Posmatrači, pre svega iz nevladinih organizacija koje se bave pitanjima utvrđivanja odgovornosti zločine - a sa kojima se Bramerc prilikom nedavne posete Beogradu nije ni sastao, podvlače da izveštaj Savetu bezbednosti može biti naklonjen srpskoj strani samo ukoliko glavni tužilac zna nešto o čemu javnost još nije obaveštena. Istovremeno, otkriva se postojanje novih dokaza protiv Mladića, baš kao i što se uvećava broj ljudi spremnih da govore o srebreničkom masakru.
To što je Bramerc, po svemu sudeći, iz Beograda otputovao prilično zadovoljan ne znači da njegov izveštaj mora sadržati samo pozitivne ocene. Šta više, po rečima predsednika Nacionalnog saveta za saradnju sa Haškim tribunalom Rasima Ljajića, ovaj dokument ne sadrži kvalifikacije tog tipa:
“Ne postoji formulacija puna saradnja sa Haškim tribunalom. Postoji formulacija koja sugeriše na punu saradnju u oblasti dokumentacije, svedoka i dostupnosti arhivama…”
Izvesno je da je izveštaj Serža Bramerca do sada najpozitivnija ocena aktivnosti koje Beograd preduzima u ispunjavanju obaveza prema Medjunarodnom sudu za ratne zločine, podvukao je Lajić, ali uz napomenu:
„Jedina stvar oko koje se mi ne slažemo to je ta konstatacija koja stoji u pismenom izveštaju - da su Mladić i Hadžić u domašaju srpskih vlasti. Mi ne tvrdimo da oni nisu u Srbiji. Nikada to nismo tvrdili. Ali ne možemo ni sa stoprocentnom sigurnošću da tvrdimo da se oni nalaze ovde, sve dok ne budu locirani.“
Munira Subašić, Foto: Midhat PoturovićMeđutim, mnogo je onih koji Bramercove utiske ne mogu prihvatiti sve dok krivci za njihovu patnju ne budu pronađeni i kaženjeni. Munira Subašić u Srebrenici je izgubila sina i muža:
“Ako to uradi onda je Bramerc stao na stranu politike, a ne na stranu pravde.”
Vreme i promene političkih okolnosti možda su mogle doprineti stavljaju pitanja haških begunaca u Srbiji po strani. Da se upravo to događa uverena je direktorica Fonda za humanitarno pravo Nataša Kandić, koja kaže kako ima utisak da su pitanje Hadžića i Mladića manje prisutni u srpskoj politici nego što je to ranije bio slučaj. Zato Bramercove ocene prihvata sa rezervom uz napomenu da bi tužilac mogao imati informacije koje drugi nemaju:
“Očito je da postoje neki razlozi i ti razlozi nisu javno izrečeni, ali je moguće da oni jesu izneti tužiocu Bramercu i da, ako je taj izveštaj pozitivan, on verovatno raspolaže podacima kojima mi ovde u Srbiji ne raspolažemo.”
Ratko MladićDa je to tačno saznajemo baš u danu u kom se Bramerc priprema za izlaganje pred Savetom bezbednosti. Naime, njegov tim već nekoliko meseci raspolaže dnevničkim beleškama pronađenim prilikom jednog od pretresa kuće Ratka Mladića u Beogradu. Kako piše dnevni list “Blic” u njima general, koji godinama izmiče Hagu, piše o svojim susretima sa Slobodanom Miloševićem, kao i njegovim višegodišnjim šefom tajne policije Jovicom Stanišićem, sa raznim vojnim licima, a otkriva i kako se pripremao i organizovao – rat. Odlomak iz dnevnika objavljen u četvrtak:
„U Bileći se može osposobiti f-ka za proizvodnju municije; Ima mogućnosti da se kuju košuljice za mine od 60 milimetara; ‘Zastava’ radi na nabavci delova; Aluminijski kombinat traži da mu isporučimo glinicu, a oni će nama platiti opravku mašine…”
Autentičnost ovih beleški potvrdio nam je prvi čovek u Srbiji za saradnju sa Tribunalom Rasim Ljajić:
“Ono što sam video to zaista postoji u dnevicima Ratka Mladića. Da to je predato Bramercu, zapravo Tužilaštvu Haškog suda.”
Da su beleške Ratka Mladića već poduže u Hagu potvrdila nam je i portparolka Suda Nerma Jelačić:
“Dakle, dnevnik Ratka Mladića, koliko je meni poznato, je u posedu Tužilaštva Haškog tribunala. Za više informacija trebalo bi da se obratite Tužilaštvu.”
To smo i učinili, ali više informacija nismo dobili. Portparolka Tužilaštva Olga Kavran:
“Ne mogu ništa da vam potvrdim, budući da će se tužilac Bramerc po našem vremenu danas popodne, obratiti Savetu bezbednosti.”
"Četrnaest godina čekamo istinu i tražimo pravdu"Samo general pod čijom komandom je učinjen genocid, kako ga terati Tužilaštvo u Hagu, nedostaje. Četrnaest godina nakon što je protiv Mladića podignuta optužnica dokaza je sve više. U trenucima dok su u Srbiji iščekivali da i čuju šta Bramerc ima da kaže, u Hagu najbliži pobijenih u srebreničkom masakru razgovarali su sa pripadnicima holandskog bataljona (koji je pod zastavom UN-a bio raspoređen u Srebrenici) sa ciljem širenja istine i o Mladićevoj krivic. Munira Subašić:
“Mislim da se oni osećaju krivim, postiđenim. Međutim, mi žrvte genocida smo im kazali da nam mogu samo pomoći kroz izjave, priče o svemu onome što su videli.”
RSE: “Da li su oni obećali da će svedočiti o tome?”
“Hoće. Već ima dosta njih koji su se prijavili. To je vrlo važno za nas žrtve kako bi došli do istine i pravde. Četrnaest godina čekamo istinu i tražimo pravdu.”
A dok srebreničke majke razgovaraju sa holandskim vojnicima Vlada u Beogradu priprema se za novu diplomatsku misiju. Nakon Bramerca na njoj je daleko teži zadatak. Ubediti Vladu Holandije da se zdušno čini sve kako bi dvojica begunaca bili uhapšeni i da se na taj način slomi holandski otpor nastavku procesa pridruživanja Srbije Evropskoj uniji, što je najozbiljnija i trenutno najčvršća prepreka na tom putu. Rasim Ljajić:
“Mi ćemo sigurno imati i političko-diplomatske kontakte sa predstavnicima Holandije. U ovom trenutku ne želimo o tome da govorimo niti da stvaramo nerealna očekivanja.”
Kako je planirano, sledeći test za Srbiju već je polovinom jula kada u posetu dolazi predsednik Haškog suda Partik Robinson, koji će nakon posete takođe podneti izveštaj Savetu bezbednosti.
To što je Bramerc, po svemu sudeći, iz Beograda otputovao prilično zadovoljan ne znači da njegov izveštaj mora sadržati samo pozitivne ocene. Šta više, po rečima predsednika Nacionalnog saveta za saradnju sa Haškim tribunalom Rasima Ljajića, ovaj dokument ne sadrži kvalifikacije tog tipa:
Jedina stvar oko koje se mi ne slažemo to je ta konstatacija koja stoji u pismenom izveštaju - da su Mladić i Hadžić u domašaju srpskih vlasti.
“Ne postoji formulacija puna saradnja sa Haškim tribunalom. Postoji formulacija koja sugeriše na punu saradnju u oblasti dokumentacije, svedoka i dostupnosti arhivama…”
Izvesno je da je izveštaj Serža Bramerca do sada najpozitivnija ocena aktivnosti koje Beograd preduzima u ispunjavanju obaveza prema Medjunarodnom sudu za ratne zločine, podvukao je Lajić, ali uz napomenu:
„Jedina stvar oko koje se mi ne slažemo to je ta konstatacija koja stoji u pismenom izveštaju - da su Mladić i Hadžić u domašaju srpskih vlasti. Mi ne tvrdimo da oni nisu u Srbiji. Nikada to nismo tvrdili. Ali ne možemo ni sa stoprocentnom sigurnošću da tvrdimo da se oni nalaze ovde, sve dok ne budu locirani.“
“Ako to uradi onda je Bramerc stao na stranu politike, a ne na stranu pravde.”
Vreme i promene političkih okolnosti možda su mogle doprineti stavljaju pitanja haških begunaca u Srbiji po strani. Da se upravo to događa uverena je direktorica Fonda za humanitarno pravo Nataša Kandić, koja kaže kako ima utisak da su pitanje Hadžića i Mladića manje prisutni u srpskoj politici nego što je to ranije bio slučaj. Zato Bramercove ocene prihvata sa rezervom uz napomenu da bi tužilac mogao imati informacije koje drugi nemaju:
“Očito je da postoje neki razlozi i ti razlozi nisu javno izrečeni, ali je moguće da oni jesu izneti tužiocu Bramercu i da, ako je taj izveštaj pozitivan, on verovatno raspolaže podacima kojima mi ovde u Srbiji ne raspolažemo.”
„U Bileći se može osposobiti f-ka za proizvodnju municije; Ima mogućnosti da se kuju košuljice za mine od 60 milimetara; ‘Zastava’ radi na nabavci delova; Aluminijski kombinat traži da mu isporučimo glinicu, a oni će nama platiti opravku mašine…”
Autentičnost ovih beleški potvrdio nam je prvi čovek u Srbiji za saradnju sa Tribunalom Rasim Ljajić:
“Ono što sam video to zaista postoji u dnevicima Ratka Mladića. Da to je predato Bramercu, zapravo Tužilaštvu Haškog suda.”
Da su beleške Ratka Mladića već poduže u Hagu potvrdila nam je i portparolka Suda Nerma Jelačić:
“Dakle, dnevnik Ratka Mladića, koliko je meni poznato, je u posedu Tužilaštva Haškog tribunala. Za više informacija trebalo bi da se obratite Tužilaštvu.”
To smo i učinili, ali više informacija nismo dobili. Portparolka Tužilaštva Olga Kavran:
“Ne mogu ništa da vam potvrdim, budući da će se tužilac Bramerc po našem vremenu danas popodne, obratiti Savetu bezbednosti.”
“Mislim da se oni osećaju krivim, postiđenim. Međutim, mi žrvte genocida smo im kazali da nam mogu samo pomoći kroz izjave, priče o svemu onome što su videli.”
RSE: “Da li su oni obećali da će svedočiti o tome?”
“Hoće. Već ima dosta njih koji su se prijavili. To je vrlo važno za nas žrtve kako bi došli do istine i pravde. Četrnaest godina čekamo istinu i tražimo pravdu.”
A dok srebreničke majke razgovaraju sa holandskim vojnicima Vlada u Beogradu priprema se za novu diplomatsku misiju. Nakon Bramerca na njoj je daleko teži zadatak. Ubediti Vladu Holandije da se zdušno čini sve kako bi dvojica begunaca bili uhapšeni i da se na taj način slomi holandski otpor nastavku procesa pridruživanja Srbije Evropskoj uniji, što je najozbiljnija i trenutno najčvršća prepreka na tom putu. Rasim Ljajić:
“Mi ćemo sigurno imati i političko-diplomatske kontakte sa predstavnicima Holandije. U ovom trenutku ne želimo o tome da govorimo niti da stvaramo nerealna očekivanja.”
Kako je planirano, sledeći test za Srbiju već je polovinom jula kada u posetu dolazi predsednik Haškog suda Partik Robinson, koji će nakon posete takođe podneti izveštaj Savetu bezbednosti.
