Zadržite se sada na toj visini i javite prolazak Zagreba - bile su jedne od poslednjih reči koje je kontrolor leta u Zagrebu razmenio sa pilotom leta JP 550 jugoslovenskog operatora Inex Adria, koji će samo nekoliko sekundi kasnije udariti u avion Britiš Ervejza (British Airways) na letu BEA 476.
Do sudara je došlo 10. septembra 1976. godine u 10:14:41 na nebu iznad Zagreba, u blizini Vrboveca, a u nesreći je poginulo svih 176 putnika i članova posade oba aviona.
Četrdeset pet godina kasnije, u septembru 2021, Evropski sud za ljudska prava (ECHR) u Strazburu zatražio je od britanske avio kompanije Britiš Ervejz i države Srbije da odgovore na dodatna pitanja u postupku koji se vodi za naknadu štete zbog ove nesreće.
Da se slučaj vodi pred sudom u Strazburu javnost je mogla saznati jedino iz dokumenta objavljenog na sajtu tog suda, 13. septembra, u kojem se navodi i decenijski tok pravnih postupaka koji se prethodno vodio pred srpskim sudovima.
Nesreća je, inače, ostala zapamćena kao jedina u istoriji Britiš Ervejza sa smrtnim ishodom i jedna od najvećih na prostoru bivše Jugoslavije.
Mapa sudara aviona iznad Zagreba 1976.
Britiš Ervejz i Evropski sud bez komentara
Tužbu protiv Srbije Britiš Ervejz je podneo Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu 2016.
U njoj se pozivaju na povredu prava na pravično suđenje, zaštitu imovine, kao i na diskriminaciju tokom sudskih postupaka vođenih pred sudovima u Srbiji.
Iz Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu na upit Radija Slobodna Evropa (RSE) su odgovorili da se prijava Britiš Ervejza "trenutno razmatra" i da se u toj fazi "ne mogu dati dodatni detalji".
U odgovoru na pitanja RSE portparol avio kompanije Britiš Ervejz naveo je da ne može da komentariše slučaj, jer je "parnica i dalje u toku".
Ministarstvo pravde Srbije do objavljivanja teksta nije odgovorilo na pitanja RSE da li se i kako Srbija izjasnila u tom slučaju i koje će naredne korake preduzeti država.
Šta se dogodilo na nebu iznad Zagreba 1976?
Deseti septembar 1976. Deset časova, četrnaest minuta.
Na nebu iznad Zagreba je više aviona. Među njima su avion Britiš Ervejza na letu BEA 476 od Londona za Istanbul i avion jugoslovenskog operatera Inex Adria koji je na letu JP550 iz Splita u Hrvatskoj prevozio mahom državljane tadašnje Zapadne Nemačke za Keln.
Jugoslavija se tada, u vreme Hladnog rata, nalazila na međi istoka i zapada. Preleti iznad teritorije SFRJ (Socijalistička Federativna Republika Jugoslaviji) bili su učestali, jer mnoge zapadne avio kompanije nisu mogle da lete iznad teritorija zemalja Istočne Evrope, koje su bile pod uticajem tadašnjeg Sovjetskog saveza.
Kontrolori leta u Zagrebu su na vezi sa pilotom aviona Inex Adria
Bila je to poslednja poruka aviona Inex Adria. Sudar se prema izveštaju o avionskoj nesreći, koji je 1982. sačinio Jugoslovenski komitet za transport i komunikaciju, dogodio u 10:14:41.
Pregledom olupine utvrđeno je da je levo krilo aviona Inex Adria preseklo pilotsku kabinu i prednji putnički deo aviona Britiš Ervejz.
Kontrola vazdušnog saobraćaja u Zagrebu proglašena je odgovornom, a kontrolor Gradimir Tasić u postupku koji je vođen u Zagrebu osuđen 1977. na zatvorsku kaznu u trajanju od sedam godina, koja je nakon peticije njegovih kolega prepolovljena.
Tasić je, naime, tri dana zaredom radio smenu u trajanju od 12 sati, zbog nedostatka osoblja.
Postupci pred sudovima u Srbiji
Pred sudovima u Srbiji, koju Ustavni sud u presudi iz 2016. koja se odnosi na ovaj slučaj definiše kao jednu od pravnih naslednica SFRJ, vođene su dve parnice za naknadu štete.
Jedna je ona koju je pokrenuo Britiš Ervejz, a koja je završila na sudu u Strazburu. Pre toga, decenijama unazad, postupak je vođen pred svim instancama sudova nadležnim za privredne prestupe, pa je tako dospeo i do Vrhovnog kasacionog suda i Ustavnog suda Srbije.
Prvu tužbu za naknadu štete Britiš Ervejz je podneo tri godine nakon nesreće Okružnom sudu u Beogradu u septembru 1979. godine protiv SFRJ – Savezne uprave za kontrolu letenja.
Okružnom sudu je bilo potrebno 32 godine da presudi u korist Britiš Ervejza i naloži Srbiji da isplati britanskoj avio kompaniji naknadu štete u iznosu od današnjih nešto više od milion evra. Nakon toga drugostepeni, apelacioni sud je preinačio tu odluku.
Usledila je pravna bitka dve strane, koja i danas traje.
Vrhovni kasacioni sud, kao najviši sud u Srbiji, 2012. godine doneo je presudu u kojoj je većinom odbio žalbe Britiš Ervejza na presude apelacionih sudova koje su osporavale iznos i način obračuna naknade štete. Tu presudu sud je dostavio na zahtev RSE.
Britiš Ervejz se zatim žalio Ustavnom sudu Srbije. Ta avio kompanija žalila se na povredu prava na pravično suđenje i suđenje u razumnom roku.
Četiri godine kasnije, 2016. Ustavni sud u presudi u koju je RSE imao uvid, donosi odluku kojom je utvrđeno da je povređeno pravo Britiš Ervejza na suđenje u razumnom roku, ali ne i da je povređeno pravo na pravično suđenje.
Nakon što je iscrpeo sva pravna sredstva u Srbiji, Britiš Ervejz se obraća sudu u Strazburu.
Paralelno sa tim, devetnaest članova porodica preminulih vodili su parnični postupak za naknadu materijalne i nematerijalne štete pred sudovima u Beogradu.
Reč je uglavnom o članovima porodica letačkog osoblja Britiš Ervejza. Nije poznato koliku su naknadu tražili.
Šta sledi?
Nema propisanog roka za donošenje odluke Evropskog suda za ljudska prava, pojašnjava za RSE predsednica nevladinog Komiteta pravnika za ljudska prava YUCOM Katarina Golubović.
"Prosek je sedam godina od podnošenja, s tim što može biti i duži, a ređe kraći. Ovo se odnosi pre svega na presude", navodi Golubović.
Ona takođe ukazuje da donošenju presude prethodi i pokušaj poravnanja.
"Veliki broj slučajeva se završi i na taj način, naročito kada su slučajevi povrede suđenja u razumnom roku. Kada je u pitanju Srbija, postoji veliki broj odluka kojim se slučaj skida sa liste, upravo jer su stranke prihvatile ponudu države da isplati određenu naknadu", pojašnjava Golubović.
Prema podacima Vrhovnog kasacionog suda, na kraju 2020. u Srbiji je ukupno bilo više od 360.000 nerešenih starih predmeta, od čega polovina traje više od deset godina.
Pred Evropskim sudom za ljudska prava, kako stoji na zvaničnom sajtu, na kraju prošle godine bilo je ukupno 1.750 aktivnih slučajeva u kojima je Srbija tužena država zbog navoda o kršenju ljudskih prava.
Facebook Forum