Nakon spekulacija da bi Boris Tadić, doskorašnji predsednik Srbije i sada već bivši predsednik i Demokratske stranke mogao dobiti posao u nekoj od međunarodnih institucija u beogradskim medijima osvanula je vest da je dobio stalni posao u svojoj stranci. Nejasno je, međutim, koji će posao Tadić obavljati.
„Vidimo se u nekom novom filmu“, ovim rečima je Boris Tadić u maju završio obraćanje javnosti priznajući izborni poraz u trećoj trci za predsednika Srbije.
Za sada mu je jedino izvesno radno mesto u njegovoj Demokratskoj stranci gde je u međuvremenu postao počasni predsednik. Beogradski mediji prenose da je Tadić dobio posao za stalno u DS-u uz platu od 148.000 dinara.
Nejasno je, međutim, koji će posao Tadić obavljati. U DS-u je samo rečeno da su pravilnikom o sistematizaciji radnih mesta u stranci predviđene posebne unutrašnje jedinice, pod kojima se podrazumevaju organi stranke, „tako da postoji pravni okvir da Boris Tadić, kao počasni predsednik, bude na stalnom radu u stranci“ dok je iznos plate nezvanično saznanje medija. Nijedno dodatno pojašnjenje nije bilo moguće dobiti u samoj stranci.
Politički analitičar Dejan Vuk Stanković kaže da je očigledno da u samoj Demokratskoj stranci procenjuju da je Tadić zaslužan za politički uspeh partije u jednom periodu.
„To što su ga postavili za počasnog predsednika i što su mu omogućili da zasnuje radni odnos u samoj stranci je neka vrsta zahvalnice stranke za njegov dosadašnji rad. Ako govorimo o vraćanju matičnoj struci Tadić je pre aktivnog ulaska u politiku bio gimnazijski profesor. Na neki način ostanak u Demokratskoj stranci u funkciji počasnog predsednika omogućava da i dalje bude prisutan u javnosti, a u Srbiji, i šire u svetu, značajne ličnosti u politici jako se teško izvlače iz nje“, ocenjuje Stanković.
Od bebisitera do predsednika
Samo pre par dana, na izbornoj skupštini Demokratske stranke, Tadić koji je odustao od kandidature za predsednika potvrdio je da postoji mogućnost da će političku karijeru nastaviti u nekoj od međunarodnih instiucija.
“Nisam se bavio politikom razmišljajući o bilo kakvoj karijeri, nego prosto su izazovi, iskušenja i borbe išli prema meni. Tako će biti i u budućnosti, verovatno u nekim međunarodnim institucijama. Kojim? Ne znam. Pominju se različite institucije na različitim nivoima, u ovom trenutku nemam odgovor, a kada ga budem imao reći ću vam”, rekao je tada Tadić.
Jedna od institucija koja se pominjala u javnosti bila je Savet Evrope.
Podsetimo da je Tadić tokom izborne kampanje za predsednika Srbije ne retko govorio da je u životu radio bezbroj poslova i da je kao jako mlad počeo sam da zaradjuje radeći, između ostalog, kao prodavac novina, preduzetnik, proizvođač igračaka.
“Otišao sam od kuće dosta rano, nešto me je vuklo da odem da počnem da živim sam i da se sam izdržavam. Mnogim poslovima sam se bavio. Osim profesure bio sam bebisiter, kolporter, prodavao sam novine i živeo sam od toga”, ispričao je nedavno Tadić.
Dejan Ilić, urednik Fabrike knjiga kaže da se čini da kada neko ode s funkcije kao da postoji želja da se sačuva simbolička vrednost te funkcije pa se onda smišljaju razne pozicije, ali da je takođe važno pitanje šta će Tadić raditi u stranci.
„Koliko se ja sećam pre nego što je počeo da obavlja funkcije izvan stranke Boris Tadić je vodio školu za moderne veštine i to je škola koja je obučavala članove stranke da rade neke stvari koje se inače rade kada se bavite politikom, javni nastup, priprema govora, priprema događaja. Sad ako neko kaže da on ima neko iskustvo i da bi mogao da pomogne članovima stranke da i dalje radi posao koji je radio pre svega ovoga ja mislim da to nije loša stvar. Ako on sada za to prima neku visoku platu to opet nije naša stvar nego poslodavca, dakle, same stranke. A ako mu je neko dao platu a da on ne radi ništa, i dao mu je platu samo zato što je on bio predsednik, čini se da se onda uvodi jedan državni princip unutar stranke. Mislim da je bolje da država reši problem šta će sa svojim bivšim predsednicima“, kaže Ilić.
Osim toga, mediji su letos pisali da je DS sredinom jula zakupio i kuću u Beogradu za svog sada već bivšeg predsednika.
Tadić je, prema zakonu, kao bivši predsednik Republike, imao pravo na mesečnu naknadu u iznosu plate predsednika dok se ne zaposli ili dok ne ispuni uslove za penziju - najviše šest meseci od završetka mandata uz eventualni produžetak za još pola godine.
„Vidimo se u nekom novom filmu“, ovim rečima je Boris Tadić u maju završio obraćanje javnosti priznajući izborni poraz u trećoj trci za predsednika Srbije.
Za sada mu je jedino izvesno radno mesto u njegovoj Demokratskoj stranci gde je u međuvremenu postao počasni predsednik. Beogradski mediji prenose da je Tadić dobio posao za stalno u DS-u uz platu od 148.000 dinara.
Nejasno je, međutim, koji će posao Tadić obavljati. U DS-u je samo rečeno da su pravilnikom o sistematizaciji radnih mesta u stranci predviđene posebne unutrašnje jedinice, pod kojima se podrazumevaju organi stranke, „tako da postoji pravni okvir da Boris Tadić, kao počasni predsednik, bude na stalnom radu u stranci“ dok je iznos plate nezvanično saznanje medija. Nijedno dodatno pojašnjenje nije bilo moguće dobiti u samoj stranci.
Politički analitičar Dejan Vuk Stanković kaže da je očigledno da u samoj Demokratskoj stranci procenjuju da je Tadić zaslužan za politički uspeh partije u jednom periodu.
„To što su ga postavili za počasnog predsednika i što su mu omogućili da zasnuje radni odnos u samoj stranci je neka vrsta zahvalnice stranke za njegov dosadašnji rad. Ako govorimo o vraćanju matičnoj struci Tadić je pre aktivnog ulaska u politiku bio gimnazijski profesor. Na neki način ostanak u Demokratskoj stranci u funkciji počasnog predsednika omogućava da i dalje bude prisutan u javnosti, a u Srbiji, i šire u svetu, značajne ličnosti u politici jako se teško izvlače iz nje“, ocenjuje Stanković.
Od bebisitera do predsednika
Samo pre par dana, na izbornoj skupštini Demokratske stranke, Tadić koji je odustao od kandidature za predsednika potvrdio je da postoji mogućnost da će političku karijeru nastaviti u nekoj od međunarodnih instiucija.
“Nisam se bavio politikom razmišljajući o bilo kakvoj karijeri, nego prosto su izazovi, iskušenja i borbe išli prema meni. Tako će biti i u budućnosti, verovatno u nekim međunarodnim institucijama. Kojim? Ne znam. Pominju se različite institucije na različitim nivoima, u ovom trenutku nemam odgovor, a kada ga budem imao reći ću vam”, rekao je tada Tadić.
Jedna od institucija koja se pominjala u javnosti bila je Savet Evrope.
Podsetimo da je Tadić tokom izborne kampanje za predsednika Srbije ne retko govorio da je u životu radio bezbroj poslova i da je kao jako mlad počeo sam da zaradjuje radeći, između ostalog, kao prodavac novina, preduzetnik, proizvođač igračaka.
“Otišao sam od kuće dosta rano, nešto me je vuklo da odem da počnem da živim sam i da se sam izdržavam. Mnogim poslovima sam se bavio. Osim profesure bio sam bebisiter, kolporter, prodavao sam novine i živeo sam od toga”, ispričao je nedavno Tadić.
Dejan Ilić, urednik Fabrike knjiga kaže da se čini da kada neko ode s funkcije kao da postoji želja da se sačuva simbolička vrednost te funkcije pa se onda smišljaju razne pozicije, ali da je takođe važno pitanje šta će Tadić raditi u stranci.
„Koliko se ja sećam pre nego što je počeo da obavlja funkcije izvan stranke Boris Tadić je vodio školu za moderne veštine i to je škola koja je obučavala članove stranke da rade neke stvari koje se inače rade kada se bavite politikom, javni nastup, priprema govora, priprema događaja. Sad ako neko kaže da on ima neko iskustvo i da bi mogao da pomogne članovima stranke da i dalje radi posao koji je radio pre svega ovoga ja mislim da to nije loša stvar. Ako on sada za to prima neku visoku platu to opet nije naša stvar nego poslodavca, dakle, same stranke. A ako mu je neko dao platu a da on ne radi ništa, i dao mu je platu samo zato što je on bio predsednik, čini se da se onda uvodi jedan državni princip unutar stranke. Mislim da je bolje da država reši problem šta će sa svojim bivšim predsednicima“, kaže Ilić.
Osim toga, mediji su letos pisali da je DS sredinom jula zakupio i kuću u Beogradu za svog sada već bivšeg predsednika.
Tadić je, prema zakonu, kao bivši predsednik Republike, imao pravo na mesečnu naknadu u iznosu plate predsednika dok se ne zaposli ili dok ne ispuni uslove za penziju - najviše šest meseci od završetka mandata uz eventualni produžetak za još pola godine.
