Predsednica Skupštine Srbije i bivša premijerka Ana Brnabić izjavila je 22. juna da bi bilo "nenormalno" kada bi se Srbija odrekla iskopavanja litijuma i da država ima oštre i visoke standarde zaštite životne sredine.
Brnabić je novinarima u Beogradu kazala da je iskopavanje litijuma dobro za Srbiju i da bi nadzor nad njim vršile ne samo domaće institucije, već i institucije Evropske unije, nevladine organizacije i civilno društvo.
"Ako su svi u Loznici protiv projekta Rio Tinta, što su ljudi prodavali zemlju? Nijedan milimetar zemlje nije dobijen eksproprijacijom, svi su prodali zemlju", rekla je ona.
Dodala je da ne zna da li će biti referenduma o pitanju iskopavanja litijuma u Srbiji i navela da nije na njoj da donosi tu odluku.
Multinacionalna kompanija "Rio Tinto" nameravala je da otvori rudnik litijuma u dolini reke Jadar u zapadnoj Srbiji.
Međutim, Vlada Srbije je 2022. godine, nakon masovnih ekoloških protesta, poništila dozvole za taj projekt, vredan 2,4 milijarde dolara. Tada je na čelu Vlade bila Ana Brnabić.
Ona je tada izjavila da je "apsolutno stavljena tačka" na istraživanje litijuma i bora kompanije "Rio Tinto".
Tokom 2021. i 2022. ekološke organizacije u Srbiji su prikupile 30.000 potpisa u peticiji kojom se zahtevalo da parlament usvoji zakon o zaustavljanju istraživanja litijuma u zemlji.
Kompanija "Rio Tinto" je tokom 2004. otkrila u Srbiji "jadarit" – kombinaciju litijuma i bora, čije su procenjene rezerve preko 158 miliona tona rude.
Litijum, vredan metal na svetskom tržištu, koristi se za proizvodnju baterija, pre svega, za mobilne telefone, kompjutere, električne automobile.
Protivljenje iskopavanju litijuma u Srbiji dovelo je do masovnih protesta i blokada puteva krajem 2021. i početkom 2022. godine.
Ekološki aktivisti su navodili da bi vađenje litijuma zagadilo rečni sliv, zemljište i ostavilo nesagledive negativne posledice po životnu sredinu.
Ekološki aktivisti i udruženja građana tvrde da bi kopanje litijuma dovelo do zagađenja okoline.
Odgovarajući njhove navode, "Rio Tinto" je u svojim saopštenjima poručivao da ekološke propise poštuje, te da bi projekat Jadar bio razvijen "na bezbedan i odgovoran način".
Ova britansko-australijska multinacionalna kompanija sa sedištem u Londonu posluje u 35 zemalja sveta i jedna je od najvećih rudarsko-metalurških kompanija na svetu.
Kompanija "Rio Tinto" se na svetskom tržištu tokom svoje duge istorije suočila sa više optužbi da uništava životnu sredinu ili krši ljudska prava.
Jedan od najpoznatijih primera je slučaj na Papui Novoj Gvineji, kada je stanovništvo počelo pobunu zbog pritisaka vlade da se nastavi rad u rudniku zlata i bakra. Pobuna je prerasla u građanski rat za nezavisnost ostrva Bugenvil koji se vodio od 1988. do 1997. godine.
Maja 2020. godine, svetske agencije prenele su i vest da je kompanija "Rio Tinto" uništila dva aboridžinska svetilišta u Zapadnoj Australiji, u regionu Pilbara. Incident se dogodio tokom istraživanja gvozdene rude u klisuri Jukan, a uništeno je arheološko nalazište staro 46.000 godina.
