Ne postoje informacije koje ne delimo, rekla je predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić na pitanje RSE o tvrdnjama lidera Demokratske partije socijalista (DPS) Mila Đukanovića da su "bezbednosne službe Srbije znale da se u Crnoj Gori priprema pokušaj terorizma u oktobru prošle godine, pre nego što je uhapšena grupa srpskih državljana u Podgorici".
Uz ogradu da pomenutu izjavu nije videla, Brnabić je na konferenciji za novinare rekla da, ako takva saznanja postoje, ne misli da su ona za kritiku Srbije.
Analitičari, istovremeno, čitav slučaj smatraju političkom igrom, te u tom kontekstu "čitaju" i poslednju izjavu Mila Đukanovića.
"Regionalni odnosi, uključujući odnose sa Crnom Gorom, su odlični, uprkos otvorenim pitanjima koji postoje među svim državama regiona", rekla je predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić, uz ocenu da je najvažnije da postoji stalni dijalog.
"Tako da mislim da što se tiče Crne Gore ne postoji ništa što nismo već ’jedan na jedan’ razgovarali, šta nismo usaglasili i da ne postoji infromacija koju mi ne delimo", rekla je Brnabić.
"Srbija sve informacije koje ima iz bezbednosnih aspekata deli sa svojim susedima u najboljoj mogućoj veri, kako bi zadržali regionalnu stabilnost koja je stvarno teškom mukom ostvarena. Kako bi pokazali, takođe, i da smo mi jedan od stubova te regionalne stabilnosti i da pomažemo kada god možemo sa bilo kojim stvarima da su u pitanju", istakla je predsednica Vlade Srbije.
"Tako da, svakako, ako on ima takva saznanja, ne mislim da su ona na štetu ili za kritiku Srbije", zaključila je Brnabić.
Đukanović, lider crnogorskog vladajućeg DPS-a, koji je u pet mandata bio premijer, a u jednom predsednik Crne Gore, 11. decembra je, u intervjuu podgoričkoj Pobjedi, kazao da je imao uvid u dosije bezbednosnih službi Srbije iz kojeg je "jasno da je materijal nastao znatno pre" 16. oktobra prošle godine, kada je otkrivena i uhapšena grupa kojoj se sudi za pokušaj nasilne smene vlasti s ciljem sprečavanja Crne Gore da uđe u NATO.
"Ne mogu vam odgovoriti kada je ko od zvaničnika Srbije informisan o saznanjima njihovih bezbednosnih službi. Iz onoga što sam video u njihovom dosijeu, jasno je da taj materijal nije nastao 16. oktobra, već znatno ranije", rekao je Đukanović.
Na pitanje zašto ti dokazi nisu dostavljeni na vreme crnogorskim službama, Đukanović je odgovorio da želi da veruje da se u srpskim bezbednosnim strukturama "nije blagovremeno prepoznala krajnja namera nasilnog preuzimanja vlasti i izazivanja bratoubilačkog rata u Crnoj Gori".
"Možda zato nisu ni žurili da o svojim saznanjima upoznaju donosioce ključnih državnih odluka u Srbiji", dodao je Đukanović.
"Kada bi neko stvarno želeo da destabilizuje Crgnu Goru, radio bi to na ozbiljniji način", smatra, međutim, novinar nedeljnika Vreme Miloš Vasić, inače poznavalac zbivanja u bezbednosnim službama država regiona.
"Ja ne verujem da su ovi iz naših službi bezbednosti toliki amateri da rade takve budalaštine kao što je bio taj 16. oktobar", dodao je.
Vasić: Politička igra – od početka do kraja
U septembru je u Podgorici počelo suđenje optuženima za navodni pokušaj nasilne promene vlasti u Crnoj Gori u vreme parlamentarnih izbora 16. oktobra prošle godine, kada je, prema optužnici Specijalnog tužilaštva, "trebalo da bude izvršen politički prevrat kroz sprovođenje terorističkih akata i učešće naoružanih grupa iz ekstremnih nacionalističkih krugova Srbije, Rusije i Crne Gore".
Proces koji se predstavlja najvećim u novijoj istoriji Crne Gore, javnost od početka može da prati u direktnom prenosu preko Javnog servisa i drugih televizija i portala.
Vasić kaže da čitav slučaj posmatra kao političku igru - od početka do kraja, te izvan tog konteksta ne posmatra ni poslednje izjave Mila Đukanovića.
"Mi ni jedan jedini komad oružja nismo videli, tog grdnog o kome je tu bilo reči. Tu su neke pare promenile ruke, ko zna na šta je to ispalo... Reč je o jednoj potpunoj jeftinoj priči i ja pretpostavljam da je Milo samo ispričao ono što je svima bilo jasno od samog početka", komentariše Vasić.
U sudskom postupku optuženo je ukupno 14 osoba, među kojima devetoro državljana Srbije, uključujući penzionisanog komandanta Žandarmerije, Bratislava Dikića.
Ruski državljani Eduard Šišmakov i Vladimir Popov, za koje se veruje da su pripadnici obaveštajnih službi, nalaze se u bekstvu. Upravo ta dva imena su, kada je slučaj "Državni udar" u pitanju, uz mnoga druga otvorila i pitanje o eventualnoj umešanosti Rusije. Moskva to odlučno odbacuje, ističući da "Rusija ne organizuje državne udare".
"Rusiji svakako odgovara da destabilizuje Crnu Goru, nikada im neće oprostiti ulazak u NATO pakt, pa je onda svaka prilika dobra", smatra Vasić.
Istovremeno, primetno je da slučaj "Državni udar" nije česta tema u srpskim medijima, kao ni među zvaničnicima Srbije, mada je devet njenih državljana na optuženičkoj klupi.
Facebook Forum