Gruzijska vlada još jednom testira strpljenje Brisela pokušavajući ponovo da uvede "zakon o stranom agentu" koji je prošle nedelje prošao prvo od tri čitanja u parlamentu. Vlasti u Tbilisiju su prošle godine pokušale da usvoje identičan zakon, s glavnom razlikom što je termin "strani agent" sada zamenjen sa "organizacija koja sledi interese strane sile". Taj potez je jesenas osujećen posle masovnih uličnih protesta i pritisaka sa Zapada, ali da li će Vašington i Brisel ponovo moći da odgovore na isti način?
Dok se čini da vladajuća partija Gruzijski san radi na usvajanju zakona u pokušaju da konsoliduje i animira svoju izbornu bazu uoči oktobarskih parlamentarnih izbora na kojima će pokušati da dobije četvrti uzastopni mandata na vlasti, pitanje je da li je, na ciničan način, uspela da savlada umeće da ima i jare i pare, posebno u odnosu s Evropskom unijom.
Za to ima nekoliko stvari – tajming, šablon i malu pomoć prijatelja.
Recimo otvoreno: nema boljeg vremena nego da se sada pokuša sa zakonom o stranom agentu sličnom onom koji su uveli Rusija i drugi autoritarni režimi u kojima organizacije civilnog društva i mediji koji primaju strana finansijska sredstva ne samo da moraju da izveštavaju o tome lokalne vlasti, već i se samim tim vlastima daju ovlašćenje za nadzor koja bi čak mogla uključivati i sankcije za još nedefinisana krivična dela.
Izvini Tbilisi, zauzeti smo
Za početak, i SAD i Evropska unija su već duboko u svojim izbornim ciklusima. Izbori za Evropski parlament od 6. do 9. juna pokrenuće moćnu zakulisnu borbu za razne visoke položaje u Brisel, što može da potraje mesecima i okupira većinu diplomata u glavnom gradu EU. A kada Brisel i Vašington nisu zagledani u svoj pupak, skoro sav preostali fokus odlazi na pomaganju slaboj Ukrajini u njenom ratu protiv Rusije ili sprečavanju da ceo Bliski istok krene u rat.
Svakako, Brisel je progovorio prilično snažno kada je stigla vest iz Gruzije. Visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borel (Josep Borrell) izdao je saopštenje u kojem je pozvao "Gruziju da se uzdrži od usvajanja zakona koji mogu da ugroze put Gruzije u EU, put koji podržava ogromna većina gruzijskih građana". Predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel (Charles Michel) bio je još jasniji u izjavi na mreži X: "Da budem jasan: nacrt Zakona o transparentnosti stranog uticaja nije u skladu sa težnjama Gruzije ka EU i njenom putanjom pristupanja i Gruzija će biti dalje od EU a ne bliže". I u četvrtak, 25. aprila, Evropski parlament će velikom većinom usvojiti rezoluciju s nepogrešivom oštrinom usmerenom ka Tbilisiju.
Ali ako se izbliza pogleda, jasno je da Brisel trenutno nema mnogo mogućnosti da se bavi time. Na samitu EU u Briselu prošle nedelje, lideri 27 članica EU usvojili su zaključke o Ukrajini i Turskoj i većinu vremena proveli cenkajući se kako da učine Unija bude konkurentnija. Ni reči o Gruziji. Kada su se ministri spoljnih poslova EU ranije ove nedelje okupili u Luksemburgu, Gruzija takođe nije bila na dnevnom redu. Litvanija i Hrvatska su je spomenule na samom kraju pod tačkom "razno", ali nije bilo prave odluke. Moglo bi se desiti da grupa ministara spoljnih poslova EU u bliskoj budućnosti ode u Tbilisi ili da gruzijski ministar spoljnih poslova Ilija Darčiašvili dođe na predstojeći savet EU za spoljne poslove. A rezolucija Evropskog parlamenta, ma kako oštra, nije obavezujuća za članice EU.
Čujem u Briselu da potencijalne sankcije vodećim političkim ličnostima u Gruziji nisu u planu, kao ni neka vrsta "srednjoročne" procene o tome kako Gruzija napreduje u reformama koja je potrebna da bi preduzela sledeći korak u procesu pristupanja EU – da sa statusa kandidata dođe do otvaranja pregovora o članstvu. Pravi izveštaj Evropske komisije o proširenju treba da bude objavljen krajem oktobra. Dakle, ima dovoljno vremena da se poništi bilo kakva odluka u Tbilisiju, uz očekivanje u Briselu da će neko u Tbilisiju, potencijalno čak i bivši premijer i sadašnji predsednik Gruzijskog sna Bidžina Ivanišvili, iznenada nastupiti kao državnik i razvodniti ili potpuno ukloniti sporni zakon.
Sa slabom i podeljenom opozicijom u zemlji i hvalisanjem vlade da je u decembru "isporučila" status kandidata za članstvo u EU, čini se da ima dosta manevarskog prostora za one na vlasti u Gruziji.
To ide i do ideje sedenja na više stolica, ne samo na onoj prozapadnoj. Opet, ovde je reč o tajmingu. Nije moglo proći nezapaženo među rukovodstvom zemlje na južnom Kavkazu da je Rusija daleko od poraza u Ukrajini i da to i Brisel vidi.
Kako drugačije protumačiti potez Francuske da pozove predstavnike Rusije na obeležavanje 80. godišnjice iskrcavanje u Normandiji u Drugom svetskom ratu, sa mogućnošću da se čak pojavi ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov koji je pod sankcijama EU? Ili uzmite takozvani "samit mira" pod vodstvom Ukrajine u Švajcarskoj sredinom juna. Kijev se nada da će učestvovati više od 100 zemalja, uključujući Kinu. Ali, na osnovu onoga što se govori u Briselu, Peking uglavnom zahteva da se razgovara o "mirovnim planovima" pored plana ukrajinskog predsednika Volodmira Zelenskog, što bi potencijalno otvorilo put nekoj vrsti ruskog prisustva.
Učenje od Srbije
A tu je i šablon. Potezi Gruzije sve više podsećaju na poteze druge zemlje kandidata za članstvo u EU – Srbije. Srbija, uprkos otvorenom hvaljenju Moskve i odbijanju da se uskladi s briselskim sankcijama Kremlju, i dalje je nominalno među prvim zemljama koje se nadaju da će se pridružiti klubu. Doduše, tri godine nije otvorila ni zatvorila nijedno poglavlje o pristupanju EU, ali ne treba isključiti da bi se to moglo promeniti u junu jer bi neke članice EU mogle zahtevati da se Beograd pomeri malo napred ako takođe bude zelenog svetla za de facto početak pregovora o proširenju s Ukrajinom i Moldavijom.
I uprkos tome što je generalno "teška" za Brisel po mnogim pitanjima, ona i dalje dobija šargarepu i ne baš puno štapa. Dosad je izbegla da bude sankcionisana iz EU zbog prošlogodišnjeg smrtonosnog napada naoružane grupe Srba na kosovske policajce u selu Banjska na severu Kosova. A kada je EU nedavno odobrila "plan rasta" za Zapadni Balkan za naredne tri godine vredan šest milijardi evra, Beograd bi trebalo da bude najveći pojedinačni primalac.
Čini se da Gruzija može sasvim dobro da ponovi taj trik. Nedavno su diplomate EU odobrile 30 milijardi dolara neubojite vojne pomoći za Gruziju preko takozvanog Evropskog fonda za mir (EPF), sredstva mimo budžeta EU koje je Brisel uglavnom koristio za finansiranje isporuke oružja Ukrajini.
Drugim rečima, novac i dalje teče, put u EU je još uvek tu, a može se flertovati s Moskvom i Pekingom.
Kao i Srbija, Gruzija računa na pomoć posebnog prijatelja iznutra – Mađarske. Mađarska je iskoristila zeleno svetlo za Ukrajinu u raznim pitanjima vezanim za EU kako bi pomogla da napreduju zemlje poput Bosne i Hercegovine i Gruzije. A pošto će Mađarska počevši od jula predsedavati EU po principu rotacije na šest meseci, Budimpešta je bila jasna u pogledu svog prioriteta za proširenje EU – a to u velikoj meri uključuje pozitivne korake za Tbilisi.
