"Božićni običaji dosta su se promenili", kaže Užičanka Mirjana Polić koja u svojoj kući u ovom gradu na zapadu Srbije svake godine obeležava najveći pravoslavni praznik, rođenje Isusa Hrista.
Ona dodaje da je ranije na ovaj dan bilo mnogo više radosti i manje briga. Sećajući se Božića u kući svoga oca, Mirjana priča da se tada okupljala čitava porodica.
"Trpeza je u našoj kući bila prepuna, sećam se moga dede koji je po zanimanju bio kovač, za Božić je uvek pekao veliko prase kao pečenicu. Mi bismo posedali na pod po kome je bila slama, deda je sekao prase i svako je dobijao veliki komad mesa. Bili smo srećni, nismo razmišljali šta će nas snaći za trideset-četrdeset godina. Nije tada postojao Deda Mraz, nego Božić Bata.
On bi nam podelio poneku bombonu uvijenu u aluminijumsku foliju, pa u neki beli papir, sećam se, bile su to tvrde bombone, ali mi smo bili zadovoljni. Danas deci poklanjaju skupe mobilne telefone i nisu zadovoljni. A ja puna sreće što mi je za jedan Božić otac poklonio gumene čizmice da ne nosim gumene opanke jer je u njima hladnije. I bila nas je puna kuća", kaže Mirjana.
Danas ona čeka svoju decu sa njihovim porodicama na božićnom ručku.
"Pripremila sam praseće pečenje i kolače salašnjake. Ne znam da li će doći, ako ne dođu, Božić ću obeležiti sama", rekla je ona.
Žarko Krstić, koji u Užicu živi nekoliko decenija, nije zaboravio božićne običaje svoga kraja sa juga Srbije. Božić je u njegovoj porodici bio i ostao poseban dan.
"Sve je u mom domu pripremljeno za Božić, taj najradosniji pravoslavni praznik. Kada osvane božićno jutro čekamo položajnika koji ulazi tako što desnom nogom prelazi preko praga i malo sitnih novčića baci u naše predsoblje da bi nam cela godina bila bogata. A onda baci i malo pšenice i kukuruza, da bi godina bila berićetna. Svake godine za položajnika pripremim neke poklončiće, čarape, čokoladu, peškir. U narodu se zna, taj prvi koji ti na Božić uđe u kuću, kakva mu je narav, kakvo mu je raspoloženje, takva će ti biti cela godina."
Na sto se, priča Žarko Krstić, iznosi božićni doručak kada bi i cela porodica trebalo da bude na okupu.
"Tu su porodice moje dece i onda lomimo česnicu, posebnu vrstu hlebčića koji se mesi na Badnji dan. U česnici je uvek parčić drveta od drena, tu je u nekoliko zrna pasulja, kukuruza, jedan novčić. Stalno smo se radovali ko će u svom parčetu česnice naći novčić. Obično deca kažu, neka tata osvoji novčić jer kad tata ima para, imaćemo i mi", kaže Žarko Krstić.
Posle ručka, posećuju se najbliži susedi kojima se želi srećan Božić i mir u kući, kao i dobro zdravlje za sve.
Facebook Forum