Udružena istraga Baltičkog centra za istraživačko novinarstvo Re:Baltica i mađarskog portala Direkt36 nedavno je ukazala da Mađarska svojim blagim postupanjem sa razotkrivenim ruskim obaveštajcima, "tihim izbacivanjima" iz zemlje, kao i bazom koju oko nuklearne elektrane u mađarskom gradu Pakš osniva ruska državna kompanija "Rosatom", na 63 kilometra od granice sa Srbijom, postaje sve pogodnija za logističku organizaciju ruskih obaveštajnih operacija na Balkanu.
Od 2010. mađarska obaveštajna služba razotkrila je i izbacila iz zemlje desetak osoba pod sumnjom da su ruski špijuni, pokazala je nedavno obavljena istraga Baltičkog centra za istraživačko novinarstvo i mađarskog portala Direkt36. U zvaničnim izveštajima mađarskog Nacionalnog komiteta za bezbednost (National Security Committee), razotkrivanje i izbacivanje ruskih obaveštajaca iz Mađarske se ne pominje.
"To su tzv. tiha izbacivanja", objašnjava za Radio Slobodna Evropa (RSE) Šabolš Panuj, novinar portala Direkt36 i član tima istraživačkih novinara koji je obelodanio ovu priču.
"Jednom kada je ruski obaveštajac razotkriven, ne preostaje mu ništa drugo osim da napusti zemlju – svojom voljom ili po naređenju svojih šefova, jer dalji rad nema smisla", navodi novinar.
Panuj skreće pažnju da na to da SAD, Velika Britanija i Rusija saopštavaju o razotkrivenim špijunima i o hapšenjima. "U Mađarskoj ovakvi slučajevi ostaju ispod tepiha", navodi Panuj.
Istraživači kažu da se navodne špijunske aktivnosti odvijaju uz prećutno odobravanje mađarske Vlade, koja održava dobre odnose sa Rusijom. Razlog što mađarska vlada toleriše prisustvo ruskih obaveštajaca na svojoj teritoriji leži u tome što, prema navodima istraživačkih izvora, špijunske aktivnosti nisu usmere na Mađarsku, već na Balkan.
Mađarsko ministarstvo odbrane i Vojna služba nacionalne bezbednosti (mađ. KBSZ) nisu komentarisali ove navode.
"Budimpešta i Ruska ambasada u Mađarskoj su važne za ruske obaveštajce, pre svega zato što su pogodne za logističku organizaciju operacija, a takođe omogućavaju lak pristup okolnim zemljama", ispričao je bivši predsednik Nacionalnog komiteta za bezbednost Zolt Molnar timu istraživačkih novinara Re:Baltica/Direkt36.
Nacionalni komitet za bezbednost je jedino telo pred kojem su mađarske obaveštajne službe dužne da odgovaraju.
Izvori blisko upoznati sa radom mađarskog Nacionalnog komiteta za bezbednost, kao i izvori iz jedne od mađarskih obaveštajnih službi, ispričali su istraživačkom timu da su mađarska državna tela za nacionalnu bezbednost angažovana na praćenju aktivnosti lica za koje se sumnja da su ruski špijuni.
"Mislim da su razotkrivanja ruskih špijuna iskreni pokušaji mađarske obaveštajne službe da stanu na put ovakvim aktivnostima", smatra Panuj.
"Međutim, podaci o razotkrivanju ruskih obaveštajaca ne navode se u javno dostupnim izveštajima mađarskog Nacionalnog komiteta za bezbednost, niti se o tome javnost obaveštava na bilo koji način", ističe novinar.
Tim istraživačkih novinara navodi da su razotkriveni ruski špijuni, koji su u Mađarskoj boravili u svojstvu diplomatskih predstavnika, radili za Glavnu upravu Generalštaba oružanih snaga Ruske Federacije (GU), jednu od ruskih obaveštajnih službi. Za razliku od drugih ruskih obaveštajnih službi poput FSB-a, koje odgovaraju direktno predsedniku Rusije, pripadnici GU je vojna obaveštajna služba koja podnosi izveštaje vrhuški ruskih oružanih snaga i Ministarstvu odbrane.
"Za ruske obaveštajce Mađarska je zemlja pogodna za boravak operativaca, razmenu informacija, jer je tu mnogo lakše organizovati logistiku smeštaja i iznajmljivanja automobila na primer, nego što je to slučaj na Balkanu ili u drugim zemljama Šengena", ispričao je timu Re:Baltica/Direkt36 bivši pripadnik bezbednosnih snaga.
"Razotkrivanja su pokušaji da se Rusiji stavi do znanja da mađarska obaveštajna služba zna šta se dešava u Budimpešti", ocenjuje Panuj i dodaje da razotkrivanje špijuna predstavlja pritisak koji mađarska obaveštajna služba vrši u pokušaju da smanji opseg ruskih obaveštajnih aktivnosti.
Panuj smatra da razlog tome leži u sklonosti mađarske vlade da održava dobre odnose sa ruskom vladom.
"Imamo situaciju oko slučaja Skripalj, na primer, nakon kojeg se ispostavilo da je mađarska vlada, tek suočena sa velikim pritiskom od strane drugih zemalja EU da preduzme mere protiv ruskih diplomata u Mađarskoj, u martu prošle godine izbacila samo jednog diplomatu, za kojeg se kasnije ispostavilo da je uskoro trebalo da mu istekne mandat", podseća Panuj.
"Ruski pokušaji subverzije nisu usmereni na Mađarsku. Od 2015. do 2016. Rusi su imali razne operacije na Balkanu, uključujući mešanje u izbore u Crnoj Gori 2016. godine", ispričao je istraživačkom timu državni zvaničnik jedne zemlje članice NATO.
Bivši ambasador Mađarske u Beogradu (2010-2014) Oskar Nikovic (Oszkár Nikowitz) ispričao je timu Re:Baltica/Direkt36 da je od 2010. kontrola na mađarsko-srpskoj granici postala znatno manje stroga nego ranije. Na ovaj način umnogome je olakšano krijumčarenje, što je pogodovalo i ruskim obaveštajcima, smatra Nikovic.
U mađarskom gradiću Pakš, na 63 kilometra od granice sa Srbijom, ruska državna kompanija Rosatom ove godine osniva naučnu bazu u kojoj bi trebalo da stanuju zaposleni na izgradnji i održavanju nove nuklearne elektrane "Pakš 2", koju takođe gradi Rosatom. U Pakš bi trebalo da se doseli između 5.000 i 6.000 ljudi.
"Mađarske obaveštajne službe nemaju dovoljno kapaciteta da prate aktivnosti toliko ljudi", ističe Panuj.
"Mađarska jednostavno nije spremna za to da se u nju doseli nekoliko hiljada ljudi i sprovođenje bezbednosnih provera trenutno se čini nemoguće", zaključuje novinar.
