Visoki predstavnik Evropske unije (EU) za zajedničku spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borelj (Josep Borrell) je najavio da će lideri Srbije i Kosova, na narednom sastanku, usvojiti zajedničku deklaraciju o nestalim osobama.
Kako je saopštio u sredu, 5. aprila, na Twitter nalogu, tekst deklaracije je usaglašen na sastanku glavnih pregovarača.
Na Kosovu je tokom rata ubijeno preko 13.000 osoba, a 6.000 nestalo. U međuvremenu su tela iskopavana iz masovnih grobnica i na Kosovu i u Srbiji, ali se još traga za oko 1.600 lica.
Šef evropske diplomatije je poručio da Brisel očekuje od Srbije i Kosova da što pre ispoštuju sve obaveze iz sporazuma o normalizaciji odnosa i negovom aneksu.
Dodao je da obe strane moraju da izbegnu bilo kakve eskalacije, te da je u toku uvođenje njihovih obaveza u evropski put.
Pitanje nestalih lica je bilo predmet razgovora Kosova i Srbije u okviru dijaloga nekoliko puta. Evropska unija je u aprilu 2022. saopštila da su strane "veoma blizu" postizanja dogovora o rasvetljavanju sudbine nestalih i da ostaje samo da se "usaglase dve reči".
Termin "prisilni nestanak" tokom rata na Kosovu 1998/99. godine, na kome je insistirala kosovska strana a Srbija odbijala da ga prihvati, do sada je blokirao postizanje sporazuma između dveju strana.
Boreljove poruke dolaze dan nakon susreta glavnih pregovarača Kosova i Srbije u Briselu.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić i premijer Kosova Aljbin (Albin) Kurti su se na sastanku 27. februara u Briselu usaglasili oko teksta sporazuma o normalizaciji odnosa, a na sastanku koji je održan 18. marta u Ohridu su postigli saglasnost o aneksu koji se odnosi na primenu ovog dogovora.
Glavni pregovarači Kosova i Srbije, Besni Bisljimi (Bislimi) i Petar Petković su 4. aprila održali prvi sastanak gde su otpočeli raspravu o primeni dogovora koji su postigli lideri.
Tokom sastanka su se strane složile o mogućem narednom sastanku lidera dve zemlje, najverovatnije tokom aprila, te da će se, osim deklaracije o nestalima raspravljati i o formiranju Zajednice opština sa srpskom većinom. Tom prilikom bi trebalo da bude predstavljen prvi nacrt upravljačkog tima za formiranje ovog tela.
Zajednica opština sa srpskom većinom je obaveza zvanične Prištine koja proizilazi iz sporazuma koji su postignuti u okviru dijaloga 2013. i 2015. godine.
Kosovske vlasti su do sada odbijale da primene ovaj deo obaveze, smatrajući da bi Zajednica predstavljala treći sloj upravljanja na Kosovu, te da bi se stvarala, kako kažu, nova Republika Srpska.
Međutim, u proteklom periodu je međunarodna zajednica vršila veliki pritisak na Prištinu, zahtevajući da počne sa koracima ka primeni ovog dogovora.
Sporazum koji su postigli lideri predviđa, između ostalog, da Kosovo osigura “odgovarajući nivo samoupravljanja srpske zajednice na Kosovu” te obavezu da obe strane primene sve sporazume koji su postignuti u toku dijaloga.
