužilac, itd.” kaže Nemanja Nenadić iz “Transparentnosti Srbija”.
ZAVISI OD VIŠE NEPOZNATIH
Prekršajni postupak, međutim, zahteva veću ažurnost, zbor roka zastarelosti od godinu dana.
Kod krivične odgovornosti su rokovi zastarelosti daleko duži, međutim, utvrđivanje odgovonosti je mnogo teže u odnosu na prekršaj.
“ Za postojanje prekršaja je dovoljno utvrditi činjenicu da, na primer, nije pokrenut postupak javne nabavke, već da je došlo do zaključenja ugovora bez tog zakonskog postupka, bez nedmetanja. Međutim, za krivičnu odgovornost je potrebno utvrditi i neke druge stvari. Da je to urađeno svesno, sa ciljem da se stekne neka imovinska korist, bilo za javnog službenika, bio za ljude iz firme sa kojom se posluje,” rekao je Nenadić.
Što praktično znači:
"Pitanje i dalje ostaje otvoreno i zavisi od više nepoznatih. Dakle, ostaje samo nada da će se neko pozabaviti tim stvarima.”
Budući da Skupština ne kažnjava, postavlja se pitanje – da li će neko odgovarati za zloupotrebe?
Posle prve revizije budžeta i velike medijske pažnje, verovatno će biti zahteva za pokretanje prekršajnih postupaka protiv onih koji su se, koristeći budžetski novac, ogrešili o zakonske odredbe, međutim, u ovom trenutku, potpuno je neizvesno da li će biti i krivičnih prijava i zahteva za smenu odgovornih sa funkcija.
Na potezu je Skupština Srbije, koja – kao što primećuje Branka Ljiljak, predstavnica vladajuće Demokratske stranke u Odboru za finansije:
„ Skupština nema sa kaznama nikakakv dodir. Mi smo zakonodavno telo koje daje podršku Državnoj revizorskoj instituciji da radi svoj posao. Njihovo je sad dalje kakve će korake da preduzmu.“
Za sada su se revizori zaustavili na nivou delimične detekcije stvarne situacije. Utvrđene su brojne nepravilnosti u raspolaganju budžetskim sredstvima, a kako za naš program kaže generalni državni revizor Radoslav Sretenović, do kraja godine biće poznato - da li će protiv odgovornih lica biti pokrenuti neki postupci:
“ Nema nedodirljivih! Svidelo se to nekom ili ne, mi ćemo da uradimo svoj posao. To su mere preduzimanja prekršajnih i drugih prijava, krivičnih, preduzimanje mera protiv odgovornih lica,” kaže Sretenović, napominjući da je još nije vreme za takve poteze:
“ Mi moramo da revidiranim subjektima da ostavimo određeni rok, kako bi oni uočene i napisane nepravilnosti mogli da otklone. Posebno se radi o klasifikaciji pojedinih rashoda. Da li je to trebalo da bude stručna ili specijalizovana usluga, ili je pogrešeno u samoj klasifikaciji tog konta. Oni imaju pravo da, u roku od trideset do devedeset dana, isprave te nepravilnosti, da nas obaveste o tome. Ali, Skupština će dati svoj stav o svim pitanjima.”
OVLAŠĆENI ORGANI
Pored toga, Skuština bi trebalo da se oglasi i o usglašavanju zakona koji se odnose na javne finansije u Srbiji, što je po rečima predsednika Obora za finansije Zorana Krasića, veoma važno, budući da je izveštaj o reviziji obuhvatio kontrolu samo 27 odsto ukupnih budžetskih rashoda:
“ Ako bismo sad išli nekom drugom logikom, da bi došli do toga da sto odsto korisnika bude prekontrolisano, pomnožite ove njihove rezultate puta četiri, pa ćete da vidite koliko je to poražavajuće. Mi nemamo uvid u celinu javne potrošnje u Srbiji. I zato postoji neusaglašenost između revizorske institucije i Ministarstva finansija, koje je najodgovornije za trošenje budžetskih sredstava. Neko je proizveo taj sinhronizovani haos.”
Ostaje, međutim, nejasno – da li će i kada uslediti prve prijave i u čijoj su one nadležnosti?
Da bi čitava stvar bila dalje procesuirana, prekršajni postupak mora da pokrene jedan od ovlašćenih organa. Koji su to organi?
“ Ovlašćeni organi u ovom slučaju, svakako, jesu Državna revizorska institucija koja je te popuste i nepravilnosti uočila, ali to mogu biti i drugi, npr. budžetska inspekcija Ministarstva finansija, javni tužilac, itd.” kaže Nemanja Nenadić iz “Transparentnosti Srbija”.
ZAVISI OD VIŠE NEPOZNATIH
Prekršajni postupak, međutim, zahteva veću ažurnost, zbor roka zastarelosti od godinu dana.
Kod krivične odgovornosti su rokovi zastarelosti daleko duži, međutim, utvrđivanje odgovonosti je mnogo teže u odnosu na prekršaj.
“ Za postojanje prekršaja je dovoljno utvrditi činjenicu da, na primer, nije pokrenut postupak javne nabavke, već da je došlo do zaključenja ugovora bez tog zakonskog postupka, bez nedmetanja. Međutim, za krivičnu odgovornost je potrebno utvrditi i neke druge stvari. Da je to urađeno svesno, sa ciljem da se stekne neka imovinska korist, bilo za javnog službenika, bio za ljude iz firme sa kojom se posluje,” rekao je Nenadić.
Što praktično znači:
"Pitanje i dalje ostaje otvoreno i zavisi od više nepoznatih. Dakle, ostaje samo nada da će se neko pozabaviti tim stvarima.”
