Premijerka Srbije Ana Brnabić izjavila je 24. decembra da je ruska bezbednosna služba "dostavljala podatke" o mogućim incidentima na protestu u Beogradu, dok je opozicionu koaliciju "Srbija protiv nasilja" optužila za pokušaj "nasilne destabilizacije države".
Ona je izjavila da je tokom kampanje, pred izbore koji su održani 17. decembra, "upozoravala na namere opozicije".
"Pre svega, podatke nam je na ovaj način dostavljala i ruska bezbednosna služba. Kada sam to lično podelila sa nekim ambasadorima, optužili su nas da širimo dezinformacije, neistine, da verujemo ruskoj službi i da su sve to gluposti", navela je Brnabić.
Najveća opoziciona koalicija "Srbija protiv nasilja" je 24. decembra, sedmo veče zaredom, u Beogradu organizovala proteste na kojima traži poništavanje izbora.
Vladajuću Srpsku naprednu stranku (SNS), čija je funkcionerka Ana Brnabić, optužuju za izbornu krađu nakon glasanja 17. decembra, što ta stranka i državni vrh demantuju. SNS je proglasila pobedu na svim nivoima, uključujući Beograd.
Više od 30 demonstranata je uhapšeno u policijskoj akciji u centru Beograda kasno uveče 24. decembra, nakon incidenata koji su otpočeli ispred gradske skupštine.
Deo maskiranih ljudi je gađao gradsku kuću, dok je policija koja je bila unutar zgrade na njih bacala suzavac i biber sprej. Jake policijske snage unutar gradske skupštine onemogućile su upad u zgradu.
Poređenje sa Majdanom
Brnabić je navela je da pokušaj upada u institucije pokazuje "nameru (opozicije) da se nasiljem menja izborna volja građana" i uporedila ga sa ukrajinskim "Majdanom".
"Majdana u Srbiji neće biti...Ovo jeste pokušaj Majdana, ovo je nebriga za sve ostale građane Beograda, ovo je mržnja, ovo je nasilje. Na ovo smo upozoravali i tokom izborne kampanje", navela je Brnabić.
Ukrajinske antivladine demonstracije Evromajdan, koje su otpočele na centralnom gradskom trgu u Kijevu, srušile su bivšeg proruskog predsednika Ukrajine Viktora Janukoviča 2014. godine.
Nakon Evromajdan revolucije iz 2014. godine, koju Kremlj opisuje kao državni udar, ruska vojska je zauzela i anektirala ukrajinsko poluostrvo Krim i podržala pobunu proruskih separatista na istoku Ukrajine.
U februaru 2022. godine Rusija je otpočela invaziju na Ukrajinu.
Zvaničnici Srbije, na čelu sa premijerkom i predsednikom, majske proteste "Srbija protiv nasilja" takođe su upoređivali sa Majdanom.
Na tim protestima širom Srbije tražila se odgovornost vlasti nakon dve odvojene masovne pucnjave u kojima je život izgubilo 19 mladih ljudi.
Na izjave zvaničnika Srbije tada je reagovala Ambasada Ukrajine, ocenom da ono što se "pokušava u negativnom kontekstu predstaviti kao 'ukrajinski scenario' ustvari predstavlja borbu ukrajinskog naroda za svoja prava protiv korumpirane i totalitarne vlasti".
Izjave vlasti u kojima su se majske proteste poredili sa Evromajdanom nastavile su se i nakon reakcije ambasade Ukrajine.
Srpski zvaničnici održavaju bliske odnose sa Kremljom i nakon ruske invazije na Ukrajinu, uprkos pozivima Evropske unije (EU) da Srbija kao država kandidat za članstvo u Uniji uvede sankcije Rusiji.
