Spomenka Vukanović iz Užica sa svojom porodicom svake godine slavi Božić, koji pravoslavni vernici kao svoj najveći hrišćanski praznik obležavaju 7. januara. Njena četvoročlana porodica ima skromna mesečna primanja. Kćerka je studentkinja, sin svršeni student bez zaposlenja. Važno je da su za Božić na okupu. A želje i očekivanja, u skladu su sa njihovim načinom života - da budu zdravi i da obezbede egzistenciju prosečnog građanina Srbije.
"Mi smo ovaj najveći praznik počeli da slavimo Badnjim danom. Pripremila sam posnu trpezu, sinoć smo iz crkve doneli badnjak i stavili ispred kućnih vrata, a jutros smo ga uneli u kuću. Opet smo se okupili oko trpeze koja je danas mrsna i raznovrsnija. Trpeza se sprema prema mogućnostima, a mnogo bitnija je suština ovog praznika i badnjaka. Naravno, božićni običaji nisu kao nekada jer je i drugačiji način života. Ne možemo mi sada naš badnjak da stavimo na vatru, niti da 'prostremo slamu' u stanu, ali obeležimo uvek Hristovo rođenje. Najvažnije je da je porodica na okupu, oko stola", kaže Spomenka Vukanovć.
Ima jedna narodna izreka, navodi Vukanović, koja kaže "ne goiji se prase uoči Božića", ili "ne sprema se Božić na Božić".
"Već se Božić sprema cele godine i uobičajeno je da bude pečenje, sarma, torte, kolači. Podrazumeva se, mora na stolu da bude česnica, u česnici su sakriveni novčići, zrna pasulja, komadić drveta... Simbolično, da vidimo kakvu će ko sreću imati ove godine. Danas na Božić prilika je da poželimo da nam se neke želje u ovoj godini ispune, pa i da glasno izgovorimo svoja očekivanja", nastavlja naša sagovornica.
Na Božić ukućanima upućuje želje jednostavne, ali ključne.
"Pored zdravlja, nama kao i većini ljudi, je najvažnija normalna egzistencija. Jedno dete je student, pa neka napreduje u učenju, sin je završio fakultet, da nađe neki posao, a ja i muž da budemo još uvek u stanju da im pomognemo kako bi došli do ciljeva ka kojima su krenuli", reči su Spomenke Vukanović.
Miljana, Spomenika kćerka, je studentkinja medicine na Beogradskom univerzitetu. Očekuje da po završetku fakulteta nađe posao u Srbiji, a ako ne uspe, onda će kao i druge kolege.
"Kao i svaki student očekujem da ovu fakultetsku godinu uspešno završim, najveća moja trenutna ambicija jeste upravo fakultet i znanje koje treba da steknem kako bih jednog dana mogla da lečim ljude. Razmišljam u isto vreme i o tome gde ću sutra raditi. Svesna sam da je veoma teško zaposliti se u Srbiji i vidim svoje starije kolege koji uče strane jezike i odlaze. Želela bih najpre u Srbiji da pokušam", kaže Miljana.
Nedeljko je nezaposlen, i pored diplome, posao se teško nalazi.
"Kako kažu, moje zanimanje je perspektivno. Ja sam specijalista-strukovni inženjer informatike i nadam se da ću u narednom periodu uspeti da pronađem posao, ako je ikako moguće u struci. Kao što moja sestra Miljana kaže, voleo bih da izbegnem odlazak iz zemlje, želeo bih da budem tu sa svojom porodicom, ali da radim u struci", navodi on.
Spomenka nas je na kraju pozdravila tradicionalnim božićnim pozdravom: "Mir božji, Hristos se rodi! Želim svima da budu zdravi, srećni i veseli u ovoj godini".
Facebook Forum