„Kada je Srbija u pitanju, ništa nije promenilo da bi se budžet učinio transparentnijim, da bi građani znali kako se troše pare iz budžeta, a osnovni problem je nepoštovanje zakona“, kaže za Fejsbuk stranicu Zašto? Radija Slobodna Evropa (RSE) istraživačica u nevladinoj organizaciji Transparentnost Srbija Zlata Đorđević.
Ova međunarodna organizacija je 29. aprila objavila da se Srbija nalazi na 70. mestu od 117 zemalja u međunarodnom istraživanju Indeks otvorenosti budžeta (Open budget index - OBI). U odnosu na prošli izveštaj zabeležen je pad od osam mesta, a Srbija je svrstana među zemlje sa “minimalnom otvorenošću budžeta“.
Bez kontrole novca u parlamentu
Prema rečima Zlate Đorđević, na loš rezultat Srbije koja je ostvarila 40 od ukupno 100 poena, utiče više faktora:
„Od nepoštovanja budžetskog kalendara, od apsolutnog zatvaranja pre svega Ministarstva finansija i cele Vlade, do toga da nismo imali završne račune petnaest godina u parlamentu, odnosno da Narodna skupština nije obavljala svoj posao kontrole rada izvršne vlasti“, ističe ona.
Na pad Srbije je, dodaje, uticalo i to što su druge države „ozbiljnije shvatile istraživanje“.
„Druge zemlje su prihvatale pojedine preporuke i napredovale, tako da su nas preskočile“, naglašava Đorđević.
Srbija je daleko najlošije ocenjena kada je reč o učešću javnosti u kreiranju budžeta sa samo dva poena od maksimalnih 100.
„To je zaista poražavajuće. Poražavajući je i svetski prosek koji je svega 14. To je upravo zbog toga što je nastavljena praksa da se sve radi iza zatvorenih vrata, da izvršna vlast smatra da apsolutno nije dužna da polaže rezultate svog rada građanima“, naglašava Đorđević.
Iako su javna slušanja i javne rasprave obavezne po zakonu, istraživačica Transparentnosti Srbija navodi da se te procedure održavaju „pro forme“.
„Odnosno, njihov stvarni cilj nije da saslušaju mišljenja eksperata, nezavisnih zainteresovanih pojedinaca, nevladinog sektora, građana, i da uvrste njihove primedbe, sugestije i preporuke. To se otvori na dan-dva, kada građani nisu obavešteni ni da je javna rasprava otvorena, a najčešće je rezultat da se ništa ne promeni u odnosu na ono što je ponuđeno na javnu raspravu“, navodi Đorđević.
Javna rasprava vikendom
Transparentnost Srbija istraživala je i kako se javne rasprave o budžetu sprovode na lokalnom nivou.
„Imali smo slučajeve gde je na sajtu lokalne samouprave, a možete pretpostaviti koliko ljudi će otvoriti sajt, u petak u tri popodne otvorena javna rasprava, a da se primedbe dostavljaju do ponedeljka u 10 časova ujutru. Oni beleže poen da je održana javna rasprava, ali je to samo izigravanje, fingiranje i totalno onemogućavanje da javnost učestvuje u kreiranju budžeta“, pojašnjava Đorđević.
U međunarodnom izveštaju, ocene za Srbiju su iznad svetskog proseka jedino u kategoriji revizorskog nadzora (57), iako je i ta ocena u rangu "ograničena otvorenost budžeta".
„Državna revizorska institucija (DRI) zaista u roku i svake godine radi reviziju završnog računa. Prethodnih godina smo mogli da vidimo završne račune samo preko revizije na sajtu DRI, jer petnaest godina Narodna skupština nije ni videla završne račune, a kamoli ih razmatrala, analizirala i slala preporuke“, naglašava Đorđević.
Poboljšanja u budžetu za 2020.
Ona podseća da Zakon o budžetskom sistemu precizno propisuje kada koji dokument treba da bude usvojen. Prema kalendaru, najvažniji predbudžetski dokument, fiskalnu strategiju Vlada bi trebalo da usvoji do 15. aprila.
„Praksa je poslednjih deset godina najmanje da fiskalna strategija biva usvojena u Vladi Srbije zajedno sa predlogom budžeta, i sam Fiskalni savet koji je zakonom određen da daje analize i sugestije vidi tu fiskalnu strategiju kada i svi mi. To je pri kraju svih budžetskih rokova, najčešće krajem novembra ili početkom decembra, kada već budžet treba uveliko da bude u parlamentu“, podseća istraživačica Transparentnosti Srbija.
Dodaje da bi sa poštovanjem budžetskog kalendara javnost dobila priliku da učestvuje.
„Kod nas je apsolutno nepoštovanje budžetskog kalendara do budžeta za 2019. godinu. Prošle godine, kod budžeta za 2020. godinu smo imali mala neka poboljšanja. Stigli su završni računi za sve prethodne godine u Skupštinu, neki su rokovi bili pomereni unapred“, ističe Đorđević i dodaje da bi pomak mogao da utiče na popravljanje rezultata u narednim istraživačkim ciklusima koji se sprovode svake dve godine.
Nenamensko trošenje para
U nevladinoj organizaciji Transparentnost Srbija podsećaju da je jedan od ključnih problema nenamensko trošenje budžetskih para.
Zakonom iz 2014 .godine tekuće budžetske rezerve su povećane na 4 odsto budžeta i u njima se nalazi novac „koji nije potrošen ili se ne želi da bude potrošen“.
Đorđević navodi i primer nenamenskog trošenja:
„Recimo na stavci Ministarstva zdravlja, da se renovira neki dom zdravlja, oni kažu – mi ne možemo u toku ove budžetske godine da ispunimo ovaj program, vrate pare u budžet i te pare idu u budžetsku rezervu. A iz budžetske rezerve Vlada, odnosno Ministarstvo finansija, diskreciono – mi zaista nemamo informacije na koji način i po kojim kriterijumima, raspoređuje dalje novac drugim ministarstvima, fondovima i lokalnim samoupravama“, objašnjava ona.
U regionu lošija samo BiH
Od zemalja u regionu koje su ocenjivane u međunarodnom istraživanju otvorenosti budžeta, samo Bosna i Hercegovina ima lošiji skor (33) od
Srbije. Severna Makedonija je za nijansu bolja (41), dok je najbolje rangirana Bugarska sa skorom 71. Hrvatska i Slovenija imaju skor 68, Rumunija 64, Albanija 55 i Mađarska 45.
„Značajan nivo transparentnosti budžeta“ ove godine je postigla 31 država, sa skorom od 61 i više poena, a svega njih šest ima više od 80 od maksimalnih 100. Na vrhu liste su Novi Zeland i Južnoafrička Republika (87) i Švedska (86). S druge strane, čak tri zemlje imaju skor 0 (nula) – Jemen, Venecuela i Komorska ostrva, dok Katar ima ocenu 1, a Sudan i Alžir po 2.
