Poljski premijer Donald Tusk imenovan je za novog predsednika Evropskog saveta, a italijanska ministarka spoljnih poslova Federika Mogerini za novu šeficu diplomatije EU, izjavio je odlazeći predsednik Evropskog saveta Herman Van Rompej.
Van Rompej je to objavio na svom tviter nalogu, neposredno po početku evropskog samita u Briselu, na kojem će se razmatrati i uvođenje novih sankcija Rusiji zbog novih napetosti u Ukrajini.
O ovim nominacijama će se glasati u Evropskom parlamentu.
Tusk, koga je zvanično nominovala poljska vlada, već duže vreme važio je za najvećeg favorita za predsedavajućeg Evropskog saveta.
On je drugi predsednik Evropskog saveta i prvi predstavnik zemalja sa prostora centralne, odnosno istočne Evrope, koje su se priključile EU pre desetak godina, koji dolazi na ovu funkciju.
Buduća šefica diplomatije EU Federika Mogerini izjavila je da će "sav svoj rad i svoju energiju posvetiti interesima svih članica i svih građana" Unije.
"Sav moj rad, moja energija i moji napori biće posvećeni radu u interesu svih država članica i svih evropskih građana", rekla je Mogerini, zahvalivši za "poverenje" koje joj je ukazano odlukom o imenovanju za naslednicu Ketrin Ešton.
Novovizabrani predsednik Evropskog saveta Donald Tusk kazao je da je Evropskoj uniji potrebna hrabrost, a ne radikalistička pozicija prema sukobu u Ukrajini, i da bi krajnji cilj trebalo da bude uspostavljanje mira.
Ukrajinski predsednik Petro Porošenko rekao da su se lideri Evropske unije složili da pripreme nove sankcije protiv Rusiju koje bi bile deo uslova za uspešno sprovođenje mirovnog plana koji je on predložio. Nakon sastanka u Briselu on je kazao da su napori da se zaustavi nasilje sa proruskim pobunjenicima blizu “tačke sa koje nema povratka” i da bi propuštanje da se to uradi moglo da dovede do “potpunog rata”. On je izrazio nadu da bi trilateralni susret na kome će u ponedeljak učestvovati predstavnici Kijeva, Moskve i Evropske unije mogao da dovede do primirja.
Vođe Evropske unije kasno popodne sastale su se u Briselu da bi razmotrili, kako je najavljeno, "zabrinjavajući razvoj" ukrajinske krize i izabrali novog predsednika Evropskog saveta i visokog predstavnika za spoljnu i bezbednosnu politiku EU.
Formalno glavna tema zasedanja je ipak izbor novih čelnika EU.
Lideri EU otpočeli su samit na kome razmatraju mere kojima će odgovoriti Rusiji zbog ukrajinske krize. Uoči sastanka nekolicina je izrazila spremnost za pooštrovanje sankcija Moskvi ukoliko ne prekine intervenciju u Ukrajini.
Francuski predsenik Fransoa Oland rekao je da će se lideri najverovatnije uslaglasiti o novim sankcijama ukoliko se nastavi ulazak naoružanja i trupa preko ukrajinske granice.
"Ovo što se događa u Ukrajini je jako ozbiljno. Evropski savet je u obavezi da reaguje. Pooštrićemo sankcije ukoliko se situacija ne promeni.“, izjavio je Oland.
Britanski premijer Dejvid Kameron naglasio je da će lideri raspravljati o neprihvatljivoj situaciji koja podrazumeva ruske trupe na ukrajinskom tlu.
„Uslediće posledice ukoliko se to nastavi“, rekao je Kameron.
Litvanska predsednica Dalija Gribauskaite precizirala je da je Rusija u ratu sa Ukrajinom, a samim tim i sa celom Evropom. Ona se založila da Evropa Kijevu obezbedi vojnu pomoć.
Sastanak se održava pošto je NATO izneo tvrdnje da je Rusija u Ukrajinu poslala teško naoružanje i više od 1000 vojnika, dok ruska strana odbacuje optužbe o invaziji.
Pomalo u senci sukoba u Ukrajini ostala je bitna tema izbora novog šefa diplomatije EU, ali i predsedavajućeg Evropskom savetu.
Aktuelna šefica diplomatije Ketrin Ešton povući će se krajem oktobra, dok mandat Hermanu Van Rompeju koji se nalazi na drugoj važnoj funkciji mandat ističe krajem godine.
Italijanska ministarka spoljnih poslova Federika Mogerini smatra se najozbiljnijim pretendentom za naslednicu Ketrin Ešton.
Kada je reč o poziciji koju je obavljao Van Rompej tu je situacija manje jasna. Favorit za njegovog naslednika je poljski premijer Donald Tusk, koji uživa podršku nemačke kancelarke Angele Merkel. Osim njega neke šanse daju se i danskoj premijerki Heli Torning Šmit.
Uoči samita u Briselu su se susreli predsednik Evropske komisije Žose Manuel Barozo i ukrajinski predsednik Petro Porošenko i upozorili da se situacija u Ukrajini bliži tački bez povratka.
"Situacija u Ukrajini se dramatično pogoršala i bliži se tački bez povratka“, rekao je Barozo nakon susreta sa Porošenkom u sedištu Evropske unije i naveo da je to u telefonskom razgovoru preneo ruskom predsedniku Vladimiru Putinu.
Barozo je istakao da je prisustvo ruske vojske u Ukrajini neprihvatljivo i poručio Rusiji da ne potcenjuje odlučnost EU da brani principe na kojima je osnovana.
On je upozorio da je Evropska komisija pripremila novi paket sankcija protiv Rusije, a da je na šefovima država i vlada EU, koji se sastaju u subotu popodne da odluče o njihovoj primeni.
"Još nije kasno da se zaustavi eskalacija i nađe političko rešenje“, rekao je predsednik EK, ističući da su Briselu još spremni za kompromis i dijalog sa Moskvom.
"Naša vrata su otvorena, a konflikt i konfrontacija nisu ni u čijem interesu", podvukao je Barozo.
Porošenko je na zajedničkoj konferenciji za novinare izjavio da je Ukrajina "žrtva strane agresije i terora" i da se na njenoj teritoriji nalaze "hiljade stranih vojnika i stotine tenkova".
On se saglasio da je tačka bez povratka blizu i naglasio da je ubeđen da će EU imati snage da se jedinstveno suprotstavi agresiji i da će uvesti Rusiji nove sankcije, ukoliko ne promeni ponašanje.
U petak je nekoliko evropskih ministara podržalo pooštrovanje sankcija Rusiji. One bi bile pridodate merama koje su desetinama ruskih zvaničnika, kompanijama i finansijskom sektoru letos uvele SAD i EU.
Poljski ministar spoljnih poslova Radoslav Sikorski rekao je da je ruska agresija stvorila najveću bezbednosnu krizu u poslednjih deset godina, dok je njegov nemački kolega Frank Valter Štajnmajer upozorio na mogući širi sukob Rusije i Ukrajine.
Švedski šef diplomatije Karl Bilt upozorio je da svi moraju biti svesni opasnosti druge ruske invazije na Ukrajinu u roku od godinu dana.
Rumunski predsednik Trajan Baseku zaožio se u Bukureštu da bi osim pooštrovanja sankcija Rusiji, članice NATO-a trebalo da pomognu naoružavanje ukrajinske armije.
Prethodno ukrajinski premijer Arsenij Jacenjuk zaražio je da ta zemlja postane punopravni član Severnoatlantske alijanse.
S druge strane ruski predsednik Vladimir Putin uporedio je nastojanja Kijeva da povrati kontrolu nad svojim istočnim gradovima sa invazijom nacista na Sovjetski Savez tokom Drugog svetskog rata.
Inače, proruski separatisti pod čvrstom kontrolom drže obalni grad Novozaovsk dan posle napada koji je, prema tvrdnjama Ukrajine, izveden tenkovima i oklopnim vozilima sa ruske teritorije.
Portparol pobunjenika u tom gradu, koji se predstavio kao Aleksandar rekao je da planiraju da prodru do glavnog lučkog grada Mauripolja koji je udaljen oko 35 kilometara.
Postoje zebnje da pobunjenici koridorom pokušavaju da spoje anektirano Krimsko poluostrvo sa teritorijom Rusije.
